U Crnoj Gori su građanski protesti na letnjem raspustu | Politika | DW | 23.06.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Crna Gora

U Crnoj Gori su građanski protesti na letnjem raspustu

Od poslednjeg građanskog protesta u Podgorici prošlo je više od 20 dana. DW analizira da li će ih još uopšte biti i kada bi mogli da se nastave.

Posle mesec dana neprekidne kiše, u Crnu Goru je stiglo leto a sa njim i pauza u protestima pokreta „Odupri se – 97 000" na kojima su građani, iz subote u subotu, tražili ostavke najviših zvaničnika vasti i formiranje tehničke Vlade. Poslednji protest održan je 1. juna i ovo je najveća pauza do sada.

Protesti su krenuli 2. februara kao reakcija na slučaj „Koverta", korupcionašku aferu koja je, kao i neke ranije, ogolila način na koji vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) već decenijama pobeđuje na izborima u Crnoj Gori.

Podgorica, 16.02.2019.

Podgorica, 16.02.2019.

Iz protesta u protest broj građana je rastao a zahtevi su se širili, od prvobitnih koji su uključivali ostavke do poslednjih u kojima je zatražena i prelazna Vlada, koja bi vodila zemlju do prvih fer izbora. Nakon meseci entuzijazma i hiljada građana na ulicama, poslednjih par protesta doneli su mnogo manju podršku a na onom 1. juna bilo je nekoliko stotina ljudi.

Pad podrške

Džemal Perović, jedan od lidera protesta, nakon toga je poručio da su „protesti i okupljanje građana jedini pritisak na korumpirani režim".

„Nas se režim plaši samo kada smo na ulici. Kada smo kod kuće – za njih ne postojimo. Zato ćemo protestovati pa makar nas ostalo onoliko koliko smo očekivali ljudi na prvom protestu, a to je 97. A biće nas dovoljno da ih prisilimo da odu", poručio je Perović.

Na pretposlednjem protestu 21. maja, iz pokreta „Odupri se" rekli su da će protesti trajati i da će ovo biti maraton te da vlast u Crnoj Gori neće smeniti ni Brisel, ni Vašington, ni Moskva, nego građani.

Perović je tada poručivao i da nisu obeshrabreni zato što ni nakon četiri meseca od početka protesta nijedan zahtev demonstranata nije ispunjen, rekavši da nije ni očekivao instant-uspeh. Tvrdio je da će se narod opet okupiti jer se vlast jedino boji ulice. Ipak, novih protesta za sada nema u najavi.

Boris Marić, analitičar i izvršni direktor Centra za građanske slobode iz Podgorice kaže da su protesti definitivno dali novi impuls i da i pored svega misli da ima još energije za građanski bunt. 

Montenegro Podgorica | Boris Marić Analytiker (DW/R. Kračković )

Boris Marić

„Verujem da organizatori protesta nisu odustali od namere da podstiču građansku reakciju na anomalije u crnogorskom društvu a mislim da možemo očekivati i neke nove afere koje bi doprinele produžetku protesta. Ipak, osim „pada energije" organizatorima protesta na ruku ne ide ni činjenica što je sada leto i vrućine ali nije isključeno da čak i tokom letnjih meseci imamo određene proteste a od jeseni očekujem nastavak", kaže Marić.

I Perović je pre par dana kazao da za njih nema leta ni letnjih odmora i da protesti nemaju alternativu ali i najavio da će se u narednom periodu baviti jačanjem pokreta „Odupri se". Objasnio je da je do zastoja u radu pokreta došlo zbog organizacionih problema i drugih nedostataka i slabosti, ali da su na dobrom putu da to sve prevaziđu.

Vlast nudila pregovore, sada može da likuje

Deo demonstranata prestao je da izlazi na proteste već sredinom marta kada je došlo do prvog razočarenja u organizatore. Oni su tada postavili ultimatum vlasti da se neće pomeriti s ulica dok im se ne ispune zahtevi a potom odustali od toga, rekavši da su dobili informacije iz bezbednosnih struktura da bi moglo doći do nereda.

Radikalniji deo demonstranata danima je pozivao da se ipak ostane na ulici, ali od toga nije bilo ništa. 

