Urugvajski recept za uspeh protiv korone | Politika | DW | 24.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Južna Amerika

Urugvajski recept za uspeh protiv korone

Mala gustina naseljenosti, jak zdravstveni sistem i politički konsenzus - to su faktori zbog kojih se Urugvaj bolje probija kroz pandemiju korone od ostalih zemalja Latinske Amerike, poput Brazila ili Perua.

Latinska Amerika je zajedno sa SAD već nedeljama epicentar pandemije korone. Ali svako pravilo ima svoj izuzetak, a u ovom slučaju je to - Urugvaj. U poređenju sa mnogim drugim latinoameričkim državama, mala zemlja može da se pohvali odličnim rezultatima.

Prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), od 13. marta od kad je epidemija počela, Urugvaj je imao samo 1.516 infekcija i 42 smrtna slučaja. Koju strategiju sledi Urugvaj kako bi izbegao krizu u kojoj se nalaze njegovi susedi?

Stručnjaci koje je upitao DW naglašavaju da se radi različitim faktorima, i da, kao što je često slučaj u borbi protiv epidemija - oni nisu ograničeni samo na oblast zdravstva.

„U početku je želja za nacionalnim jedinstvom bila presudna. Svi ključni akteri su se udružili kako bi se sveobuhvatno borili protiv pandemije“, rekao je za DW Điovani Eskalante, predstavnik Panaameričke zdravstvene organizacije u Urugvaju. Pored toga, Urugvaj je uvek imao dobar sistem aktivnog epidemiološkog nadzora.

„Neviđeni konsenzus“

Gonzalo Moratorio, profesor na Naučnom fakultetu Univerziteta Republike, rekao je za DW da „između donosioca političkih odluka, nauke i akademskog sveta postoji neviđeni konsenzus“. To je stručnjacima za borbu protiv pandemije olakšalo rad - aspekt koji su druge države zanemarile.

Predsednik Urugvaja Luis Lakalje Pou posle saopštenja da su u zemlji registrovana prva 4 slučaja infekcije koronom, 13 marta 2020.

Predsednik Urugvaja Luis Lakalje Pou posle saopštenja da su u zemlji registrovana prva 4 slučaja infekcije koronom, 13 marta 2020.

Prema studiji objavljenoj pre nekoliko dana, u prva tri meseca pandemije u Urugvaju nije bilo više od pet karika u lancu prenosa zaraze. U većini slučajeva, lanac prenosa zaustavljen je posle druge karike.

Eskalante kaže da je „Urugvaj stekao ogromno i dragoceno iskustvo u borbi protiv epidemije ospica koja se dogodila 2019.“ Vlasti su tada odgovorile sveobuhvatnim programom vakcinacije i uspele da situaciju dovedu pod kontrolu.

Ambiciozna zdravstvena politika

Ali epidemiološko praćenje je samo deo snažnog zdravstvenog sistema za koji oba stručnjaka veruju da deluje kao živi zid. „Radi se o jednom od najotpornijih zdravstvenih sistema u Latinskoj Americi u koji se održivo ulaže već decenijama“, kaže Eskalante.

Montevideo

Montevideo

Politički konsenzus o društvenom značaju takvog zdravstvenog sistema objašnjava zašto je preživeo sve političke uspone i padove. „Ovde u Urugvaju postoji mišljenje da novac za zdravstvo nije trošak, već investicija", objašnjava predstavnik Panaameričke zdravstvene organizacije.

Pored ambiciozne zdravstvene politike, velika su ulaganja i u obrazovanje i socijalnu politiku. Urugvajski socijalni sistem je u regionu uzor za oblasti kao što su briga o maloj deci, o starijim osobama i ljudima kojima je potrebna nega. Pored toga, ta zemlja je bila prva u Latinskoj Americi koja je, uprkos pandemiji, dozvolila povratak u škole.

Mala gustina naseljenosti

I konačno, ali ne i najmanje bitno, demografija zemlje takođe igra važnu ulogu. Gonzalo Moratorio naglašava da niska gustina naseljenosti u zemlji pogoduje kontroli epidemije. Gustina stanovištva je nešto manje od 20 ljudi po kvadratnom kilometru, dok na primer u Srbiji ta cifra iznosi skoro 90, a u Nemačkoj 232.

Kej u Montevideu

Kej u Montevideu

Pored toga, glavni grad Montevideo - u kome živi oko polovine od 3,5 miliona Urugvajaca - jeste „grad koji je uspeo da u javnom prostoru održi ravnotežu zelenih površina i betona i asfalta“.

Pravila odstojanja oblikuju svakodnevni život i u Urugvaju. Disciplina stanovništva do sada je bila takva da je prisilni karantin bio izlišan. Međutim, i ovde se beleži porast usamljenosti, depresija i mentalnih bolesti.

Uprkos uspesima, situacija se može promeniti u svakom trenutku. „Sve dok susedi poput Brazila ne budu u stanju da pandemiju stave pod kontrolu, saradnja na granicama ostaje još jedan prioritet“, kaže Gonzalo Moratorio. Jedan od najvećih izazova je poboljšanje mogućnosti dijagnostike i upozoravanja.

Urugvaj je jedna od najmanjih zemlja u Južnoj Americi, ali i jedna od politički i ekonomski najstabilnijih. Ističe se visokom stopom pismenosti stanovništva, velikom srednjom klasom i relativno ravnomernom raspodelom nacionalnog bogatstva.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM