„Mir na Balkanu visi o tankoj niti“ | Izbor iz štampe | DW | 31.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Mir na Balkanu visi o tankoj niti“

Štampa na nemačkom se bavila Balkanom – Zalcburger nahrihten piše o ljubavi srpskih bulevarskih novina prema Donaldu Trampu, a berlinski Tagescajtung se bavi bezbednošću balkanskog regiona koja je sve krhkija.

Austrijski dnevnik Zalcburger nahrihten u tekstu potpisanom oznakama novinskih agencija Apa/Dpa piše kako su srpski mediji oduševljeni Donaldom Trampom. „Novine u Srbiji, zemlji-kandidatu za EU, već nedeljama slave izbor Donalda Trampa za novog predsednika SAD. I dok se veliki ovog sveta još trude da uspostave kontakte sa njegovim nepoznatim saradnicima, Srbi, kako izgleda, već imaju najbolje moguće odnose sa novim predsednikom. Zahvaljujući bulevarskoj štampi“. List je objavio fotografiju na kojoj se vidi bilbord sa natpisom „Čestitamo, Trampe, Srbine! – Nezavisne dnevne novine Informer“, uz objašnjenje da „te novine služe kao glasilo vlade“ i priču o „navodnoj pozadini“ plakata: Srpkinji Milki Milisavljević „koja tvrdi da je 80-ih godina čuvala decu u Trampovom domaćinstvu“ i da zbog nje Tramp voli Srbiju.

Nadalje se navodi i da su „Beogradske novine Kurir pre nekoliko dana objavile navodnu izjavu novog predsednika SAD“ da su Srbi divan narod i da on hoće da se sastane sa premijerom Aleksandrom Vučićem, te da je Tramp to lično saopštio srpskom ambasadoru u Vašingtonu. Zalcbuger nahrihten piše da sada „Mala balkanska zemlja od Trampa može da očekuje mnogo dobrog, kako to mediji prenose. Na primer, vraćanje otcepljene pokrajine Kosova ili raspuštanje omraženog NATO-saveza koji je 1999. bombardovao Srbiju.“

Iz dana u dan nove senzacije

„Nema evropske zemlje u kojoj mnogi bulevarski listovi toliko zaokupljaju pažnju ljudi kao što je to Srbija“, piše u članku koji se u nastavku poziva na „medijski centar u bosanskom Sarajevu i njegovu upravo objavljenu analizu o novinama pre svega u Beogradu, u kojoj je navedeno kako izgleda iskrivljena slika stvarnosti za Srbe: poplave, komarci, dronovi, Albanci, fašisti, muslimani, strani plaćenici, domaći izdajnici, SAD, EU, NATO, opozicija, izbeglice, IS, državni deficit“. Dalje se navodi da je nezavisni Savet za štampu u Srbiji pre nekoliko dana naveo da je srpska dnevna štampa od marta do decembra 5447 puta prekrišla etički kodeks – „smernice koje su srpski mediji sami sebi propisali“.

„I tako svakog dana“ ljudi u Srbiji „na šarenim stranama bulevarskih listova čitaju neverovatne i nečuvene stvari. Nema ljudskih perverzija koje nisu prenete slikom i tekstom u svim pojedinostima. Sve i ako u tim pravim horor-pričama često ni nema najmanjeg zrnca istine, sledećeg dana se samo nastavlja dalje sa novim senzacijama“, piše austrijski dnevnik Zalcburger nahrihten.

„Dilovi sa Rusijom“

Novinar berlinskog dnevnika Tagescajtung Erih Ratfelder primećuje da bi „Dilovi sa Rusijom koje je najavio Tramp uskoro mogli da pogode i Balkan. Činjenica je da je stanje bezbednosti u regionu koje od ratova u Jugoslaviji garantuju NATO i EU – postalo nestabilinije“. „Ruska politika već godinama pokušava da proširi svoj uticaj na nacionalističko-pravoslavno stanovništvo Balkana“. Autor objašnjava da je do sada politika Zapada polagala na obećanja o pristupu EU, ali „vezivna snaga EU nestaje, izgleda da je njena budućnost postala nesigurnija“.

„U političkom vakuumu koji je nastao, pre svega srpski nacionalisti pokušavaju da ustanove koliko daleko mogu da idu na pozadini nove političke konstelacije. To pokazuju događaji na granici Kosovo/Srbija, u Bosni i Hercegovini kao i u Crnoj Gori“. Autor potom ukratko opisuje nedavni incident sa vozom koji je iz Beograda krenuo za Kosovsku Mitrovicu, te da su dve strane u razgovorima sa opunomoćenicom EU za spoljne poslove Federikom Mogerini obećale da će nastaviti bilateralne pregovore, no: „Ovaj događaj pokazuje da mir na Balkanu visi o tankoj niti“.

„Ponovo se govori o ratu“

„Krhka je i situacija u Crnoj Gori. Tamo prosrpske snage pokušavaju da spreče ulazak u NATO. Vehementan otpor prosrpske opozicije zbog referenduma o pristupu NATO u jesen 2016. je, kako izgleda, sprovela ruska tajna služba a finansirali su je ruski biznismeni. Kada bi Crna Gora pristupila NATO, Rusija ne bi mogla da postigne jedan od svojih strateških ciljeva: da koristi luke te zemlje za svoju sredozemnu flotu. Doduše, zapristup NATO se odlučila tesna većina, no sada zahtev za pristup moraju da potvrde zemlje NATO. Ali i Senat SAD. Kako će reagovati Tramp?“

Ratfelder se u svom članku bavi i situacijom u Bosni i Hercegovini gde vidi stvaranje opasne situacije. Berlin i Brisel su, smatra on, potcenili težinu referenduma koji je predsednik  Milorad Dodik sproveo – o uvođenju dana osnivanja Republike srpske kao nacionalnog praznika. „Srpski entitet nije samo rezultat napadačkog rata, već u očima većinskog bošnjačkog stanovništva i rezultat takozvanih etničkih čišćenja koja su 1995 kulminirala genocidom u Srebrenici i koštala života gotovo 70.000 Bošnjaka, a skoro dva miliona ljudi iz regiona nagnala u zbeg. Dodikova otvorena pretnja da će 2017. održati referendum o otcepljenju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, doživljava se kao provokacija. U Sarajevu se čak ponovo govori o ratu i šuška se o formiranju vojne strukture na bošnjačkim područjima. Između ostalog, i zato što je Dodik najavio da će povući srpske jedinice iz zajedničke armije.“

NATO u Brčkom - moguće rešenje

Autor smatra i da bi zaoštravanje konflikta mogle da iskoriste i islamističke snage da bi ojačale svoej pozicije među Bošnajcima – „Turska je poslednjih meseci više puta naglasila da je sila-zaštitnica muslimana na Balkanu, i pretila čak i angažovanjem turskih jedinica“. Ratfelder smatra da su u pravu zapadni vojni eksperti koji traže stacioniranje oko stotine NATO-vojnika u Brčkom“, jer bi oni tamo „bitno ograničili Dodikov manevarski prostor i smanjili napetost, „ali, izgleda da ni u Briselu ni u Berlinu nisu shvaćene razmere opasnog razvoja situacije u Bosni.“ On na kraju podseća da je Obamina administracija 19. januara uvela sankcije protiv Dodika, ali da zemlje EU oklevaju da pokažu Dodiku gde mu je mesto. „Dodik se sada čak nada da će Trampova administracija ukinuti te sankcije“.