Koristimo kolačiće kako bismo poboljšali našu ponudu. Više informacija možete naći u našim uslovima o zaštiti podataka.
Poraz Donalda Trampa je i iranskog predsednika ponukao na oprezne, ali jasne reči – da je razgovor s Vašingtonom moguć. Ali i u Teheranu ima visokih zvaničnika kojima nije u interesu popuštanje napetosti.
Trampov plan da do sredine januara smanji broj američkih vojnika u Avganistanu i Iraku na po 2.500 je šamar saveznicima, a to ujedno i jača ekstremiste u tim zemljama, smatra dopisnica DW iz Vašingtona Ines Pol.
Mnogi Kurdi na siromašnom zapadu Irana žive od šverca preko planina do Iraka – i pri tom rizikuju život. Krijumčari su sve mlađi, a njihov je posao sve opasniji. Navodno svakog meseca više od deset „nosača“ izgubi život.
Oslobođeni, ali traumatizovani: jezidskoj deci, koju je “Islamska država” otela, a onda zlostavljala, prodavala, indoktrinirala, hitno je potrebna pomoć, pokazuje izveštaj Amnesti internešnala.
Godinu nakon raspada kalifata, Islamska država je intenzivirala napade u Iraku i Siriji. Tamo je sada aktivno oko 14.000 terorista. Oni koriste korona-krizu za oslobađanje pripadnika IS i jačanje terorističkih ćelija.
Eksplozije, napadi bombaša-samoubica, otvoreni oružani sukobi... „Islamska država“ ponovo se vraća na scenu u Siriji i Iraku. Džihadistima na ruku idu i pandemija korona-virusa, i sukobi u regionu.
Povratak iz terorističkog kalifata bez ikakvih problema u nemačku svakodnevnicu? To je bilo nekad. U međuvremenu se nižu postupci pred sudovima – a na njima međunarodno krivično pravo igra posebno važnu ulogu.
U brojnim arapskim zemljama je pandemija osujetila demonstracije protiv vlasti. No na ulicama su i dalje „čuvari vatre“. Godinama ih policija progoni i ubija i oni nisu spremni da odustanu od revolucije ni zbog virusa.
Islamska država je važila kao poražena teroristička organizacija. No sada vide šansu u haosu koji je zbog korona-virusa zahvatio Siriju i Irak. Postoji bojazan da bi hiljade uhapšenih džihadista mogle da pobegnu.
Šiitski režim u Iranu kontroliše dešavanja u više zemalja regiona – Iraku, Siriji, Jemenu, Libanu, Pojasu Gaze… to je trn u oku Sjedinjenim Državama, ali i Izraelu i Saudijskoj Arabiji. Evo kratkog pregleda situacije.
Da li su iranske snage greškom oborile civilni avion nadomak Teherana? Zapadne obaveštajne službe iznose takve informacije, a Iran to negira. Istraga bi mogla da potraje, ali se tenzije u međuvremenu nastavljaju.
Parlament u Bagdadu zatražio je da se svi strani vojnici povuku iz Iraka, ali Vašington to do daljeg ne namerava da učini. Za vladu Sjedinjenih Američkih Država ta zemlja i dalje je strateški veoma važna.
Novi nivo eskalacije: Iran je raketirao vojne baze SAD u Iraku u znak odmazde zbog ubistva generala Kasima Sulejmanija. „Sve je u redu“, ocenjuje američki predsednik Donald Tramp.
Nemačka vojska odložila je redovnu smenu svojih vojnika u Iraku. Zbog najnovijeg razvoja situacije, generalni inspektor Bundesvera odlučio je da vojnici koji je trebalo da se vrate u Nemačku – tamo ostanu.
Ubistvom iranskog generala Sulejmanija, predsednik SAD Donald Tramp stvorio je rizik od nekontrolisane provale nasilja. A i oslabio demokratske snage u Iranu i čitavom regionu, smatra u svom komentaru Rajner Zolih.
Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana opasno eskalira: jedan od najviše rangiranih iranskih generala ubijen je u američkom raketnom napadu na Irak. Teheran preti „ozbiljnom odmazdom“.
