Turska – „veliki brat“ u BiH | Politika | DW | 18.07.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Turska – „veliki brat“ u BiH

Bosna i Hercegovina ponovno postaje poligon za različite političke igre. I dok se interesi Evropske unije i SAD utišavaju, jačaju oni Rusije i Turske. Takve igre na Balkanu nikada nisu rezultirale nečim dobrim.

Uz prigodan koncert pod nazivom „Junačke pesme“, u Sarajevu je, u gradskoj Većnici, 14. jula obeležena druga godišnjica od sprečavanja pokušaja puča protiv Vlade Redžepa Tajipa Erdogana. Svoju podršku „bratskom turskom narodu“ prisustvom su iskazali i predsedavajući Saveta ministara Denis Zvizdić, kandidat Stranke demokratske akcije (SDA) za bošnjačkog člana Predsedništva BiH Šefik Džaferović, kao i reisu-l-ulema Islamske zajednice BiH Husein Kavazović.

I dok su neki slavili, neki su se pakovali. Dr Džared O’Nil Bel i dr Mojmir Sabolovič donedavno su bili profesori na Internacionalnom (turskom) univerzitetu u Sarajevu (IUS). Nekoliko dana nakon što se nisu pojavili na ceremoniji dodele počasnog doktorata Erdoganu tokom njegovog boravka u Sarajevu – a gde je on krajem maja prisustvovao kongresu Unije evropskih demokrata Turske (UEDT), odnosno sopstvenom predizbornom skupu – Bel, Sabolovič i još dvojica stranih profesora obavešteni su da im ugovori neće biti produženi.

Turkish games in Bosnia Türkische Spiele in Bosnien

Prof. dr Džared Bel: Orvelovski elementi na IUS

„U svetlu dešavanja u Turskoj, kao i skupa u sarajevskoj Zetri (u maju ove godine), na društvenim mrežama sam podelio BIRN-ov tekst o tome kako nekim novinarima nije omogućen pristup događaju. Takođe sam podelio i tekst o problemima i hapšenjima sa kojima se susreću akademski radnici i novinari u Turskoj. Očito je da je to potpalilo i moj otkaz“, kaže za DW američki prof. Džared Bel, koji je na Fakultetu menadžmenta i javne uprave IUS radio na oblastima ljudskih prava, diplomatije, izgradnje mira, rešavanja konflikata, kao tranzicionoj pravdi.

Ateista = anti-islamista?

Njegov češki kolega, prof. Mojmir Sabolovič, stručnjak za više predmeta iz oblasti finansija, još uvek ne razume zašto je otpušten? „Dekan fakulteta Sencer Jeralan samo mi je rekao da moj ugovor neće biti produžen, ali da ne zna zašto“, kaže Sabolovič. Dodaje da se dekan raspitao kod predsednika Upravnog odbora IUS Hasana Toplogua, koji mu je navodno rekao da je „to njegova odluka, jer je Sabolovič anti-islamista“.

„To je potpuna besmislica. Ja sam iz Češke u kojoj je 80 odsto ateista. Tipični sam istočnoevropski ateista, proizvod komunističke Čehoslovačke i više od četiri godine, koliko sam radio na IUS, to sam ponavljao“.

Uprava IUS pak tvrdi da nekim stranim profesorima „nije produžen ugovor zbog ekonomskih faktora i isteka radnih dozvola“. „Usled globalnih trendova u regionu i u BiH, kao i činjenice da je došlo do ekonomskih promena, Internacionalni univerzitet u Sarajevu (IUS) prihvatio je izazov da vrši nužne promene u cilju postizanja daljeg napretka u visokom obrazovanju u BiH“, navedeno je u pismenom odgovoru IUS.

Turkish games in Bosnia Türkische Spiele in Bosnien

Otpušten, navodno, jer je "anti-islamista": prof. dr Mojmir Sabolovič

Naglašeno je, takođe, da „politički stavovi ne igraju, niti su igrali, niti imaju bilo kakvu ulogu u procesu odlučivanja o broju akademskog osoblja, već su oni zakonske i ekonomske prirode tržišta, kako u BiH, tako i u regionu“.

Ili si s režimom, ili protiv njega

U IUS kažu i da na društvene mreže „nemaju uticaja, niti kontrolu“. To se verovatno odnosi na izjavu profesora Bela da je protiv njega na društvenim mrežama neposredno pre otkaza pokrenuta prava hajka, a nakon što se nije pojavio na dodeli počasnog doktorata Erdoganu, što je za osoblje IUS u cirkularnom pismu bilo naglašeno kao „obavezno“. Studenti su ga u postovima čije je kopije Bel sačuvao, optužili za „blasfemiju protiv Erdogana“, pozivajući Upravu univerziteta da njega i njemu slične odmah odstrane s fakulteta.

