Koristimo kolačiće kako bismo poboljšali našu ponudu. Više informacija možete naći u našim uslovima o zaštiti podataka.
Stari grad Mosul je u ruševinama. Godinu dana nakon oslobođenja, mine IS i ostaci neeksplodiranih američkih projektila smrtna su opasnost za one koji žele da se vrate u grad. I pored toga, povratnika ima ih sve više.
„Da nemam decu, odavno bih se ubila“, kaže Koher. Ona je iračka Jezidka i dve godine je provela u zarobljeništvu tzv. „Islamske države“. Njeno troje dece još se vode kao nestala.
U Bagdadu je izgorelo skladište u kome je bio deo glasačkih listića sa nedavno održanih parlamentarnih izbora. To je, za sada, vrhunac biračkog procesa koji je od samog početka nesrećno počeo.
Propovednik Muktada al Sadr je pobednik izbora u Iraku. Mada je šiitski musliman, on ne namerava da sluša Iran, a nije naklonjen ni Amerikancima. Irak hoće svoju nezavisnu državu.
Umorni od politike, korupcije i podela, mnogi Iračani uopšte nisu izašli na parlamentarne izbore (12.5). Ipak, u toj zemlji nazire se nova politička kultura, ona koja može da prevaziđe ideološke i konfesionalne granice.
Sirija, Irak, Avganistan: kada se radi o nemačkom vojnom angažmanu u kriznim područjima, u Berlinu preovladava uzdržanost. Kancelarkino „ne“ vojnom angažmanu u Siriji nastavlja tu tradiciju.
Devetog aprila 2003. vojnici SAD srušili su u Bagdadu skulpturu Sadama Huseina. Danas, 15 godina kasnije, znamo: rat odneo je stotine hiljada života, Bliski istok strovalio je u haos i – bio je zasnovan na lažima.
U Vašingtonu se Trampova smena Mekmastera komentariše ovako: „Otišao je poslednji odrastao čovek“. Jer načelan stav novog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona je poznat: u slučaju sumnje, radije rat!
Cena pobede nad tzv. „Islamskom državom“ veoma je visoka – i to ne samo kada je reč o broju ubijenih, već i po pitanju uništene infrastrukture. Iraku je, procenjuje se, za obnovu potrebno 88 milijardi dolara.
Pavel Pjenjažek, ratni reporter iz Poljske, provodi godine u Donbasu, Iraku, Siriji. Novinarstvo u panciru. U autorskom tekstu za DW opisuje šta ga deprimira – ljude širom Evrope slabo zanima što se nešto dalje gine.
„Kalifat“ u Siriji i Iraku je sveden na dva odsto nekadašnje teritorije. No iako je IS blizu potpunog poraza, za njim će ostati jedan veliki problem o kojem se malo govori: deca boraca od kojih se neka vraćaju u Evropu.
Mnoge žene koje su se priključile takozvanoj „Islamskoj državi“, udale su se za džihadiste i dobile decu. Deo njih je tokom trudnoće otputovao u Irak ili Siriju, ili je tamo poveo svoju stariju decu.
One su pobegle od ratova, progona i seksualnog zlostavljanja – ali i dalje imaju snage da se bore. Novinarka DW je razgovarala s nekoliko žena u izbegličkim kampovima širom Grčke. Čekanje im teško pada.
Srbija je visoko na listi zemalja porekla oružja koje je dopalo šaka borcima Islamske države. Obimna studija londonske organizacije CAR pokazuje tokove oružja – ono mahom dolazi sa istoka, ali i SAD imaju svoju ulogu.
U razrušenom Mosulu muslimani pomažu hrišćanskim komšijama da obnove razorene crkve. Posle povlačenja zloglasne IS sve religijske grupe teže da se ponovo uspostavi suživot i da se život u Iraku normalizuje.
Brutalne reči iz naslova ovog teksta izgovorio je britanski ministar obrane. On je istovremeno najavio da će učiniti sve da se oni koji su bili u redovima IS nikada ne vrate u svoju domovinu. Da li je to uopšte moguće?
