Ukrajina bira – favorita nema
5. februar 2019.
U Ukrajini je u nedelju (3.2.) istekao rok za prijavu kandidata za predsedničke izbore 31. marta. Za razliku od pre pet godina, ovoga puta nema favorita. Teško je predvideti ishod izbora, između ostalog i zbog rekordnog broja kandidata. Čini se da će drugi krug izbora biti neizbežan.
Čini se da je najverovatniji duel između aktualnog predsednika Petra Porošenka i opozicione bivše premijerke Julije Timošenko, ali – iznenađenja su ipak moguća. Koja nova imena bi trebali zapamtiti? Ima li i proruskih kandidata?
Favoritkinja s teretom prošlosti
Julija Timošenko nalazi se pred krunidbom karijere. Nakon što je 2010. tesno izgubila predsedničke izbore od Viktora Janukoviča, a 2014. jasno protiv Petra Porošenka, ona ovoga puta ima bolje šanse da postane prva žena predsednica Ukrajine.
Ta 58-godišnjakinja obećava „novi put“, iako je ona sama otelotvorenje stare elite. Za proteklih više od 20 godina Timošenkova je dva puta bila premijerka, dva puta je bila i u zatvoru i nakon poraza se stalno vraćala. U poslednje vreme, pošlo joj za rukom da održi svoju bazu i da je i proširi. U te svrhe nije morala mnogo da uradi. Rovovski rat, koji traje na istoku Ukrajine, osiromašivanje stanovništva i umereni uspesi u borbi protiv korupcije smanjili su podršku predsedniku Porošenku, njenom starom rivalu.
U predizbodnoj kampanji Julija Timošenko obećava da će Ukrajini vratiti „veličinu“, a njenim građanima „sreću i dostojanstvo“. Ona između ostalog obećava i da će cene gasa koje su nedavno veoma porasle – biti prepolovljene.
Jedna od ključnih tačaka u njenom programu jeste i reforma Ustava, koju želi da sprovede na referendumu pre parlamentarnih izbora zakazanih za jesen. Timošenkova pri tom teži čistoj parlamentarnoj demokratiji, sličnoj onoj u Nemačkoj. Bez saglasnosti aktuelnog saziva parlamenta, čini se da je takva reforma ipak teško izvodljiva, pa i nemoguća.
Kritičari prebacuju Juliji Timošenko populizam i upozoravaju na njenu prijateljsku politiku prema Rusiji, ukoliko dođe na vlast. Ostaje nejasno da li ona zaista teži približavanju Moskvi – aktuelnih povoda za to nema. Ipak, pobeda Julije Timošenko nije sigurna: ona snažno polarizuje javnost i nosi sa sobom određena opterećenja, pre svega iz vremena njene borbe za vlast koja je oslabila zemlju, a koju je vodila s predsednikom Viktorom Juščenkom nakon „Narandžaste revolucije“ 2004. godine.
Zašto ponovo Porošenko?
Aktuelni predsednik bori se za reizbor. Prema istraživanjima javnog mnjenja, ovaj 53-godišnjak do nedavno je imao samo jednocifrenu podršku. Sumnjalo se da će uspeti da prođe u drugi krug izbora. Pritom je bilans Porošenkove vladavine šarolik. On pre svega u spoljnoj politici može sebi kao plus da upiše važne uspehe, recimo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i ukidanje viza, kao i isporuku oružja iz SAD. U predizbornoj kampanji, Porošenko se zalaže za nastavak te za njega uspešne politike, i obećava da će 2024. godine podneti Briselu zahtev za prijem u EU.
Porošenkova slaba strana je unutrašnja politika. Predsedniku između ostalog nije pošlo za rukom da napravi uočljive pomake u borbi protiv široko rasprostranjene korupcije. Bruto-nacionalni proizvod 2018. godine je doduše još uvek iznosio više od tri procenta, ali inflacija i pre svega veliki rast cena energije sve više otežavaju život Ukrajinaca.
Uprkos svemu, Porošenkova situacija nije beznadežna. Razlog za rast njegove popularnosti mogao bi da bude njegovo angažovanje za osnivanje nove, od Moskve nezavisne pravoslavne crkve u Ukrajini. Njegovi protivnici mu prebacuju da crkvu instrumentalizuje u političke svrhe. Ipak, to bi na kraju moglo da mu pomogne da ponovo bude izabran za predsednika.
Komičar koji želi da postane predsednik
U nova i iznenađujuća lica ovih izbora spada Volodimir Zelenski. Prema nekim anketama, on je čak favorit. Taj 41-godišnji TV-komičar sa markantnim, hrapavim glasom, novajlija je u politici – ali kao umetnik uživa veliku popularnost. Zelenski je između ostalog poznat i po tome što je imao glavnu ulogu u satiričnoj seriji „Sluga naroda“. U toj seriji on igra školskog učitelja koga izaberu za predsednika.
U predizbornoj kampanji Selenskij se pre svega obraća mladim biračima, onima koji govore ruski na istoku i jugu Ukrajine, a koji žele nova lica u politici. U svom opušteno napisanom predizbornom programu, Zelenski obećava mir, borbu protiv korupcije i više direktne demokratije, pre svega više referenduma. U Ukrajini se spekuliše da se Zelenski kandidovao po nalogu jednog oligarha kako bi sprečio ponovni izbor Porošenka za predsednika.
Prorouski tabor
U ostale kandidate, za koje se smatra da bi mogli da uđu u drugi krug, ubraja se bivši ministar odbrane Antolij Hrizenko. On pokušava da poentira kod onih birača koji su patriotski raspoloženi. Taj 61-godišnjak je iskusan, ali do sada neuspešan opozicioni političar.
Latentni proruski tabor u ukrajinskoj politici nedavno se suočio sa podelama i novim savezima. Kao nosilac nade verovatno najveće grupe važi Jurij Bojko iz stranke „Opoziciona platforma za život“. Ta stranka okuplja opozicione političare koji su ranije bili na strani proruskog predsednika Janukoviča. Šezdesetogodišnji Bojko je za vreme Janukoviča bio zamenik premijera. U predizbornoj kampanji pozicionira se kao mirotvorac i obećava da će sprovesti Minski sporazum. Ipak, njegova izborna baza ograničena je na rusko govorno područje na istoku i jugu Ukrajine.