„Ono što se dešava na IUS u potpunosti je odraz situacije u Turskoj – oni koji se ne slažu sa režimom su obeleženi, otpušteni, izopšteni... Ali  IUS ima još jedan, gotovo Orvelovski element – imajući u vidu činjenicu da postoje studenti, pa čak i akademsko osoblje, koji ’špijuniraju’ ostale i izveštaje podnose Upravnom odboru u Istanbulu, pa čak i direktno Vladi u Ankari. Jedan od studenata koji je žestoko pisao protiv mene, čak mi je rekao da je to morao da radi, jer su na njega vršeni pritisci“, kaže Džared Bel.

Mojmir Sabolovič, ali i Bel, takođe navode da im je često prigovarano da postavljaju previsoke standarde i da strani (zapadni) profesori od studenata „traže previše“. Takve primedbe, dodaju, imala je i turska Vlada, koja bi im onda zamerala da su anti-turski ili anti-islamski profilisani. Činjenica je, kažu, da je IUS osnovan kao turski univerzitet pro-zapadnog stila, ali da su naučni standardi počeli da opadaju od 2016. godine, otkada su promenjena čak četiri rektora, te da je primetan sve jači politički uticaj.

Porast turskog uticaja u BiH

„IUS radi pod maskom međunarodnog univerziteta s različitim fakultetima i studentskim asocijacijama, ali on to zapravo nije. IUS je politički projekat, svojevrsna ekspozitura AKP-ove neo-otomanske propagande u BiH“, tvrdi prof. Bel.

Turkish games in Bosnia Türkische Spiele in Bosnien

Zgrada Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu (IUS)

Prema mišljenju Srećka Latala, regionalnog urednika BIRN-a i političkog analitičara, evidentno je da se politika Redžepa Tajipa Erdogana, unazad dve godine, poprilično meša u neke unutrašnje stvari, kako BiH, tako i ostalih balkanskih zemalja.

„Turska u zamenu za svoju političku, finansijsku i svaku drugu podršku u BiH – a pre svega Bošnjacima – traži od Bošnjaka da slede određene zahteve Turske po pitanju ukidanja organizacija za koje se smatra da su povezane sa Fetulahom Gulenom, bez da se daju bilo kakvi konkretni dokazi da su te organizacije zaista povezane s njim i bez bilo kakvih dokaza da se ta Gulenova organizacija zaista bavi terorističkim aktivnostima“, kaže Latal za DW.

Po meri turskog i bošnjačkog lidera

Odnos između bošnjačkog i turskog političkog rukovodstva, prema Latalovom mišljenju, prije svega se „bazira na odnosu između turskog predsednika Erdogana i bošnjačkog lidera Bakira Izetbegovića“.

„U poslednjih nekoliko godina, tačnije od pokušaja puča u Turskoj, to je još više intenzivirano, jer takva situacija odgovara i turskom i bošnjačkom rukovodstvu“, kaže Latal i pojašnjava da „s jedne strane Erdogan očigledno pokušava Tursku da uspostavi kao novu/staru regionalnu silu koja je članica NATO i ima još uvek zvanično opredeljeno mišljenje ka EU. Međutim, upravo zbog sve većeg slabljenja privlačne snage EU i sve veće krize unutar Unije, Turska se sve više okreće ka nekim svojim sopstvenim interesima – približava se na primer Rusiji“.

Erdogan in Bosnien und Herzegowina

Sarajevo, maj 2018: Kongresu Unije evropskih demokrata Turske - ili u stvari predizborni skupu Erdogana

U BiH je sve snažniji uticaj AKP, tvrdi i prof. Džared Bel, a Turska se, dodaje, prema BiH postavila kao „veliki brat“. Srećko Latal se slaže s tim, dodajući da je to, na neki način, „logičan sled događaja... i rezultat sve većeg slabljenja prisustva EU i Amerike na Balkanu“.

Opasna situacija za ceo region

„Ovakva situacija sigurno nije dobra ni za BiH, niti za bilo koga drugog. Jer, i BiH i ostatak Balkana svakog dana sve više i više postaju arene u kojima se sve češće dešavaju i odigravaju sukobi velikih regionalnih i globalnih sila. A to, videli smo kroz istoriju od 1914. do 1991. godine, nije dobro ni za BiH, ni za Balkan, ni za ostatak Evrope“, zaključuje Latal.

Ovakva regionalna i globalna situacija, smatra on, samo doliva ulje na vatru u „postojećoj nestabilnosti, tenzijama i političkim sukobima u BiH“. Evropska unija je, dodaje, „imala mogućnost – a nadam se da je još uvek ima – da stabilizuje čitav Balkan kroz priču evropskog proširenja“. Jer ta priča nije toliko bitna za reforme ili ekonomski razvoj, koliko je bitna za priču nacionalnih ideja o „velikim“ državama na Balkanu.

„Ako iz konteksta tih starih balkanskih duhova izvučemo priču evropskog proširenja, onda će sve te nacionalističke tendencije ići u pravcu unilateralnih inicijativa za promenu granica“, kaže Latal. „A to će se pre ili kasnije završiti novim sukobima.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM