Učiniti svet nesigurnijim - 20 godina Vladimira Putina | Politika | DW | 09.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Učiniti svet nesigurnijim - 20 godina Vladimira Putina

9. avgusta 1999. Vladimir Putin je prvi put postao premijer Rusije. O njemu, za koga su nekada bile vezane velike nade, u međuvremenu postoje sasvim različita mišljenja - u Rusiji i inostranstvu, smatra Miodrag Šorić.

U početku je bio „anti-Jeljcin": mnogo mlađi od tadašnjeg predsednika, pun energije, brz i samouveren na javnim nastupima, nesklon votki. Pre dvadeset godina tadašnji novi šef vlade i uskoro novi predsednik Vladimir Putin, dao je svojim duboko onespokojenim sunarodnicima novo samopouzdanje. Rusi su bili uznemireni jer su 90-ih propale demokratske reforme, na Kavkazu je besneo građanski rat, a zemlja je ekonomski bila na dnu.

Vladimir Putin, 27.juli 1998.

Vladimir Putin, 27.juli 1998.

Novi čovek u Kremlju imao je sreće: Rastuće cene sirovina donosile su milijarde u državnu kasu. Putin je ulagao u ekonomiju, vraćao dug u inostranstvu i borio se protiv siromaštva. Gvozdenom rukom je okončao čečenski rat, učinio da se glas Moskve ponovo čuje u svetskoj politici.

Od ovog iskustva ima koristi i danas. Putin ima dobar osećaj za čežnje mnogih Rusa za stabilnošću i imperijalnom veličinom. U međuvremenu, on se pokazuje kao iskusni kormilar koji brod Rusija sigurnim rukama vodi kroz oluje sadašnjosti, uvek prkoseći vetru sa Zapada. Svojim sunarodnicima obećava ono što žele da čuju: više novca zahvaljujući većim platama i rastućim socijalnim davanjima. A to što se ne drži svojih obećanja - mnogi stariji Rusi mu opraštaju jer za njega ne vide alternativu.

Međutim, sve više mladih ljudi razmišlja drugačije. Oni žive u svetu koji se strahovito brzo menja. Samo u Kremlju ostaje sve onako kako jeste. Putin, kao inkarnacija slogana „nastavljamo po starom". Generacija koja stasava teško može da se identifikuje sa Putinom koji kaže da ne poseduje pametni telefon. Stabilnost koju stariji Rusi cene, mladi doživljavaju kao uporno držanje za vlast. Ko - poput Putina - govori o prednostima klimatskih promena, nije pogodan kao uzor mladima. Mnogi studenti preziru korumpirane političare, tužioce, sudije i nepristojne oligarhe. Mlada generacija u gradovima zahteva transparentnost države. Ili kako se to nekada zvalo: glasnost.

Ali, perestrojke - transformacije društva, što je drugi ključni izraz ere Gorbačova - za sada neće biti. Takozvani „Siloviki", stariji muškarci iz bezbednosnog aparata, ne daju se tako lako grunuti u stranu, pogotovu ne od strane mirnih demonstranata. I tako Putinov sistem nastavlja da radi: izbori se lažiraju, štampa se cenzuriše, disidenti proganjaju. A rusko društvo se sve više polarizuje.

Miodrag Šorić

Miodrag Šorić

Što je duže Putin na vlasti, to se mišljenja o njemu više polarizuju. Milioni Rusa mu se dive kao predsedniku koji je proširio uticaj Rusije u Ukrajini, Gruziji i drugde. Reakcionari širom sveta, pa i u Nemačkoj, vide ga kao model kako se može obnoviti „nacionalna veličina": čvrstom rukom i nasiljem. S druge strane, liberalni demokrati u zemlji i inostranstvu odbacuju šefa Kremlja. Čekaju na vreme posle Putina.

Ali to može da potraje. 20 godina na vlasti još nije dovoljno da bi se sveo bilnas. Putinov mandat traje do 2024. On za sada ostavlja otvorenim da li će i posle toga nastaviti da vlada.

Političar Putin, kakvog danas vidimo, nije onaj isti od pre 20 godina. Ranije se nudio kao partner Zapadu. Sada se bori protiv svetskog poretka koji određuju SAD. Time čini svet manje sigurnim - zajedno sa autoritarnim vladarima u Kini ili Iranu. I to za sve narode sveta - uključujući i Ruse.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM