Klimava tvorevina – tampon-zona na severu Sirije | Politika | DW | 16.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Klimava tvorevina – tampon-zona na severu Sirije

Vašington i Ankara složili su se da će uspostaviti sigurnosnu tampon-zonu na severu Sirije. Međutim, mnoga pitanja ostaju otvorena. Sirijski Kurdi strahuju od razmene stanovništva.

Sukob je izbegnut – za sada. Već mesecima turska vlada preti da će poslati svoju vojsku preko granice u istočni deo severne Sirije. Nakon 2016. i 2018. to bi bila treća turska ofanziva na severu susedne zemlje, u regionu u kojem pretežno žive Kurdi. SAD su sa svoje strane zapretile odmazdom ako se turska vlada upusti u taj poduhvat.

Ipak, turski i američki predstavnici uspeli su da prošle nedelje u Ankari postignu delimičan dogovor o tome da se pod kontrolom Turske, duž tursko-sirijske granice, formira „mirovna zona“. Za to bi u blizini turskog grada Šanlijurfa trebalo da bude osposobljen centar iz kojeg će se delovati na tom području. Prema rečima turskog ministra odbrane Hulusija Akara, taj centar će već tokom narednih dana biti spreman za izvršavanje predviđenih zadataka.

Ali sva ta objašnjenja su veoma neodređena, a mnogi detalji ostaju nejasni. Turskoj je pre svega bitno da formira tampon-zonu istočno od Eufrata, iz koje bi trebalo da potisne kurdsku Narodne zaštitne jedinice (YPG).

Borci YPG

Za Vašington su borci YPG saveznici, za Ankaru teroristi

Područja duž turske granice „biće očišćena“, navelo je Ministarstvo spoljnih poslova Turske. Za vladu u Ankari je YPG, koja upravlja velikim područjima na severu Sirije, sirijski ogranak zabranjene terorističke Radničke partije Kurdistana (PKK), a time i pretnja po bezbednost Turske.

Jednima prijatelj, drugima neprijatelj

Za Vašington međutim, YPG je važan saveznik u borbi protiv terorističkih milicija „Islamske države“ (IS). Borce YPG su SAD tokom poslednjih godina obučavale i naoružavale. Američke snage sarađivale su s kurdskim milicijama u borbi protiv IS i – bila je to uspešna priča, jer su džihadisti na severu Sirije većim delom poraženi. Zbog toga u Vašingtonu vlada zabrinutost da bi Turska borba protiv YPG dovela do stvaranja vakuuma u odnosu snaga, koji bi islamisti mogli da iskoriste da prošire svoj uticaj na susedna područja. Ostaje nejasno kako će dogovor postignut u Ankari prevazići taj fundamentalni sukob interesa.

Takođe, čini se da postoji neslaganje i oko veličine predviđene tampon-zone. Ministar odbrane Akar u ponedeljak (12.8.) je rekao da bi zona trebalo da ima dubinu od 30 do 40 kilometara, što to je dvostruko više od onoga što su Amerikanci predvideli.

Pregovori bez Kurda

Mnogo je otvorenih pitanja za Kurde na severu Sirije. „Detalji sporazuma potpuno su nejasni“, kaže Aldar Halil, kurdski političar i član uprave „Pokreta za demokratsko društvo“ (TEV-DEM). „Želeli smo da budemo deo tih razgovora, ali Turska nije imala interesa za dijalog u troje. Pronalazak rešenja među Sirijcima, da oni u sopstvene ruke uzimaju svoju sudbinu, to bi bio ispravan put.“ Halil sumnja u to da je turskoj vladi zaista stalo do bezbednosti i mira. „Turska pokušava da proširi svoje granice i iskoristi rat u Siriji za svoje interese.“

-pričitajte još: „Pobednik je Putin“ – razdor u NATO zbog turske nabavke S-400

Kurdi na severu Sirije i vlada u Damasku strahuju da se još jedna vojna ofanziva sprovodi sa namerom da se razmeni stanovništvo. Sećanja na ofanzivu na Afrin u januaru 2018, među Sirijcima sa severa te zemlje još uvek su živa. Muhamed Bakir, analitičar iz Centra za strateške studije u Rožavi, podseća na razorne posledice te vojne operacije. „Nakon ofanzive usledila su kidnapovanja, traženja otkupnine, pljačke… Kurdi iz Afrina proterani su iz svojih domova i zamenjeni porodicama džihadista. Ta razmena stanovništva dugoročno bi mogla da uništi stabilnost u regionu, procenjuje Bakir.

Kurdski borci u okršaju sa IS

Kurdski borci u okršaju sa IS

„Mirovna zona“ za izbeglice

„Mirovna zona“ koju su dogovorili Vašington i Ankara zvanično bi trebalo da omogući sirijskim izbeglicama da se presele na sever Sirije. „Treba uspostaviti bezbedni koridor kako bi proterane izbeglice mogle da se vrate“, stoji u zaključcima Vašingtona i Ankare.

Nijedna zemlja nije prihvatila više izbeglica iz Sirije od Turske. Međutim, nakon izbijanja ekonomske krize prošlog leta i s tim povezanog pritiska na tursko tržište rada, kod turskog stanovništva raspoloženje se promenilo. Sve veći broj Turaka sada želi da se 3,6 miliona sirijskih izbeglica što pre vrati u svoju domovinu.

Ali i interesi Amerikanaca su jasni. Oni ne žele da Sirija ponovno, nakon povlačenja američkih trupa, potone u haos i da IS ponovno ojača u regionu. Ukoliko se turske snage budu borile protiv YPG, to bi moglo da ima posledice po Ankaru. Četrnaestog januara američki predsednik objavio je na Tviteru: „Počinjemo povlačenje iz Sirije, što je davno trebalo da se dogodi. Ekonomski ćemo uništiti Tursku ukoliko napadne Kurde.“

Pogledajte video 05:55

Potraga života: Nemac po Siriji traži svoje sinove – teroriste

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video