U ime civilnog društva
2. februar 2018.
„Naučnici su analizirali udruženje Željke Markić i kažu da je do uspeha došla lažima i manipulacijama“, tvrdi jedan od najčitanijih hrvatskih internet-portala. Drugi, bitno manje čitan, a pozicioniran na dijametralno suprotnom delu političkog spektra, u tekstu državne novinske agencije koji prenosi reč naučnici stavlja pod znake navoda, pa dodaje – članak objavljen u časopisu Fakulteta političkih nauka koriste za obračun sa udruženjem „U ime obitelji“.
- pročitajte još: Hrvatska desnica prešla u napad
U razgovoru s autorkom istraživanja, dr Antonijom Petričušić, s katedre za sociologiju Pravnog fakulteta u Zagrebu, saznajemo da nije sasvim zadovoljna senzacionalističkim načinom na koji su mediji propratili njen rad. I odmah odgovara onima koji u pitanje dovode objektivnost istraživanja: da, u njemu su kao ispitanici učestvovali i oni koji promovišu takozvane konzervativne revolucije u Hrvatskoj.
Efikasan i jeftin repertoar, vešta upotreba prava
Reč je, kaže Petričušićeva, o istraživanju koje je bilo njen magistarski rad iz sociologije i socijalne antropologije na Srednjeevropskom univerzitetu u Budimpešti. Zainteresovala ju je pojava novog društvenog pokreta koji zagovara tradicionalne vrednosti kao nešto što bi trebalo da bude opštedruštveno prihvaćeno. „Privuklo me temi to što taj društveni pokret veoma mudro i oportuno koristi pravo i sudove – uključujući i Ustavni sud – zagovara amandmane na zakone ili u zakonodavnom procesu pokušava da utiče na stvaranje prava kako bi se u njemu reflektovale njihove vrednosti.“
Antonija Petričušić je taj pokret nazvala religijsko-politički društveni pokret, a istraživanjem je potvrdila da ga od drugih društvenih pokreta razlikuje delovanje unutar političkih institucija. „Društveni pokreti inače deluju na vaninstitucionalni način: protestima, javnim okupljanjima, pritiscima na vladu i događanjima naroda, a ovaj se drži isključivo delovanja unutar institucija i pravnih instituta poput referenduma. Izabrali su repertoar koji je, ne samo efikasan, već i jeftin. Ne morate da mobilišete mnoge, već možete samo da tvrdite da predstavljate većinu, iako nemate legitimitet za to. U zemlji u kojoj se 86 odsto ljudi deklariše kao katolici, vrlo je lako tvrditi da govorite u ime katolika. Na taj način legitimišete svoje zahteve.“
Gorivo je ideologija, a vozači su vrlo obrazovani
A zapravo, kaže naša sagovornica, nije istraženo da li oni zaista govore u ime svih katolika. Taj pokret može da govori u ime doktrine Katoličke crkve, ali to ne znači da iza njega stoji tih 86 odsto građana. „Istraživanjem sam zaključila da se radi o veoma dobro organizovanom društvenom pokretu. Kao i većinu novih društvenih pokreta, pokreće ga ideologija. Vode ga ljudi koji su vrlo dobro informisani, natprosečno obrazovani, dobro umreženi unutar nekoliko organizacija koje zagovaraju istu agendu, urbani su i poznaju pravne i političke institucije unutar kojih mogu da zagovaraju svoje vrednosti.“
- pročitajte još: Srbija u kategoriji „suženo“
Reč je, dodaje docentkinja Petričušič, o ljudima koji informacije mogu ne samo da procesuiraju, već s njima mogu i da manipulišu, recimo pozivajući se na naučna istraživanja. „A nauka može da bude svakakva, pa i diskreditovana. Kada interpretiraju, recimo međunarodno pravo, zvuče veoma uverljivo. No to što govore, često nije istina. Ali oni to mogu da rade zato što znaju da te pravne norme postoje. Pozivaju se ne evropske prakse i konvencije, a kod mene je upravo to korišćenje prava za pozicioniranje društvenog pokreta pobudilo naučno-istraživački interes. Posmatrala sam događanja i aktivnosti unutar referenduma o braku i zaključila da su se oni mobilizacijom pristalica i uspešnom akcijom koja je urodila promenom teksta Ustava, konstituisali kao političko relevantan akter. Na kraju krajeva, nakon toga se udruženje ’U ime obitelji’ organizovala kao politička stranka koja je učestvovala na izborima i pokušava da utiče na politički proces zagovaranjem promena izbornog zakonodavstva ili osporavanjem prava manjinama na političku participaciju u Saboru“, objašnjava Petričušićeva.
