Tri berlinska pogleda na Srbiju | Evropa | DW | 26.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Ekskluzivno

Tri berlinska pogleda na Srbiju

Kako Nemačka gleda na trzavice u regionu, rastuću autokratiju u Srbiji, evropsku perspektivu zemlje i odnose sa Rusijom? DW je pitao poslanike Torstena Fraja (CDU), Sevim Dagdelen (Levica) i Josipa Juratovića (SPD).

Bregzit, ekonomska i izbeglička kriza, Tramp kao terra incognita... u malom milionu problema kojima se trenutno bavi Spoljnopolitički odbor Bundestaga u sredu se u tom važnom telu nemačkog parlamenta raspravljalo isključivo o Zapadnom Balkanu. Kako za DW kaže troje poslanika tog odbora, ideja je da region u kojem turbulencije u poslednje vreme jačaju ostane na radaru Nemačke i Evropske unije.

Predizborne trzavice

Torsten Fraj, jedan od poslanika vladajućih demohrišćana (CDU) u tom odboru, kaže da drugi akteri na Balkanu poput Rusije i Turske ne spavaju, a da je nejasno kako će se ponašati nova administracija u Vašingtonu. Posebno u Srbiji, dodaje, jača uticaj Rusije. „U Rusiji imamo autokratski sistem kojem su važnije geopolitičke igre moći nego dobrobit srpskog naroda. Ne želim da negiram istorijske veze, ali mi nismo uspeli da pojasnimo da najvažnji trgovinski partner Srbije nije Rusija već Evropska unija, a posebno Nemačka. Ili da približimo činjenicu da je u poslednjih 15 godina iz EU u Srbiju stiglo oko pet milijardi evra donacija, a iz Rusije baš ništa – osim možda voza ka Kosovu", kaže Fraj za DW.

Sevim Dagdelen MdB Die Linke

Sevim Dagdelen (Levica)

Tu sasvim drugačije mišljenje ima Sevim Dagdelen, poslanica opozicione Levice i Frajeva koleginica iz Spoljnopolitičkog odbora parlamenta. „Očigledno se u koncept Savezne vlade ne uklapa da Srbija kao kandidat za EU bude blizak saveznik Rusije. U okviru pristupnih pregovora Vlada Nemačke priteže svoju stegu – Srbija se kroz ujednjačavanje bezbednosne i spoljne politike sa politikom EU primorava na antiruski kurs. U to spada i navodna normalizacija odnosa sa Kosovom koja bi trebalo da natera Srbiju da prizna nezavisnost pokrajine koja je proglašena protivno međunarodnom pravu", navodi Dagdelen za DW.

Josipa Juratovića, poslanika Socijaldemokrata (SPD) koje su mlađi partner u berlinskoj vladi, brinu tenzije između Srbije i Kosova. Epizoda sa vozom, kaže, tera na pitanje da li Srbija ide „putem Nikolića ili putem Vučića, koji nam govori da ide u pravcu Evropske unije i da će učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi do toga što pre došlo". Iskusni parlamentarac u razgovoru za DW ipak iznosi nadu da su trzavice u regionu tek standardni predizborni šou: „Mi stalno negde imamo neke izbore. Nedavno su bili u Hrvatskoj i BiH, a uskoro će biti u Srbiji. U svim tim zemljama, u kojima političke stranke nemaju da ponude ništa konstruktivno, ide se na stvaranje napetosti a preko njih se već decenijama dobijaju izbori."

Na pitanje kako komentariše to što su odmah posle briselskog sastanka kosovski i srpski predsednik nastavili sa ratobornim izjavama, Juratović kaže da ne može govoriti ponaosob, ali da u regionu mnogi političari ne žele približavanje EU i pravnu državu. „Oni su sebi poslednjih decenija izgradili ugodan sistem u kojem uživaju, gde vlada polusivilo. To je ono u čemu se svi nacionalisti slažu." Juratović se zalaže da se „prestane s tim bezbrojnim sednicama, konferencijama i okruglim stolovima i da se razgovara samo o konkretnim projektima povezanim s konkretnim reformama. Drugo oni ne razumeju. I treba im pritisak."

Problem štapa i šargarepe

Prema poslednjoj anketi Nove srpske političke misli, svega 44 odsto građana Srbije podržava članstvo u EU, dok je 42 odsto protiv. Demohrišćanin Fraj vidi krivicu i sa evropske strane i dodaje da EU mora pokazati da želi da bude „trajan partner". Oko osnovnih vrednosti nema pregovora, kaže Fraj, njih zemlja-kandidat za EU mora preuzeti. „Prema mojim razgovorima u Srbiji, tamo postoji velika želja i spremnost da se ide ovim putem, ali za mene to znači da Srbija mora imati jasnu perspektivu pristupa i to ne kao štap i šargarepu, već kao jasno pravo na pristup."

