Erdoganova senka nad Balkanom | Izbor iz štampe | DW | 01.02.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Erdoganova senka nad Balkanom

Bosna i Hercegovina je glavno uporište turskog uticaja u regionu, ocenjuje švajcarski Noje cirher cajtung. Razlog: Erdoganov politički islam ima saveznika u predsedniku SDA i članu Predsedništva BiH Bakiru Izetbegoviću.

„Otkako je Redžep Tajip Erdogan 2003. godine preuzeo vlast u Turskoj, ta zemlja stalno naglašava kulturološku i istorijsku povezanost sa muslimanskim društvima na Balkanu. Pri tom se zajednička prošlost regiona u Osmanskom carstvu prikazuje u novom i povoljnom svetlu. Stotine građevinskih spomenika iz te epohe je spaseno i često skupo restaurirano. Turska se predstavlja, ne samo kao naslednica imperijalne tradicije, već i kao moderna muslimanska država, orijentisana ka privrednom rastu, koja bez problema spaja religiju i ekonomski napredak. Tako su uspostavljene bliske veze sa muslimanskim religijskim zajednicama na Balkanu i etablirana mreža škola pod turskim rukovodstvom. Taj program se s pravom označava kao ’neoosmanski’, jer on povezuje povratak na tradiciju i istoriju s ciljem da se poveća politički i ideološki uticaj Turske. Što se tiče područja obrazovanja, tu Turska bez sumnje daje veliki doprinos u modernizaciji muslimanskog društva na Balkanu“, piše Noje cirher cajtung o turskom uticaju na Balkanu. List takođe navodi da je i unutarturski konflikt između Erdogana i Gulenovog pokreta prenesen i na Zapadni Balkan.

„Braća“ Erdogan i Bakir

Švajcarski list ocenjuje da je Bosna i Hercegovina glavno uporište turskog uticaja u regionu. „Razlog za to je što Erdoganov politički islam ima ideološkog saveznika u predsedniku Stranke demokratske akcije i članu Predsedništva BiH Bakiru Izetbegoviću. Erdogan redovno podržava svog ’brata Bakira’ na izborima. Politička i ekonomska povezanost između njih dvojice, veoma je velika“, piše Noje cirher cajtung.

List ocenjuje da je dolazak Erdoganove Stranka pravde i razvoja (AKP) na vlast u Ankari, doneo sa sobom i jednu novu, religioznu elitu na vlast koja ima sasvim drugačiji pogled na Balkan od njenih kemalističkih prethodnika: „Ona na Balkan nije gledala kao na periferiju ili problematičnu zonu, već kao na jezgro starog carstva iz kojeg potiču njeni brojni uspešni veziri i generali. Tako je formulisana nova politika koja bi pre svega sredstvima ’meke sile’ trebalo da izvrši uticaj na, najvećim delom sekularno muslimansko stanovništvo“, piše švajcarski list i ocenjuje: „Centralni preduslov za ulogu Ankare na Zapadnom Balkanu, jeste sumnja brojnih muslimana u to da je Evropska unija spremna za prijem tih zemalja u svoje članstvo. Turska se trenutno predstavlja kao neliberalna autokratija. I dok uticaj EU nestaje, na Zapadnom Balkanu se formiraju slične forme političke vladavine.“

Dugačak spisak želja

Nemačka kancelarka Angela Merkel sastaje se u četvrtak (2.2.) sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari. Berliner cajtung donosi tekst pod naslovoma „Spisak želja za Merkelovu je dugačak“. Ovo je prva poseta Merkelove Ankari nakon neuspelog puča u Ankari 15. jula prošle godine. „Turski vojnici koji traže azil u Nemačkoj, odnos dve strane prema pokušaju puča, obostrane optužbe zbog zastoja u sprovođenju sporazuma o izbeglicama: za razgovor ima mnogo tema“, piše Berliner cajtung. „Još ranije je kancelarka kritikovana zbog putovanja – pre svega zbog trenutka u kojem putuje: Erdogan, naime, u aprilu planira referendum o ustavnoj reformi kojom želi da poveća svoja ovlašćenja. To što ga Angela Merkel sada posećuje, Erdogan će da proda kao podršku svom reformskom kursu, upozorava opozicioni političar Kemal Kiličdraguglu“.

Reklama