I konzervativci su deo civilnog sektora
Do pojave ovog novog pokreta, aktivni deo civilnog društva bio je koncipiran oko nevladinih organizacija levo-liberalnih usmerenja, ali koje su uskoro mogla da vide kako njihove metode rada preuzimaju udruženja poput „U ime obitelji“ ili „Vigilare“. Takav scenario bio je potpuno neočekivan, gotovo šokantan za dotadašnje aktere koji su neko vreme tražili odgovor na njima neprihvatljive ciljeve kojima se u neravnopravan položaj dovode manjinske društvene grupe poput istopolnih partnera. Ali, da li je tu reč o „hakovanju“ ili zloupotrebi alata civilnog društva?
„To nije nikakvo hakovanje. Oni su te alate prepoznali kao relevantne i moćne. Koančno, živimo u demokratiji, oni na to imaju pravo“, kaže naša sagovornica i dodaje: „Civilno društvo je dve decenije bilo prenatrpano udruženjima koja su zagovarala promene, a koje je trebalo da liberalizuju naše društvo i obezbede jednakost. Religijsko-politički pokret shvatio je da oni mogu da koriste istu terminologiju i alate. Mislim da su pozitivno uticali na buđenje i reorganizaciju liberalnog dela civilne scene, pa je došlo do nekog ’novog žara’ na njoj.“
Uzori su u SAD
Pojmove poput „rodne ideologije“ i „seksualne edukacije“, što je u suštini zdravstveno vaspitanje, analitičari već duže vreme označavaju kao „uvozne“, a naša sagovornica se s time slaže. „Sasvim! Nisu oni otkrili da su oni Hrvati katolici koji poštuju deset božijih zapovesti, nego su učili od onih koji dugo rade i pokušavaju se politički relevantno pozicioniraju, prvenstveno u Sjedinjenim Državama.“
- pročitajte još: Pogubno preplitanje religije i nacionalizma
Ali iako se konzervativna udruženja u levom diskursu često poistovećuju s Katoličkom crkvom, Antonija Petričušić kaže da to ne mora nužno tako i da bude. „Bliski su određenim pojedincima iz Crkve koji ih podržavaju, ali ne bih rekla da je reč o isključivoj agendi Rimokatoličke crkve. Oni se samo pozivaju na dogme, verska učenja i vrednosti, ali to ne znači da su one isključiva slika celokupne Crkve.“
Nastaviće se…
Istraživanje koje je nedavno objavljeno u „Političkoj misli“, s koautorima Matejom Čehulić i Dariom Čepom, Petričušićeva je radila metodom intervjuisanja relevantnih društvenih aktera koji su ponudili uvid u sliku društva i društvene sukobe i rasprave oko referenduma o braku. Intervjuisala je i pripadnike akademske zajednice, kao i pripadnike liberalnih civilnih udruženja, posebno onih koje zagovaraju LGBT-prava i bile su aktivne u kampanji protiv referenduma o braku. Na pitanje da li su svoje mišljenje imali mogućnost da izraze i sami učesnici pokreta, Petričušićeva odgovara: „Naravno da sam intervjuisala i pripadnike iz konzervativnih udruženja koje zagovaraju tradicionalne vrednosti. Neki od njih su i pravnici, što mi je bilo važno s obzirom na intenciju istraživanja. Zato sam taj magistarski istraživački rad nazvala ’Religo-politika putem prava’.“
- pročitajte još: „Stop-Soroš“ – Orbanov manevar za izbore
Članak nastao na osnovu tog istraživanja zauzeo je naslovne nekih hrvatskih internet-portala, ali naša sagovornica kaže da ne prati pažljivo reakcije. „Ne želim da čitam komentare čitalaca“, tvrdi i dodaje da ne zna da li su posmatrana udruženja reagovala na njega. Tu temu će, najavljuje, i dalje da istražuje. „Do sada sam se bavila referendumom i načinom na koji su promenili Ustav. U njemu su brak definisali kao zajednicu muškarca i žene, što povlači obavezu da se brak tako definiše i u ostalim zakonskim izvorima. I dalje želim da analiziram kako konzervativna udruženja koriste pravo da bi promovisala svoje vrednosti u društvu.“