„Pogrešno je verovati da je na Zapadnom Balkanu sve ružičasto i da se sada radi o, eto, malo jačoj pravnoj državi ili malo većem privrednom rastu i nižoj stopi nezaposlenosti. Ne, nego imamo temeljne probleme i izazove koji se očitavaju i po etničkim linijama. Zato se i zalažem da se mi, kao Evropska unija, ali i Nemačka, jasnije angažujemo na Balkanu", dodaje Fraj.

Josip Juratović

Josip Juratović (SPD)

Socijaldemokrata Juratović misli da je lek u bržim evrointegracijama pre svega Srbije. Ta zemlja je, dodaje, spremna da otvori petnaestak pregovaračkih poglavlja i sa tim ne treba čekati. Veoma je oštar prema rodnoj Hrvatskoj zbog blokade srpskih pregovaračkih poglavlja. „To je pogrešno. Ja nisam protiv toga da se deci hrvatske manjine u Vojvodini daju na raspolaganje školski udžbenici na hrvatskom jeziku. Ali ne može jedna zemlja blokirati razvoj celokupne EU. To je po mom mišljenju nedopustivo i ja tu očekujem više ozbiljnosti od Hrvatske."

„Nužna saradnja sa Vučićem"

Ali da li je Evropska unija u ime stabilnosti spremna da zažmuri na negativne stvari u Srbiji? U jednom internom papiru nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, čije je izvode juče objavio DW, iznosi se niz zamerki zbog slabosti pravne države, korupcije, slučaja Savamale, kontrole medija… zamerke koje se po pravilu ne čuju od nemačkih zvaničnika, recimo od demohrišćanina Dejvida Mekalistera, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, koji je u decembru za DW rekao da su „politička merila za Balkanu drugačija".

Sevim Dagdelen smatra da evropski političari, i kada pominju manjkavosti vladavine prava i korupciju u Srbiji, to čine samo kako bi zabašurili svoj glavni cilj: „Obavezni uslov za ulazak Srbije u EU biće priznanje protivpravno proglašene nezavisnosti Kosova. Time se naknadno aminuje praksa EU i NATO, protivna međunarodnom pravu, i novo povlačenje granica nakon razbijanja Jugoslavije.“ Poslanica Levice smatra da EU time dodatno potkopava inače narušeni ugled: „Iz oportunih razloga se odustaje od važnih principa prave države koji se jadno degradiraju na sredstvo do ostvarivanja cilja, na diplomatsku monetu za potkusurivanje.“

„Veoma se zalažem za to da kritikujemo ono što je za kritiku", kaže na to njegov stranački kolega Torsten Fraj. „Ali politika počinje sagledavanjem realnosti. Uvek morate pogledati ko su vam mogući partneri u zemlji. Zalažem se da razgovaramo sa svim relevantnim partijama u Srbiji uključujući i proevropsku opoziciju", kaže Fraj. Dodaje da je nužna saradnja sa premijerom Vučićem čija je partija vladajuća na svim nivoima. „Posebno jer znamo da u srpskoj politici ima i sasvim rugačijih aktera – recimo predsednik Nikolić koji je nakon puta pomenutog voza za Mitrovicu koristio potpuno neprihvatljive reči koje su problem za region."

Thorsten Frei, MdB

Torsten Fraj (CDU)

Fraj naglašava da je Vučić u prethodnim kampanjama koristio reformsku i proevropsku retoriku dok se sada pojavljuju više nacionalističke ideje i „izbor reči koji bi se pre očekivao od Nikolića". „Znam i za izveštaje Zaštitnika građana, pričamo i sa opozicijom, znamo kakva je situacija sa medijima. Nemam problem da opišem te probleme – recimo zastoj u Vučićevom reformskom elanu što se tiče ekonomije – ali i pozitivne stvari koje su urađene. Recimo da je vlada, posebno Vučić, tokom izbegličke krize delovala evropskije od vlada mnogih zemalja EU."

Kada se radi o „reformskom elanu", nemačka Levica ima drugačiji stav. Nemačka primorava Srbiju na „rigorozni režim štednje koji je uz smanjenja plata i penzija i privatizacije u nekim zemljama EU već doveo do katastrofe", smatra Sevim Dagdelen. „Takav program je naprosto socijalno poguban."

DW.COM