Tada je i vlast ponudila pregovore demonstrantima ali i jasno poručivala da neće dati ostavke. Organizatori protesta su pregovore odbili, uzdajući se u podršku građana.

Marić misli da je ponuda DPS-a za pregovore bila neiskrena i da su organizatori protesta to prozreli. 

„Sada DPS ne vidi potrebu za tim jer ne vidi narod na ulici. Kada opet vide narod na ulici, oni će opet pokušavati da nude pregovore koji ih ne ugrožavaju jer ne ugrožavaju njihove pozicije u smislu odgovornosti za sve anomalije. Samo afera „Koverta" je bila dovoljna da imamo duge i ozbiljne pregovore o tome na koji način ćemo izaći kao društvo iz ove krize", smatra Marić.

I opozicione svađe oslabile proteste?

Uporedo sa padom podrške protestima, eksplodirale su nove svađe unutar opozicije zbog načina upravljanja opštinama na primorju, gde vrše vlast.

Sve to sigurno je imalo uticaja i na proteste. Perović je svojevremeno priznao da su protesti bili delo masa dok je opozicija davala samo tehničku i logističku podršku. Tvrdio je da oni u pokretu nemaju nesporazume ali ih opozicija ima između sebe.

Podgorica, 16.02.2019.

Podgorica, 16.02.2019.

Marić se slaže da, osim snage vlasti, i česte svađe u opoziciji otežavaju i njima i organizatorima protesta put ka ostvarenju cilja odnosno smeni vlasti. 

„Opozicija mora da se pogleda u oči i mora se videti šta je čija odgovornost. Potrebna joj je nova taktika ako želi da smeni vlast na izborima. Opozicija ne mora da ide na izbore na jednoj listi ali mora imati određeni stepen koordinacije. DPS ima dobru činjenicu da je opozicija prilično nekonsolidovana i samim tim da nema dovoljnu snagu za veći pritisak. Dakle, opozicija mora preispitati svoj način delovanja", veruje Marić.

Prelazna Vlada je sada daleko

Krajem maja premijer Duško Marković je u Skupštini indirektno pozvao opoziciju na kompromis u vidu prelazne Vlade, kakvu je Crna Gora imala 2016. godine.

Kazao je da bi ,,taj kompromis bio način da se dođe do političke stabilnosti za sva vremena u Crnoj Gori”. Ipak, samo par dana kasnije njegov partijski šef i predsednik Crne Gore Milo Đukanović poručio je da „Marković nije zvao opoziciju u prelaznu Vladu već samo na dijalog”. Tvrdio je i da pojedini mediji pogrešno interpretiraju izjavu Markovića jer tako nešto priželjkuje deo opozicije.

Skupština Crne Gore, novembar 2016.

Skupština Crne Gore, novembar 2016.

Marić smatra da se „ponuda" Markovića i brza „ispravka" Đukanovića mogu gledati iz dva ugla:

„To može biti ili dogovor unutar DPS-a, pa je Marković pustio probni balon a onda Đukanović, kao nesporni lider te partije, to zakucao. Ipak, može se gledati i kao moguće mimoilaženje unutar DPS-a o ovom pitanju i to ne bi trebalo isključiti", vjeruje Marić. 

Marić je bio jedan od ministara u ime opozicije u prelaznoj Vladi iz 2016. godine a na pitanje koliko su sada organizatori protesta i opozicija daleko od tog cilja, odgovara:

„Mislim da nisu dalje ali ni bliže. Očigledno da je u oba tabora odlučeno da se čeka jesen za neka dalja dešavanja. Verujem da mora doći do nekog dogovora što bi značilo i izlazak opozicije na izbore. Mislim da će biti i  međunarodnog pritiska koji će usmeriti obe strane ka pregovaračkom stolu. Opoziciji će u pregovorima biti teže jer oni moraju da idu s ozbiljnim činjenicama kako bi se izborili za svoje zahteve za fer izbore. DPS neće previše insistirati na tim uslovima u strahu da ne izgubi vlast a ako izgubi vlast, može doći do procesuiranja njihovih istaknutih funkcionera. Zato opozicija mora da bude dobro pripremljena da bi na kraju, ako eventualno propadnu pregovori, imala jasnu platformu zašto neće na izbore", zaključio je Marić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM