Turska želi da se reši izbeglica? | Evropa | DW | 13.09.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Turska želi da se reši izbeglica?

Turski predsednik Erdogan preti da će raskinuti ugovor o izbeglicama. Razlog za taj preteći gest u spoljnoj politici ima svoje razloge u unutrašnjoj. Ton prema izbeglicama koji dopire iz Ankare postao je grub.

Strogo govoreći, Redžep Tajip Erdogan nije pretio kada je rekao da bi Turska mogla da bude primorana da „otvori svoja vrata“ ukoliko više ne bude dobijala podršku EU za snabdevanje izbeglica, ali i za uspostavljanje „tapon-zone“ na severu Sirije.

U pozadini toga je takozvani sporazum o izbeglicama iz marta 2016. Godine. Evropska unija tada je Turskoj obećala šest milijardi evra tokom narednih nekoliko godina za snabdevanje sirijskih izbeglica. Prema podacima Evropske komisije, već su isplaćene 2,4 milijarde, a i narednih 3,5 milijardi biće uplaćeno u skladu sa ugovorom.

U velikoj suprotnosti s pretećim tonovima iz Ankare su oni koji dopiru iz Evropske komisije u Briselu: „Verujemo da saradnju s našim turskim partnerima možemo da nastavimo“, trezveno je saopšteno u jednom pisanom saopštenju za medije.

Na granici sa Sirijom podignut je zid pored koga neprestano patrolira turska vojska

Na granici sa Sirijom podignut je zid pored koga neprestano patrolira turska vojska

„Dobrovoljni povratak“

Ni Kristijan Brakel, šef istanbulske kancelarije nemačke fondacije „Hajnrih Bel“ ne veruje da bi Erdogan dozvolio da taj ugovor propadne. On „nema boljih opcija“, tvrdi Brakel za DW. On prave probleme kada je reč o Turskoj i izbeglicama vidi na drugom mestu. Poslednjih nedelja i meseci broj deportacija izbeglica iz Turske u njihove matične zemlje naglo je porastao. U slučaju izbeglica iz Sirie, kaže Brakel, one se čak vraćaju i u ratom zahvaćene oblasti poput Idliba.

U Ankari niko ne negira da se u međuvremenu oko 320.000 Sirijaca koji su pobegli u Tursku ponovo vratilo u svoju domovinu. Turske vlasti, međutim, tvrde da je reč „dobrovoljnom povratku“.

Kristijan Brakel, šef istanbulske kancelarije nemačke fondacije „Hajnrih Bel“

Kristijan Brakel tvrdi da Turska prisilno vraća izbeglice u Siriju

Kristijan Brakel u to sumnja. Postoje brojna uverljiva svedočenja ljudi koji su se prijavili policijskim organima Turske kako bi produžili boravak, ali „tamo im je međutim podnet dokument na potpis kojim bi oni trebalo da potvrde svoj ’dobrovoljni povratak’. Pod pretnjom fizičkim nasiljem navodno im je stavljeno do znanja da prigovori neće biti prihvaćeni“. U takvim okolnostima, insistira Brakel, „naravno ne može biti ni govora o dobrovoljnom odlasku“.

Posebna uloga Turske

Takvo ophođenje sa izbeglicama na prvi pogled iznenađuje. U više navrata su turski predsednik Erdogan i članovi njegove stranke AKP jasno isticali spremnost turske vlade da pomogne. Tako je u jesen 2017. u intervjuu za DW govorila političarka AKP Fatma Sahin. Ona je, inače, od 2014. gradonačelnica grada Gazijantepa na granici sa Sirijom: „Godinama pokušavamo da pomognemo ljudima iz Sirije koji su u nevolji. To je ovde tradicija, to je deo naše kulture. Ako tvoj komšija gladuje, moraš da pokušaš da mu pomogneš. Mislim da smo mi našim ponašanjem postali uzor čitavom svetu. Postali smo savest sveta.“

Turska je zaista imala posebnu ulogu kada je reč sirijskim izbeglicama. Više od 6,3 miliona ljudi napustilo je Siriju i utočište potražilo u susednim zemljama. Više od polovine njih prihvatila je upravo Turska.

Fatma Sahin (AKP) je gradonačelnica Gazijantepa:

Fatma Sahin (AKP) je gradonačelnica Gazijantepa:

Opasnost od novog izbegličkog talasa

Ipak, početna euforija prema pridošlicama u mnogim mestima u Turskoj je nestala. Godinama tolerisana praksa da Sirijci koji nisu registrovani u Istanbulu ipak žive u milionskoj metropoli, više neće biti prihvaćena. Te izbeglice će morati da napuste grad.

Razlogom za promenu u Erdoganovoj retorici Kristijan Brakel pronalazi u porazu na izborima u metropoli na Bosforu. „AKP je ostala kratkih rukava naročito u okruzima u kojima živi mnogo izbeglica. Iako su ti delovi Istanbula ranije bili uporišta vladajuće stranke, sada je u njima ona očigledno kažnjena“. Za to je kriva i problematična ekonomska situacija. Sve u svemu, netrpeljivost prema izbeglicama, bilo da je reč o otvorenom rasizmu ili čak nasilju, veoma je porasla. Promena u retorici jasan je pokušaj da se ponovo uspostavi kontrola nad situacijom.“

-pročitajte još: „Pobednik je Putin“ – razdor u NATO zbog turske nabavke S-400

Koliko bi to moglo da postane teško postaje jasno ako se pogleda susedna Sirija. Poslednjih nedelja ponovo je došlo do eskalacije sukoba oko poslednjeg velikog pobunjeničkog područja oko Idliba, na granici sa Turskom. U tom regionu živi oko tri miliona izbeglica. Ukoliko se tamošnja situacija pogorša, ti ljudi bi mogli da pokušaju da se domognu Turske. Vlada u Ankari na to je već reagovala: sledećeg ponedeljka biće održan samit o Siriji sa ruskim predsednikom Putinom i iranskim Rohanijem.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM