U minut do dvanaest | Izbor iz štampe | DW | 27.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

U minut do dvanaest

Uoči isticanja roka koji je Atini dat da predstavi plan reformi, nemačka štampa piše o tome kako su nametnute stroge mere štednje samo otežale otplaćivanje duga, ali i o novcu iz Grčke u švajcarskim bankama.

„Grčka vlada ima vremena do ponedeljka (30.3.) da svojim kreditorima podnese nove predloge za reformu. Evropska unija i Međunarodni monetarni fond (MMF) insistiraju na pridržavanju postignutih sporazumima u zamenu za dalje kredite, koji bi pak Atinu trebalo da spasu od bankrota. Grci moraju da urade svoj domaći zadatak“, prenosi Berliner cajtung. „Međutim jedna nova studija pokazuje da su baš ti domaći zadaci u poslednjih nekoliko godina naneli zemlji ozbiljnu štetu. Za katastrofalni pad privredne proizvodnje (25 odsto) kriva je uglavnom štednja, piše u studiji instituta IMK bliskog sindikatima“.

Štednja osiromašila Grčku

„Grčka se 2009. našla u finansijskoj krizi. Njena ekonomija je istovremeno bila nekonkurentna, a naplata poreza veoma neefikasna. U takvoj situaciji, Evropska unija i MMF su joj dali milijarde kredite i za uzvrat zahtevale strog program štednje. Ideja je bila da štedljivost Grka povrati poverenje investitora u zemlju, da se kamatne stope smanje i očekivalo se da će, posle kraće krize, sve ponovo krenuti na bolje. Ali, desilo se nešto drugo. Trojka je potcenila (loše) efekte programa štednje, priznao je 2013. Međunarodni monetarni fond. Cena te greške je ogromna. Institut IMK procenjuje da bi, da Atina tada nije bila primorana na tako stroge mere štednje, njen dug danas bio za 40 odsto manji. Mnogo bolje bi bilo da su Grčkoj u početku dati krediti i da se smanjenje budžetskog deficita odložilo za vreme kada je privreda ponovo na uzlaznoj putanji. To što je Grčka bila primorana da štedi u vreme privredne oseke, otežalo je otplaćivanje državnih dugova. Vlade zemalja evrozone koje se plaše za novac svojih poreskih platiše, trebalo to da imaju na umu“, piše Berliner cajtung.

Koliko novca Grci imaju u švajcarskim bankama?

Zidojče cajtung pod naslovom „I onda je zazvonio telefon u Bernu“, piše: „Grčka i Švajcarska konačno pregovaraju o tome kako da Atina dođe do crnog novca, koji su njeni državljani sklonili u Švajcarsku, kako bi izbegli da plate porez. U februaru 2014. švajcarska ministarka finansija Evelin Vidmer-Šlumpf predložila je svom grčkom kolegi iz tada konzervativne vlade, da zatraži neoporezovani novac grčkih državljana u Švajcarskoj i da ga prebaci u Atinu. Lopta je bila kod Grka, ali se dugo vremena ništa nije dogodilo. A onda su odjednom razgovori o bilateralnom poreskom sporazumu nastavljeni. U Atini su se juče (26.3.) sastali savetnici premijera Alekisa Ciprasa i šef Državnog sekretarijata Švajcarske Žak de Vatevil. Sada se pregovara o uslovima pod kojima novac iz Švajcarske može da se vrati u Grčku.“

Osamdeset milijardi ili 762 miliona?

„Radi se o mnogo novca, kaže Fridrih Šnajder, ekonomista na Univerzitetu u Lincu – o 80 milijardi evra grčkih državljana na računima u Švajcarskoj. Oko dve trećine te sume je neoporezovani, crni novac, procenjuje on. Centralna banka Švajcarske, međutim, procenjuje da je reč o mnogo manjoj sumi – 800 miliona franaka ili 762 miliona evra. 'Na početku smo pregovora. Još uvek je nejasno o koliko novca je reč', rekao je portparol švajcarskog Državnog sekretarijata. Taj novac bi Grčkoj na ivici bankrota, dobro došao. Imajući u vidu koliko je kritična situacija u toj zemlji, mnogi kritikuju to što Grčka nije ranije prihvatila ponudu iz Švajcarske“, prenosi Zidojče cajtung.

Tabu „Lagard-lista“

Noje cirher cajtung navodi da je „iz statistike Narodne banke Švajcarske vidljivo da su grčka sredstva u Švajcarskoj značajno porasla tokom finansijske krize“. A o samim pregovorima u vezi sa prebacivanjem neoporezovanog novca taj list piše: „Švajcarska, međutim, kao izvor informacija (o utajivačima poreza iz Grčke) ne prihvata takozvanu 'Lagard-listu' koja je zasnovana na krađi podataka u banci HSBC u Ženevi. Švajcarska je naime bivšeg radnika britanskog banke, francusko-italijanskog državljanina, optužila za ekonomsku špijunažu. Tadašnja francuska ministarka finansija Kristin Lagard je 2010. svom kolegi u Atini uručila spisak sa imenima 2.000 grčkih državljana koji su svoj novac prebacili u Ženevu. Ranije ove nedelje, bivši ministar finansija Grčke je osuđen zato što je sa te liste izbrisao imena tri svoja rođaka“, piše Noje cirher cajtung.

Reklama