Urugvajska levica ne posustaje
26. oktobar 2014.
Koalicija više levičarskih stranaka „Frente Amplio“ vlada Urugvajem već deset godina. Iako zaštitno lice ovog pokreta i kultni predsednik zemlje Hose Muhika nema pravo da se ponovo kandiduje, pobeda njegovog bloka na izborima 26. oktobra delovala je kao gotova stvar.
Ali u poslednje vreme, duvaju drugačiji vetrovi. Luis Alberto Lakalje Pou, 41-godišnji kandidat koalicije desnog centra, remeti navodnu levičarsku idilu. U samoj završnici kampanje, Lakalje je sustigao Tabarea Vaskeza, političara koji je već bio na funkciji predsednika, neposredno pre Muhike, i koga je odlazeći predsednik Urugvaja predlaže kao svog naslednika.
Recept za uspeh – socijalna tržišna privreda
“Frente Ampilo” dobio je međunarodno priznanje i pohvale urugvajske javnosti za svoj umereni levičarski kurs - pre svega tokom drugog mandata, kada je svetsku slavu stekao i predsednik Muhika. Britanski “Ekonomist” nazvao je ovog bivšeg gerilca predsednikom godine 2013, čemu su doprineli ekonomski uspesi tokom njegovog mandata.
Naime, bruto nacionalni proizvod je u protekle četiri godine rastao prosečno 5,5 odsto godišnje, a udeo siromašnih je od 2006 do 2013 opao sa 34 na 11 odsto, dok je nezaposlenost trenutno na rekordno niskom nivou od šest procenata. Zemlja uživa sve bolju reputaciju kao mesto za investicije i strana ulaganja rastu, kao i potražnja za urugvajskim državnim obveznicama.
Tajna uspeha nije ništa novo: levo orijentisana vlast koja vodi privredu upravljajući se prema tržištu. Praktični potezi vlade u Montevideu nisu populistički eksperimenti, što se ne može reći za odluke susedne Argentine ili mnogih drugih južnoameričkih zemalja.
Rast blagostanja kao zaštitni znak
Umesto da se, poput Argentine, osloni na štampanje para, vlast finansira smanjenje siromaštva umerenim povećanjem poreza. Osnovu za to pruža tržišna privreda koja uključuje razvijen sektor proizvodnje i više jakih grana kao što su softverska industrija, obrada drveta, turizam i pre svega transport.
Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, samo šest odsto od 3,4 miliona Urugvajaca su nezadovoljni sopstvenom ekonomskom situacijom. Oko 45 odsto smatraju da im ide dobro ili veoma dobro, a dve trećine veruju da će im prihodi porasti sledeće godine.
Na to se nadovezuje društveni liberalizam koji je Urugvaju i aktuelnom predsedniku pribavio progresivan imidž u svetu: Legalizacija istopolnih brakova i marihuane, prihvatanje izbeglica iz Sirije i obećano preuzimanje zatvorenika iz Gvantanama.
Previše levo
Ali baš ovi potezi nisu naišli na odobravanje svih delova stanovništva u Urugvaju. Ima i onih koji smatraju da su odluke vlade isuviše levičarske. Liberalizacija abortusa ostaje sporna čak i unutar vladajućeg bloka.
Žale se i oni koji misle da vlast još uvek nije postigla dovoljno, drugi negoduju zbog povećanih poreza. Politička bliskost sa populističkim režimima – iako je uzrok za to pre taktika nego zajednička ubeđenja – nije po ukusu mnogih birača.
Konačno, mnogima je trn u oku to što „Frente Ampliu“ nedostaje sveža krv. Na ovogodišnje izbore ovaj politički savez izlazi sa istim timom kao pre deset godina, predsednički kandidat Tabare Vaskez ima 74 godine, a Hoze Muhika 79.
Okretanje ka Americi i Evropi?
Izazivač Lakalje Pou zna kako da iskoristi ovo nezadovoljstvo. Umesto da direktno napada „Frente Amplio“, ovaj mladi političar im odaje priznanje za postignute uspehe i najavljuje da će nastaviti u istom smeru. Istovremeno, on ističe nedostatke u sektoru obrazovanja i javne bezbednosti, koji još uvek nisu na zadovoljavajućem nivou.
Pored toga, on se zalaže za oprezno distanciranje od sporazuma o slobodnoj trgovini sa Argentinom, Brazilom, Paragvajem i Venecuelom, koji se navodno od motora robne razmene pretvorio u njenu kočnicu. Lakalje – poput predsedničkog kandidata u Aesija Nevesa u Brazilu - želi da se Urugvaj okrene drugim partnerima: Sjedinjenim Državama, Evropskoj uniji, i Pacifičkoj alijansi koja se prostire od Meksika do Čilea.
Veliki deo stanovništva veoma pozitivno reaguje na takve najave. Jer, mnogi Urugvajci priželjkuju obnovu političkog sistema, i ne veruju da je „Frente Amplio“ u stanju da je sprovede. Vladajuća koalicija je na scenu stupila kao antiteza konzervativnim partijama „Blankos“ i „Kolorados“ koje su vladale zemljom gotovo sto godina pre 2005. Sada su sve glasniji oni koji traže pomirenje.
Možda će „Frente Amplio“ uspeti da pridobije preostale neodlučne birače. Ali ako izbori ne budu rešeni u prvom krugu, Lakalje Pou iz stranke „Blankos“ bi uz podršku „Koloradosa“ mogao da osvoji pobedu 30. novembra. Sudeći po anketama, pozicija šefa države mu je na dohvat ruke.