Ubrzano rešavanje zahteva za azil | Izbor iz štampe | DW | 30.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Ubrzano rešavanje zahteva za azil

Nemačka vlada predstavila je Nacrt zakona o ubrzanom rešavanju zahteva za azil. Radi se pre svega o tome šta će ti ljudi moći da dobiju od države kada dođu u Nemačku.

Nemačka vlada donela je Nacrt zakona o ubrzanom rešavanju zahteva za azil. Ciljevi zakona su efikasnija obrada podataka o imigrantima i brže regulisanje njihovog statusa i života u Nemačkoj, te bolja raspodela troškova koje u tom procesu snose nemačke savezne pokrajine i sama federacija. Nacrt zakona nazvan je „hitnim“, pošto u Nemačkoj – kako je pokazalo jedno istraživanje – od donošenja jednog zakona do njegovog stupanja na snagu u proseku prođe 200 dana. Ali, vlada bi htela da parlament (Bundestag) i veće nemačkih saveznih pokrajina (Bundesrat) daju svoju saglasnost do kraja oktobra kako bi zakon mogao da stupi na snagu već 1. novembra.

Kada je reč o izbeglicama, u Nemačkoj je jedna od najspornijih tema novčani iznos koji one dobijaju. On varira između 287 i 359 evra mesečno – što je suma namenjena nabavci osnovnih potrepština, a na to treba dodati i 143 evra za lične potrebe: „džeparac“. U političkim diskusijama, taj novac se često smatra razlogom zbog koga u Nemačku uopšte želi da dođe ogroman broj izbeglica.

Berlin Kanzleramt Flüchtlingsgipfel PK

Savetovanje o azilantima: premijeri saveznih nemačkih država kod kancelarke

Prema novom Nacrtu zakona, novčana suma koju bi trebalo da dobijaju potražioci azila svedena je na minimum. Oni bi sve potrepštine trebalo da dobijaju u vidu predmeta za svakodnevnu upotrebu, uključujući i odeću. Neophodne predmete za domaćinstvo će dobijati na raspolaganje – što znači da će oni biti pozajmljeni. Ako im ne mogu biti obezbeđene te potrepštine, dobijaće bonove ili drugu vrstu „bezgotovinskih papira“. To se odnosi i na „predmete za ličnu upotrebu“ do maksimalnog iznosa od 143 evra mesečno. Tek u slučaju da izbeglicama sve to ne može da se obezbedi, biće im isplaćivana i gotovina.

Vladin nacrt predviđa i razne druge izmene postojećeg zakona, između ostalog, u njemu se kao tzv. „sigurne zemlje porekla“ navode i Albanija, Kosovo i Crna Gora.

„Humanitarne organizacije smatraju da su vladini planovi sporni i protivni odredbama o ljudskim pravima“, prenosi dnevnik Handelsblat: „Organizacije kao Pro azil i Amnesti internešnal, ali i Savet za migraciju u kome je okupljeno više od sto naučnika, žestoko su kritikovali novi zakonski paket. Planirane mere su razočaranje – donete su na brzinu i predstavljaju nastavak restriktivnog kursa proteklih godina i decenija, smatra etnolog Verner Šifauer predsednik pomenutog Saveta.“

„Naučnici ističu da svrstavanje pojedinih zemalja u sigurne neće ubrzati postupak rešavanja zahteva za azil, kao i da će to što potražioci azila sada treba da dobiju robu umesto novca stvoriti dodatne troškove. Oni navode i da nema nikakvih dokaza da će te mere odvratiti od dolaska u Nemačku ljude koji na put kreću iz ekonomskog razloga. Na meti kritike našao se i plan da se uspostave sabirni centri za prvu registraciju novopridošlih – ti centri su prepuni, preglasni, u njima vlada agresivna klima, porodice u takvim ustanovama mogu samo da polude, rekao je Šifauer.“

Levičarski dnevnik Junge velt piše da su „zabranama zapošljavanja i kraćenjima posebno pogođene izbeglice čije zahteve za azil prema Dablinskom sporazumu treba da reši neka druga zemlja. Tome treba dodati i izbeglice iz takozvanih zemalja Zapadnog Balkana. Nacrt zakona izbeglice iz takozvanih sigurnih zemalja porekla, u koje će ubuduće spadati i ljudi iz Albanije, Kosova i Crne Gore, paušalno tretira kao izbeglice druge klase. Njima preti slanje u specijalne logore u kojima bi mogle da borave duže od šest meseci do prinudnog povratka kući, smanjenje primanja na apsolutni egzistencijalni minimum, zabranu rada i zabranu napuštanja okruga. Na taj način će žrtve diskriminacije i progona poput Sintija, Roma i homoseksualaca biti ostavljeni na cedilu – bez zaštite.“