Ulicom Srebrenica | Evropa | DW | 11.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Pariz

Ulicom Srebrenica

Pariz joj je dao ulicu – u znak sećanja na, kako je obrazloženo, žrtve genocida 1995. Ulicom Srebrenica u dvadesetom pariskom arondismanu ovih dana prošetao je Dževad Sabljaković.

Ulica se nalazi u istočnom delu Pariza, u novoizgrađenom kvartu nedaleko od čuvenog groblja i avenije Per-Lašez. Da li slučajno ili baš smišljeno, tek ulica „Srebrenica“ je produžetak ulice „Balkan“. Duga je oko 200 metara ili tačno 245 koraka, koliko se može prebrojati od ulice Klo, gde počinje, do ulice Vitriv, gde se završava. U celini je stambena, veoma tiha, gotovo bez saobraćaja i prolaznika. Počinje malom i jedinom starom zgradom utonulom u zelenilo, na čiju metalnu ogradu je prikucana tabla „Rue de Srebrenica“ sa objašnjenjem: „u spomen na žrtve masakrâ koji su počinjeni nad Bošnjacima u julu 1995.“ (en mémoire des massacres pérpétres en juillet 1995 contre les Bosniaques). Trebalo bi napomenuti da je imenica Bosniaque dugo u Francuskoj označavala sve stanovnike Bosne i Hercegovine. Od kraja prošlog veka u tom značenju koristi se imenica Bosnien, a Bosniaque označava Bošnjaka. Ta razlika unesena je i u merodavni francuski rečnik Larousse.

Na početku ulice Srebrenica su velike crvene žardinjere, na kraju je drveće i klupe za odmor. Nema trotoara, a prostor za pešake do polovine njene dužine odvojen je kamenim kockama, a od polovine gvozdenim stubovima. I na levoj i na desnoj strani su nove zgrade, među kojima se ističe beli stambeni toranj od 15 spratova. U maju je u toj zgradi izbio požar, koji je brzo lokalizovan i ugašen, ali liftovi potom nisu radili danima. Zbog toga je ulica Srebrenica prvi put u svojoj kratkoj istoriji pomenuta u medijima, što je bio i povod za tekst na stranici DW.

„Neka se pamti“

U ulici nema ni prodavnice, ni kafane. Ima samo jedna apoteka. Njeni stanovnici su, kao i u svim pariskim arondismanima bližim periferiji, multinacionalnog porekla, različitih religija i kultura.

„O da, znao sam za Srebrenicu mnogo pre nego što je naša ulica nazvana njenim imenom“, rekao je na pitanje da li zna nešto o Srebrenici, stariji čovek koji se predstavio kao Emil, ali nije bio za to da mu se pominje prezime. „Znam šta se zbivalo u tom gradu i oko njega krajem prošlog veka. Počinjen je genocid u ratu u Bosni i Hercegovini. Utvrđeno je da su srpske snage počinile genocid nad muslimanima. Gotovo je neverovatno da se to dogodilo u Evropi: genocid, prvi i jedini na Starom kontinentu posle holokausta. Zato Srebrenica zaslužuje spomen, barem nazivom ove ulice“, kaže Emil.

„Treba nastojati da se sačuva sećanje na taj strašni događaj u Evropi, koji je – želim da verujem – neponovljiv“, kaže Emilov prijatelj, penzioner Žan-Pjer Arno. „Dvadeseti arondisman pun je sličnih istorijskih obeležja. Evo, tu, na uglu ulica Srebrenica i Vitriv, na zgradi škole je spomen-tabla jevrejskoj deci koja su deportovana u nacističke logore smrti u Drugom svetskom ratu. Ta spomen-tabla i ulica Srebrenica podsećaju na dva genocida u Evropi počinjena u razmaku od pola veka. Neka se pamti“, kaže Žan-Pjer Arno.

Dvoje mladih ljudi sedelo je na klupi u senci krošanja na početku ulice. Prihvatili su razgovor za DW, ali nisu bili za to da se fotografišu. „Nisam znao za Srebrenicu sve dok našu ulicu, koja je bila put pod oznakom FU/20 kad smo se doselili, nisu tako nazvali. Onda sam se informisao na internetu i znam da je to grad u Bosni – tragičan grad, jer je u njemu ubijeno 8.000 zarobljenih ljudi. Znam da su to bili muslimani i da su bili sukobljeni sa Srbima iz iste zemlje Bosne, ali ne znam mnogo o tom ratu, jer se sve to zbivalo kad sam rođen. U stvari, nisam znao ništa sve dok naša ulica nije dobila ime Srebrenica. Sad nešto znam i bar zato taj naziv ima smisla“, kaže Rene.

„Teško se izgovara“

„I ja sam saznala za Srebrenicu tek posle imenovanja naše dugo bezimene ulice. Uvek sam bila za to da se sačuvaju sećanja na istorijske događaje nazivima ulica ili institucija. Jer kad-tad ćemo se zapitati šta znače ta imena i nešto ćemo saznati. Eto, ja znam šta se dogodilo u Srebrenici samo zato što je po njoj nazvana naša ulica, inače ne bih znala ništa“, kaže Monika i uz osmeh dodaje: „Jedina nevolja je što se njeno ime teško izgovara. Još lomim jezik. A niko me ne razume kad mu dajem svoju adresu.“

Saliha, poreklom iz zemalja Magreba, zna da je rat razorio Bosnu i Hercegovinu krajem prošlog stoleća i da je u Srebrenici počinjen težak ratni zločin. „Nikad neću zaboraviti šokantan video koji je prikazan na televiziji dosta posle rata. Bio je to video-snimak jedne od egzekucija osam hiljada Muslimana. Četiri ili pet mladića, gotovo dečaka, ubijena su na brutalan način. Ja taj užasni prizor ubistva tih mladih ljudi ne mogu da zaboravim. Naziv ulice Srebrenica je i spomen na njih.“

Dve prolaznice ne znaju ništa o Srebrenici, ali se pravdaju time da nisu iz ove, nego susedne ulice. Ne znaju mnogo ni dva dečaka. Znaju da je Srebrenica grad u Bosni, ali dodaju da u školi nisu učili zbog čega je toliko poznat da se po njemu nazove njihova ulica.

„Pitaćemo danas roditelje“ – rekli su.

DW.COM

Reklama