Kina i Rusija – dva nejednaka partnera | Politika | DW | 05.06.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Kina i Rusija – dva nejednaka partnera

U Kremlju se često može čuti da hemija između ruskog i kineskog predsednika funkcioniše. Da li će se to potvrditi i u Sankt Peterburgu, kada se Putin i Si budu još jednom sastali?

Kada ruski predsednik kaže da je 2018. trgovina sa Kinom prerasla obim od sto milijardi dolara, to pomalo ima prizvuk trijumfa. „Kina je naš strateški partner“, rekao je Vladimir Putin krajem aprila prilikom poslednje posete Kini. On se danas ponovo sastaje sa kineskim predsednikom Sijem Đin Pingom – ovoga puta na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. To je njihov 28. susret za samo šest godina.

Tokom trodnevne posete trebalo bi da bude potpisano 30 sporazuma o saradnji. Samit je pripremio kineski ambasador u Rusiji, Li Hui koji javno govori da Kina i Rusija na diplomatskom nivou blisko sarađuju prilikom donošenja odluka.

Činjenica je da te dve stalne članice Saveta bezbednosti UN često blokiraju inicijative Zapada. To je slučaj sa pokušajima Amerikanaca i Evropljana da donesu mir u Siriju ili da podstaknu demokratiju u Venecueli. „Mi odbijamo unilateralizam“, kaže Li Hui. U prevodu: Peking i Moskva se bore protiv svega što doživljavaju kao „američku hegemoniju“.

Neravnoteža u trgovini 

Bilateralna trgovina se povećavala i prvih pet meseci ove godina – to obe vlade ne propuštaju da naglase. U Moskvi se međutim ne pominje koliko su ti partneri neujednačeni.

Rusija u Kinu izvozi pre svega sirovine, poput nafte, gasa, uglja i drveta. Peking svom severnom susedu prodaje mašine, prevozna sredstva i robu široke potrošnje. Razmena robe sa Rusijom iznosi svega 1,9 odsto kineske trgovine što je zanemarljivo malo – za Kinu su mnogo važnija tržišta SAD i Evropske unije.

Nasuprot tome, udeo Kine u spoljnoj trgovini Rusije iznosi čak 15 procenata. Još 2010. Kina je smenila Nemačku sa mesta najvažnijeg trgovinskog partnera Rusije. Posle 2014, Kremlj se ekonomski – a sve više i politički – okreće Kini i Aziji. Sigurno da je to i posledica sankcija koje je Zapad uveo Moskvi. One verovatno neće biti ublažene u dogledno vreme, jer takozvani Minski proces za Ukrajinu ne napreduje.

Segej Karaganov, dekan Visoke ekonomske škole u Moskvi

Segej Karaganov: Kremlj ne igra samo na kinesku kartu

I baš kao što Moskva politiku sankcija smatra nepravednom, tako se i Peking žali na preteći trgovinski rat sa SAD. Kina i Rusija udružuju snage jer osećaju da ih Zapad progoni, kaže za DW dekan Visoke ekonomske škole u Moskvi Sergej Karaganov.

Karaganov je čovek koji se još devedesetih godina zalagao za orijentaciju Rusije ka Aziji. Tada međutim za takve ideje nisu imali razumevanja u Kremlju. Predsednik Putin kasnije ga je uzeo u svoj tim savetnika.

Veliki deo moskovske političke elite nema poverenja u Kinu, kaže Karaganov. Ali dodaje: „Ni Kremlj ne igra samo na kinesku kartu“. Rusija, kaže, gradi svoje veze i sa Indijom, Južnom Korejom, Japanom i drugim azijskim zemljama.

Oružje i infrastruktura

Rusija i Kina i vojno sarađuju. U septembru 2018. na manevrima pod nazivom „Vostok 2018“ učestvovalo je, navodno, do 300.000 ruskih i 3.000 kineskih vojnika. Kremlj i dalje prodaje oružje Kini, ali Peking ipak sve više sam proizvodi oružjem za svoje potrebe. Posebno se velikom brzinom i samostalno izgrađuje mornarica.

Predsednici Putin i Si će u Sankt Peterburgu poraditi i na unapređenju infrastrukture duž zajedničke granice, duge više od 4.000 kilometara. Ipak, dok Peking raspolaže neophodnim sredstvima, Moskva tu mora da se snalazi. Karakteristična za to jeste izgradnja više od dva kilometra dugog mosta preko reke Amur, koja predstavlja granicu na Dalekom istoku. Kinezi su svoj deo, do sredine reke, brzo završili, dok se na ruskoj strani gradnja stalno odugovlačila – pre svega zato što je Kremlju nedostajalo novca.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM