Upotreba Trepče u političkom marketingu

Odluka kosovske skupštine da zakonom preuzme vlasništvo nad rudarsko-metalurškim kombinatom Trepča izazvala je pravu buru u Beogradu. Nakon odluke kosovskih vlasti usledile su brojne optužbe na račun srpske vlade i premijera Aleksandra Vučića, kojeg krive za predaju kompletne srpske imovine na Kosovu. Prema slabo potkrepljenim procenama, rudna bogatstva Trepče vrede preko 200 milijardi evra. Predsednik Tomislav Nikolić je istakao da je Priština ovim potezom prešla crvenu liniju i da je Srbija do sada napravila previše ustupaka albanskoj strani.

Poslovično sveprisutnog premijera čitavih nekoliko dana nije bilo u medijima, a kada se oglasio na konferenciji za štampu, naveo je da Vlada donosi odluku o poništavanju pravnih akata Prištine i ocenio da ne razume šta su Albanci time želeli da postignu: „Ne misle valjda da ulaze silom na flotaciju na severu?" Prema njegovom mišljenju, Albanci su ovaj potez povukli zbog svoje unutrašnje politike, što bi trebalo da znači kako je u pitanju običan politički marketing. Međutim, na novinarsko pitanje šta je onda ovaj potez vlade Srbije, Vučić je takođe odgovorio „ništa", i tako se sve svelo na uzajamni politički marketing.

Čemu čuđenje?

Nakon što je srpska javnost saznala za odluku kosovskih vlasti, usledila je serija komentara u kojima se navodi da je sve što se sada dešava rezultat potpisivanja Briselskog sporazuma, i da je stoga čudno nezadovoljstvo srpskih političara tim potezom. Sam premijer Vučić je oštro napao kritičare, rekavši kako nisu ni pročitali Briselski sporazum i da se u njemu nigde ne pominje Trepča. Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative, kaže za DW da bi premijer Vučić načelno bio u pravu, ako bi Briselski sporazum zaista bio samo stranica i po teksta:

„Tu zaista nema reči o imovini i Trepči. Međutim, Briselskim sporazumom su legitimizovane i legalizovane institucije takozvane republike Kosovo. Kako se stoga sada suprotstavljati skupštini Kosova, koja donosi zakone, u kojoj i srpski poslanici participiraju u radu i sede u vladi? Mi smo kao država u političkom problemu jer ne možete vi na parče da prihvatate legitimitet i legalitet nekih institucija. To se radi u celini. Onog trenutka kada je suspendovano pravno prisustvo Srbije na Kosovu otvorena su vrata za ovakve stvari", smatra Proroković.

Odluke koje se neće sprovoditi?

Ukoliko obe strane ostanu samo na razmeni akata, bez mogućnosti da to primene na terenu, postavlja se pitanje kako će onda sprovesti svoje odluke. Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, smatra da je ključ u činjenici da su predstavnici Srpske liste zamrzli svoje učešće u vladi Kosova. „Posledica toga može biti i raspisivanje novih izbora, a mislim da tu može biti izlaz i za nastavak dijaloga. Jer, od Srpske liste zavisi sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, a od toga zavisi i dalji napredak Kosova u evropskim integracijama. Mislim da to otvara prostor za razgovore o prihvatljivijim rešenjima za probleme koji su nastali", kaže ona za DW.

Dušan Proroković takođe ne zna kako će srpska vlada sprečiti sprovođenje zakona o Treči, ali podseća da je tokom ranijih sličnih slučajeva Srbija koristila sva raspoloživa sredstva od političkih pa do fizičkih blokada. „Sila u ovom trenutku nije opcija", naglašava Aleksandra Joksimović. „Čini mi se da su sve strane svesne da bi to dovelo do dalje destabilizacije regiona. To ne bi bilo pozdravljeno ni od strane međunarodne zajednice, koja je već zaokupljena raznim kriznim temama, tako da mislim da će ova tema biti zaokružena za pregovaračkim stolom."

Proroković smatra da do upotrebe sile može doći samo ako Albanci procene da Beograd neće nikako reagovati. „To je, mislim, uopšte pravilo u politici. Ukoliko procenite da druga strana neće reagovati, onda koristite i takva sredstva. Albanci to mogu uraditi ili zbog svojih unutrašnjih problema ili da pokažu da su oni nekakva država. U svakom slučaju, mislim da je najbolje da se o ovome nastave razgovori, ali do sada nisam video nijednu izjavu iz Prištine koja bi nagoveštavala da bi do razgovora o ovom pitanju moglo doći."

Trepča između politike i utopije

Beograd je odustao od iznošenja slučaja pred Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, jer, prema rečima srpskog premijera, „nema smisla ići tamo gde će da vas preglasaju“. Aleksandra Joksimović kaže da je to dobra odluka, „jer je pregovarački proces već prenet na Evropsku uniju. To bi zahtevalo redefinisanje čitavog pregovaračkog procesa i taj predlog bi verovatno bio odbijen". Srbija nije ni oko krupnijih pitanja išla na SB, primećuje Dušan Proroković. „Ne znam ni kako bi se u formalno-pravnom smislu podneo taj zahtev, tako da mislim da je to više bila predstava za javnost i propagandna akcija naših državnih rukovodilaca."

Naši sagovornici različito procenjuju pravi ekonomski značaj Trepče, nekada jugoslovenskog giganta, a danas kombinata koji jedva da i radi. Aleksandra Joksimović smatra da se o vrednosti Trepče ispreda previše legendi: „Različiti politički akteri to koriste u svrhu političkog marketinga."

S druge strane Proroković smatra da Trepče nije samo političko nego i ekonomsko pitanje. „Ukoliko bi srpska zajednica ostala bez toga, to bi izazvalo dalje migracije ka centralnoj Srbiji. A što se tiče primedbi da Srbija pokušava da odbrani nešto što faktički nije u njenim rukama, mi to slušamo od 2008. godine. I stalno se ispostavlja da je ipak nešto u našim rukama, i da se od Srbije traži da se toga odrekne na Kosovu i Metohiji."