NATO savez na prekretnici

Lideri zemalja članica NATO saveza okončali su samit u velškom gradu Njuportu. Sa samita je upućen jasan signal Rusiji da će napad na bilo koju članicu „alijanse“ na istoku Evrope biti tumačen kao napad na sve. Dogovoreno je formiranje brzih interventnih trupa, ali ne i trajno stacioniranje većih jedinica NATO na Istoku. List Velt pozdravlja takve zaključke.

"Mora se izreći pohvala NATO-savezu. U roku od nekoliko meseci Zapadnoj vojnoj alijansi je uspelo da pronađe odgovor primeren ruskim agresivnim gestovima. Kada je ruski predsednik u martu anektirao Krim, članice NATO-a su bile iznenađene i nisu znale kako da se ponašaju. Susret u Velsu je poslao poruku crno na belo: u slučaju da "ruski medved", koji je trenutno spustio šape na istočnu Ukrajinu, pogleda u pravcu baltičkih zemalja ili čak pokuša da ugrozi Poljsku, biće to znak za reakciju svih članica NATO saveza.

I još nešto je dobra poruka. Naredni samit NATO će se održati u Poljskoj 2016. godine. Moskvi se mora pokazati da je Alijansi, Varšava isto toliko važna kao i Vircburg u Nemačkoj, kao i da istočna Evropa nije rusko dvorište. Konačno je došao kraj hodanju na vrhovima prstiju. Putin je hladan i proračunat političar. On mora da zna šta mu preti ako ne obuzda svoju želju za vladanjem", komentariše Velt.

Ukrajina ostavljena Rusiji

Frankfurter algemajne cajtung piše da je, za razliku od Iraka ili intervencije u Libiji, NATO pokazao zajedništvo. Ipak, zaključci proteklog samita su samo zbir kompromisa.

"Brojni stanovnici istoka Evrope bi rado bili svedoci još jačeg angažmana Alijanse na teritoriji njihovih država. Nemci, po običaju, ne žele da zauzimaju preoštar stav prema Moskvi, a oni na jugu Evrope se pitaju zašto bi ih se ticalo ono što se zbiva u Ukrajini. SAD, od kojih ionako sve zavisi, nastupile su suzdržanije nego što je to bilo uobičajeno u doba vladavine predsednika Buša.

Kako god da se svede bilans, to vodi samo prigušivanju konflikta, ali ne i neizostavno njegovom rešenju. Zapad je povukao crvenu liniju oko granica svojih članica, a Ukrajina je ostavljena na ničijoj zemlji između dva bloka.

Najvažnije pitanje glasi: da li je to dovoljno da se Vladimir Putin ubedi da promeni politiku? Ukoliko se primirje koje su dogovorili separatisti i ukrajinska vlada održi i pretvori u trajni mir, biće to samo zato što je tako želela Moskva. Neke stvari govore u prilog tome da Putinu najviše odgovara ako bi mogao da održava trajni tinjajući konflikt, jer samo tako i dalje može da drži sudbinu Ukrajine u svojim rukama. Najdelotvorniji instrument koji Zapad može da iskoristi kako bi promenio Putinovu računicu bile su i ostale - privredne sankcije", smatra dnevnik Frankfurter algemajne cajtung.

"General" Rasmusen

List Tagescajtung iz Berlina komentar počinje analizom delovanja odlazećeg generalnog sekretara NATO saveza, Andersa Foga Rasmusena, za kojeg smatra da očigledno "više želi da bude general, nego sekretar".

Berlinski Tagescajtung piše, kako je Rasmusen za sve okrivio Putina, kako je za njega Rusija izabrala da joj NATO bude protivnik, a ne saveznik. Članice sa istoka Evrope traže stacioniranje novih trupa, čak i atomskog oružja. Zapadna alijansa neće i ne sme krenuti tim putem, piše list.

"Postoje i drugi interesi zemalja NATO saveza. Zemlje na zapadu Evrope ne žele strategiju permanentne napetosti prema Rusiji. Naprotiv. Stabilne i partnerske veze sa Moskvom su u obostranom privrednom i političkom interesu. Stoga bi ovaj deo Evrope u krajnjem slučaju morao da zaustavi težnje Vašingtona i Londona da se kontinent optereti trajnom krizom sa Rusijom. Strategija podele i vladanja na račun Evrope, nije u interesu starog kontinenta", piše Tagescajtung.