Koristimo kolačiće kako bismo poboljšali našu ponudu. Više informacija možete naći u našim uslovima o zaštiti podataka.
Sankcije Sjedinjenih Država protiv Irana pogađaju i Irak. Bliske ekonomske i političke veze sa susednom zemljom dovele su do međusobne zavisnosti. Bagdad je u nezavidnoj situaciji.
Lamija K. je sa svoje dve kćerke iz Manhajma najpre otišla u Siriju a potom u Irak. Tamo je sa jednim pripadnikom IS dobila dete. Sada je u Iraku osuđena na smrt a onda je kazna preinačena u doživotnu robiju.
Gde će Jezidi u Iraku u budućnosti moći da žive? Njihova domovina Sindžar, na severu je oslobođena, ali mnogo toga se promenilo otkako su teroristi „Islamske države“ 3. avgusta 2014. godine započeli pohod protiv Jezida.
Između predsednika SAD i Irana padaju sve ozbiljnije pretnje. Teheran pritom zaista može da ugrozi „usko grlo“ na svetskoj saobraćajnici kojom se isporučuju ogromne količine nafte – iako bi to bio samoubilački potez.
Već danima ljudi na jugu Iraka protestuju tražeći da im se omogući normalan život. Infrastruktura i snabdevanje su na veoma lošem nivou, a to ima i političke implikacije jer se smatra da je Iran tu umešao svoje prste.
Stari grad Mosul je u ruševinama. Godinu dana nakon oslobođenja, mine IS i ostaci neeksplodiranih američkih projektila smrtna su opasnost za one koji žele da se vrate u grad. I pored toga, povratnika ima ih sve više.
„Da nemam decu, odavno bih se ubila“, kaže Koher. Ona je iračka Jezidka i dve godine je provela u zarobljeništvu tzv. „Islamske države“. Njeno troje dece još se vode kao nestala.
U Bagdadu je izgorelo skladište u kome je bio deo glasačkih listića sa nedavno održanih parlamentarnih izbora. To je, za sada, vrhunac biračkog procesa koji je od samog početka nesrećno počeo.
Propovednik Muktada al Sadr je pobednik izbora u Iraku. Mada je šiitski musliman, on ne namerava da sluša Iran, a nije naklonjen ni Amerikancima. Irak hoće svoju nezavisnu državu.
Umorni od politike, korupcije i podela, mnogi Iračani uopšte nisu izašli na parlamentarne izbore (12.5). Ipak, u toj zemlji nazire se nova politička kultura, ona koja može da prevaziđe ideološke i konfesionalne granice.
Sirija, Irak, Avganistan: kada se radi o nemačkom vojnom angažmanu u kriznim područjima, u Berlinu preovladava uzdržanost. Kancelarkino „ne“ vojnom angažmanu u Siriji nastavlja tu tradiciju.
Devetog aprila 2003. vojnici SAD srušili su u Bagdadu skulpturu Sadama Huseina. Danas, 15 godina kasnije, znamo: rat odneo je stotine hiljada života, Bliski istok strovalio je u haos i – bio je zasnovan na lažima.
U Vašingtonu se Trampova smena Mekmastera komentariše ovako: „Otišao je poslednji odrastao čovek“. Jer načelan stav novog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona je poznat: u slučaju sumnje, radije rat!
Cena pobede nad tzv. „Islamskom državom“ veoma je visoka – i to ne samo kada je reč o broju ubijenih, već i po pitanju uništene infrastrukture. Iraku je, procenjuje se, za obnovu potrebno 88 milijardi dolara.
Pavel Pjenjažek, ratni reporter iz Poljske, provodi godine u Donbasu, Iraku, Siriji. Novinarstvo u panciru. U autorskom tekstu za DW opisuje šta ga deprimira – ljude širom Evrope slabo zanima što se nešto dalje gine.
„Kalifat“ u Siriji i Iraku je sveden na dva odsto nekadašnje teritorije. No iako je IS blizu potpunog poraza, za njim će ostati jedan veliki problem o kojem se malo govori: deca boraca od kojih se neka vraćaju u Evropu.
