Transatlantski raskol nakon godinu dana Trampove vladavine

Spor između NATO partnera u Evropi i Sjedinjenih Država svakodnevno se zaoštrava: nedavno je američki predsednik Donald Tramp intenzivirao sukob oko Grenlanda najavom uvođenja posebnih carina za nekoliko evropskih zemalja, uključujući Nemačku. Nemačka i druge evropske zemlje rasporedile su vojnike na Grenland kako bi poslale – uglavnom simboličan – signal otpora Trampovom zahtevu da se to dansko ostrvo zauzme, ako je potrebno i silom. Sada Evropska unija razmatra uvođenje uzvratnih carina na robu iz Sjedinjenih Država.

A pre samo nekoliko dana, tokom posete Vašingtonu, nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful optimistično je izjavljivao: „Naše partnerstvo je snažno, sposobni smo da postignemo dogovor i odlučni smo da ga dalje proširimo.“ Naglašavao je i da SAD stoje „u potpunosti uz Evropu“, i politički i vojno.

Zauzimanje Grenlanda sve bi promenilo. Sumnje u tu podršku rastu – sumnje ne samo u to da li bi SAD zaista zaštitile evropske države NATO u slučaju ruskog napada. Ukoliko bi SAD zaista prekršile suverenitet svog NATO partnera Danske, Alijansa bi se raspala, izjavila je danska premijerka Mete Frederiksen.

„Ovo su zaista dramatična i napeta vremena“, kaže za DW Amerikanka Rejčel Tauzendfrojnd iz berlinskog trusta mozgova Nemačko društvo za spoljnu politiku. „Nemačka se sada pita da li se treba pripremati za napad od strane svog najvažnijeg partnera u NATO. U tom smislu, odnosi nikad nisu bili lošiji. S druge strane, kancelar Fridrih Merc i Donald Tramp, prema svemu što se može čuti, imaju prilično dobre odnose.“

Ali i to ima svoje granice. Kada je reč o napadima na Venecuelu i otmici predsednika Nikolasa Madura od strane američkih specijalnih jedinica, kancelar je bio oprezan i tu pravnu situaciju ocenio kao „komplikovanu“ – iako je ta akcija bila jasno kršenje međunarodnog prava. Takva uzdržanost sada gotovo da nije moguća.

Johanes Farvik, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Haleu, veruje da bi preuzimanje Grenlanda „zaista bila kap koja bi prelila čašu. Mislim da bi tada odnos poverenja prema SAD verovatno bio nepovratno uništen. U principu, tada bi morao da se pritisne taster za resetovanje i vidi na kojim osnova ubuduće može da se sarađuje. Ali to će biti veoma, veoma teško, jer naravno da Evropska unija istovremeno u mnogim pitanjima i dalje zavisi od SAD. Taj prekid bi bio skup, rizičan, ali verovatno neizbežan.“

Zavisnost od SAD je ogromna

Taj prekid odlučno želi da izbegne uvereni „transatlantista“ Merc. Tramp je, međutim, odbacio gotovo sve dosadašnje temelje bliskog partnerstva.

Merc još nije bio kancelar kada je Tramp u februaru javno ponizio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Merc je tada rekao: „Najkasnije nakon Trampovih izjava jasno je da delu Amerikanaca sudbina Evrope uglavnom nije bitna.“ Njegov prioritet je, kako je tada naglasio, pomoći Evropi da „korak po korak postigne nezavisnost od SAD“.

Ali, to nije tako jednostavno, ukazuje Farvik: „Jedino što bi Trampa moglo da impresionira jeste jedinstvena evropska pozicija. Na tome radi Fridrih Merc, ali razlike u interesima među evropskim državama i dalje su veoma velike.“

Merz u Vašingtonu – samo privremeni uspeh

Tokom prošle godine odnosi su bili na silaznoj putanji. Američke carine na evropsku robu posebno pogađaju nemačku izvozno orijentisanu privredu. U ratu u Ukrajini, Donald Tramp je sve jasnije pokazivao da bi za mir bio spreman da u velikoj meri izađe u susret ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i da mu dâ velike ustupke.

Ipak, uprkos svim sukobima – ili upravo zbog njih – Merc je početkom juna otputovao u prvu zvaničnu posetu Vašingtonu kao kancelar. Sastanak je prošao bolje nego što se očekivalo – verovatno i zato što je Merc mogao tamo da potvrdi da Nemačka sada želi mnogo više da troši na odbranu, na čemu je Tramp insistirao. Tramp, međutim,, sa svoje strane nije napravio nikakve ustupke.

Povratak imperijalizma

Od decembra se događaji ubrzavaju: u novoj nacionalnoj bezbednosnoj strategiji američka administracija upozorava Evropu na „civilizacijsko uništenje“ kroz migracije. Zapadna hemisfera je proglašena sferom američkog uticaja. Odmah nakon akcije u Venecueli, intenzivirala se pretnja Grenlandu.

Nemačka vlada deluje bespomoćno u nastojanjima da s jedne strane zadrži Trampa na mestu zaštitnika Evrope i u potrazi za mirovnim rešenjem u Ukrajini, a s druge strane da ostane verna sopstvenim vrednostima: poštovanju međunarodnog prava i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.

Rejčel Tauzendfrojnd iz Nemačkog društva za spoljnu politiku ne veruje da će se SAD potpuno odmaći od Evrope: „SAD žele da rekalibriraju odnos sa Evropom, žele da preuzmu manji teret u zaštiti Ukrajine, ali čak i Trampova administracija Evropljane još uvek vidi kao partnere, iako su neki u toj vladi izrazito nastrojeni protiv Evropske unije.“

Politikolog Johanes Farvik smatra da Nemačkoj u svakom slučaju predstoje olujna vremena, jer se s Trampom vraćaju imperijalizam i pravo jačeg: „To je, naravno, veoma loša vest za Nemačku, jer je Nemačka, više nego bilo koja druga država, zavisila od stabilnog međunarodnog okruženja – kako bezbednosno, tako i ekonomski. Nemački poslovni model je na nizbrdici, a alternative još uvek nema.“

Neprijateljsko raspoloženje prema Trampu u domovini njegovih predaka

Krajem prošle godine iz kabineta kancelara saopšteno je da je Tramp prihvatio Mercov poziv da dođe u Nemačku. Poziv je upućen u junu tokom kancelarove posete Vašingtonu – onda kada je Trampu uručen izvod iz knjige rođenih njegovog dede koji je u SAD emigrirao iz mesta Kalštat.

Tramp se verovatno osećao počašćen zato što Nemačka ceni njegovu porodičnu istoriju, veruje Tauzendfrojnd. Ali iz toga, kaže, ne treba izvoditi pogrešne zaključke. „To ne znači da on ima bilo kakva osećanja trajne povezanosti s Nemačkom.“

Kako bi Tramp prilikom posete mogao da bude dočekan u javnosti, pokazalo je istraživanje javnog servisa ARD početkom januara. Samo 15 odsto ispitanih smatra SAD pouzdanim partnerom, a 76 procenata ocenjuje da im se više ne može verovati. To je radikalna promena raspoloženja u odnosu na period pod predsednikom Džoom Bajdenom.

Poziv u Nemačku iznesen je u vreme kada su odnosi već bili napeti, ali mnogo pre najnovije eskalacije oko Grenlanda. Trenutno se čini gotovo nezamislivim da Donald Tramp pod ovim okolnostima uskoro poseti Nemačku.