Rusi se igraju velikog rata
11. septembar 2018.
Na vojnim manevrima pod zvaničnim nazivom „Vostok 2018“, od 11. do 18. septembra učestvuju jedinice iz više ruskih vojnih oblasti, uključujući i brodove Pacifičke i Severne ratne flote. Biće to najveća vojna vežba u Rusiji nakon raspada Sovjetskog saveza.
Prema navodima ruskog Ministarstva obrane, učestvovaće gotovo 300.000 vojnika, više od 1.000 aviona, helikoptera i bespilotnih letelica, oko 36.000 tenkova i drugih vozila, kao i oko 80 ratnih brodova. Vežbe će se odvijati na pet različitih mesta, kao i u vodama Japanskog, Berinškog i Ohotskog mora.
Takvi manevri za nemačke stručnjake nisu veliko iznenađenje. Gustav Gresel, iz Evropskog saveta za spoljnu politiku (ECFR) sa sedištem u Berlinu, podseća da ruska vojska svake godine održava vežbe u, kako sami kažu, „različitim strateškim pravcima“: prema jugu, zapadu ili istoku. Između toga, održavaju se i manevri u centralnim delovima zemlje.
„Sada je ponovo na redu istok. To je uobičajeni plan održavanja manevara“, naglašava Gresel za DW.
Bez ograničenja na istoku
Ni veličina vežbe nije iznenađujuća, smatra Sara Pagung iz Nemačkog udruženja za spoljnu politiku (DGAP) iz Berlina. „Vojne vežbe na istoku uvek su veće od onih na zapadu zemlje, s obzirom na to da na osnovu Bečkog dogovora na zapadu postoji ograničenje broja vojnika koji smeju da učestvuju u vojnim vežbama. Na istoku to nije slučaj.“ Reč je o Ugovoru o snazi konvencionalnih snaga u Evropi, kojim se faktički ograničava obim vojnih vežbi u evropskom delu Rusije.
Pagungova dodaje da veličina vežbe ima veze i s njenim ciljem. „Kada pogledamo koje su jedinice u nju uključene i u kojoj snazi, jasno je da Rusija uvežbava vođenje globalnog rata, što uključuje i nuklearno naoružanje.“. To se vidi i kroz činjenicu da je mobilisan veliki broj vojnika i u zapadnim vojnim oblastima.
Kinezi treniraju zajedno s Rusima
Posebno zanimljivo u vezi s ovim manevrima jeste učešće kineskih vojnika. U poređenju s Rusima, oni šalju vrlo mali broj vojnika: svega 3.000, uz nekoliko aviona i helikoptera. Od 2003. te dve održale su oko 30 zajedničkih vojnih vežbi, ali Kinezi do sada još nikada nisu učestvovali u ruskim strateškim manevrima. Tu čast su do sada imali samo bliski saveznici Moskve, poput recimo Belorusije u manevrima na zapadu Rusije 2017. godine.
Gustav Gresel smatra da je specifičnost ovim manevara u tome što Kinezi, kao direktni susedi Rusije, ne učestvuju samo u zajedničkim policijskim i antiterorističkim vežbama, već i u „vojnom hardkoru“, što je Kinezima već odavno bio cilj. Gresel napominje da Kinezi delimično raspolažu čak i sa modernijom tehnikom od Rusa. „Ali kada je reč o školovanju oficirskog kadra, ili kada se radi o premeštanju i fleksibilnom rukovođenju trupama, oni tu za Rusima znatno zaostaju.“
Osim toga, napominje Gresel, u očima kineske vojske Rusi imaju veliku prednost i zahvaljujući iskustvima koja su stekli u ratovima u Siriji i Ukrajini. Tu Kinezi žele štošta da nauče, uveren je nemački stručnjak. Zbog toga je za Kineze najvažnije da njihovi štapski oficiri mogu iz neposredne blizine da posmatraju kako to rade njihove ruske kolege. „To služi i promeni načina obrazovanja sopstvenog kadra – odmak od velikog pešadijskog rata i približavanje modernim oblicima ratovanja u informatičkom dobu“, kaže Gresel.
Američka noćna mora?
Gresel napominje i da približavanje Rusije i Kine u vojnoj sferi za Sjedinjene Američke Države predstavlja „noćnu moru“. To približavanje dveju zemalja nije ništa novo. Ono se već duže vrijeme može uočiti, pre svega kada je reč o privrednoj saradnji, a sada evo i vojnoj. „Uz to, trebalo bi znati da rusko rukovodstvo pod pojmom ’bezbednost’ pre svega podrazumeva bezbednosti sopstvene vlasti“, napominje Gresel.
U tom su smislu, za Kremlj su veliki neprijatelji pre svega Zapad, odnosno SAD. Privlačnost zapadnog načina života doživljava se kao opasnost za režim. Kina, koja bi čisto vojno gledano trebalo da predstavljati veću opasnost, ne čini ništa što bi moglo da uzdrma unutrašnju stabilnost ruskog sistema vlasti. „Zbog toga se Kina ne doživljava kao strateški izazov, već isključivo Zapad.“
Drugačije čitavu situaciju sagledava Sara Pagung. Ona smatra da manevri na dalekom istoku Rusije za SAD nisu nikakva noćna mora. „To je sasvim jasna poruka Sjedinjenim Državama o sopstvenoj vojnoj snazi, istok kao i o postojanju neke vrste svesti o sebi kao svetskoj sili. Ali, na kraju krajeva, takve vojne vežbe uobičajene su za sve veće države.“