Ukrajinski scenario na Zapadnom Balkanu? | Politika | DW | 08.09.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ukrajinski scenario na Zapadnom Balkanu?

Ako ne žele Rusiju na zapadnom Balkanu, EU i NATO moraju da podrže korenite reforme u BiH, tvrde analitičari. U suprotnom, moguće je jačanje ruskog ekonomskog i vojnog uticaja u regionu.

Kriza u Ukrajini i novi odnosi između NATO saveza i Rusije, mogli bi da utiču i na društveno-političke, posebno bezbednosne prilike u BiH. Analitičari ocenjuju da bi NATO uskoro mogao da uvidi kako praznine, koje je u ekspanziji ka istoku ostavio iza sebe, mogu biti veoma problematične.

Profesor odbrane i bezbednosti Nedžad Ahatović kaže da bi svaka neuralgična tačka na Balkanu, koja nije dovršena u teritorijalnoj strukturi NATO-a, vrlo brzo mogla da preraste u krizno žarište.

Nedzad Ahatovic Experte für Verteidigung Sarajevo

Nedžad Ahatović

„To bi, zbog strateškog razvlačenja ukupnih vojnih efektiva Alijanse, u perspektivi, moglo biti veoma opasno. Praznine koje je NATO ostavio iza sebe mogla bi popuniti Rusija. Obrisi ruskog ekonomskog prisustva u jugoistočnoj Evropi, posebno u Srbiji, a preko Republike Srpske i u BiH, već su uočljivi, a ruski predsednik Vladimir Putin ne krije da ima interese u ovoj regiji“, kaže Ahatović.

Ahatović podseća na stavove srpskih lidera u Srbiji i RS, prema kojim je Rusija na ovim prostorima dobrodošla. „Politika srpskih lidera u BiH i Srbiji jasna je još od devedesetih godina i ona ima svoj kontinuitet. Ta je politika zacrtana u 'Načertaniju' (program srpske nacionalne politike Ilije Garašanina iz 1844. godine). Bojim se da bi, nakon poslednjih događaja u Ukrajini i zaoštravanja odnosa između NATO i Rusije, Ruska Federacija, ne samo diplomatski, bila spremna podržati odvajanje RS iz BiH. Takav scenario bio bi porazan za Evropsku uniju i NATO. To bi, ujedno, bila najveća pretnja miru i stabilnosti Zapadnog Balkana“, kaže Ahatović.

Moguće jačanje ruskog uticaja na zapadnom Balkanu

Bildergalerie Ukraine 7. März 2014 Wechselkurse Bank

Ruska banka Sberbank sve aktivnija na tržištu u BiH

Ahatović veruje da je redefinisanje geostrateškog položaja NATO u jugoistočnoj Evropi „preko potrebna“. „Ukoliko se to ne desi, treba očekivati jačanje ruskog uticaja u ovom delu sveta. Zato mislim da bi strateški interes Zapada na jugoistoku Evrope trebalo da bude ubrzani ulazak BiH u NATO. To bi podrazmevalo i brze, korenite reforme unutar BiH koje bi, po principu odbrambenih reformi iz 2004. godine, snažno podržao i Zapad“, ističe Ahatović za DW.

Vojno-politički analitičar Đuro Kozar, međutim, nije ubeđen da bi NATO zbog ukrajinske krize mogao ubrzati svoje širenje na Balkanu, jer uslove za prijem ispunjava samo Crna Gora. „Kako onda na ovim prostorima realizovati koncept pametne obrane NATO u borbi protiv vojnih i terorističkih izazova kad je Srbija vojno neutralna, a BiH na pola puta? Doduše, BiH daje doprinos partnerstvu sa Alijansom, ali nije ispunila uslov da perspektivnu vojnu i državnu imovinu uknjiži kao imovinu BiH. I ko zna kad će, kada vlast u RS to odbija, a niko je zbog toga ne sankcioniše“, kaže Kozar.

Gazprom Tankstelle in Sarajevo

U proteklih par godina Gazprom je uspostavio lanac benzinskih pumpi širom BiH

„Dotle Rusi sve više kapitaliziraju podršku koji imaju u RS, a na ruku im ide i odbijanje Beograda da učestvuje u sankcijama protiv Moskve. Budući da predsednik RS Milorad Dodik uspešno opstruira državnu politiku BiH, NATO ima veliki problem na Balkanu koji mora da reši. Mislim da će to biti teško, možda i nemoguće, bez aktivnije uloge Amerikinaca u BiH. Puno se vremena izgubilo u tolerisanju destrukcija u BiH i sad to dolazi na naplatu. Držim da će borba za bolju geostratešku poziciju na Balkanu određenih političkih i vojnih struja biti sve intenzivnija“, dodaje Kozar.

Zapadni Balkan pred ozbiljnim izazovima

Da je zapadni Balkan pred „ozbiljnim izazovima“ uviđaju i političari u RS. „Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić upozorio je da bi se RS, odnosno BiH i Srbija mogle naći pred veoma ozbiljnim političkim i ekonomskim izazovima, budući da se pred njih postavlja pitanje koju stranu izabrati kada je reč o ukrajinskoj krizi“, pišu banjalučke „Nezavisne novine“, prenoseći stavove predsednika Skupštine RS i bliskog Dodikovog saradnika Igora Radojičića.

Westbalkan-Konferenz Gruppenbild Angela Merkel

Nemačka i EU su na nedavno održanoj konferenciji u Berlinu najavili jači, za sada samo privredni, angažman u BiH

„Zapadne zemlje na Balkan sada gledaju drugačije zbog krize i sudara velikih interesa, odnosno kao na neko potencijalno novo žarište na kome bi se ponovo sukobili interesi. U tom kontekstu treba posmatrati inicijative, kao što je konferencija u Berlinu, gde se javlja novi angažman zemalja Zapada kako bi se na Balkanu pojačao uticaj, odnosno neki plan aktivnosti EU i Zapada, a u kontekstu prevencije uticaja sa druge strane“, rekao je Radojičić.

U fokusu Severnoatlantske vojne alijanse NATO, trenutno je kriza u Ukrajini. Na upravo završenom samitu u velškom gradu Njuportu, ruska intervencija u Ukrajini nazvana je „agresijom“, a aktuelni odnosi Zapada i Rusije u pojedinim su medijima okarakterisani kao „novi početak hladnog rata“. U BiH, moćne zapadne trupe, danas trupe EUFOR-a (naslovna fotografija članka), sa početnih 60.000 svedene su na simboličan broj, dok se uloga NATO štaba u Sarajevu, nakon odbrambenih reformi, sada svodi tek na poruku da „NATO ima trajnu posvećenost BiH“.

DW.COM

Audio i video