Skupo gorivo – Nemačka traži rešenje
14. april 2026.
Početkom marta u Nemačkoj je na nekim benzinskim pumpama litar benzina (super) koštao je dva evra i pedeset centi. Trenutno je prosečna cena 2,14 evra. To je i dalje 25 procenata više nego na početku godine, kada je gorivo moglo da se kupi za 1,70 evra. Uzrok je bio rat protiv Irana koji su započeli SAD i Izrael. Režim u Teheranu reagovao je, između ostalog, time što je blokirao važnu pomorsku rutu za tankere kod Ormuskog moreuza.
U Nemačkoj se ionako mnogo plaća za energiju
Od početka rata cene goriva širom sveta naglo rastu. U Nemačkoj, gde je energija u međunarodnom poređenju ionako veoma skupa, to osećaju svi: privreda i stanovništvo. Posle dugog oklevanja i rasprave o navodno najboljem rešenju, savezna vlada sastavljena od konzervativnih partija (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD) dogovorila se o merama rasterećenja.
Koalicioni odbor na čelu sa saveznim kancelarom Fridrihom Mercom (CDU) saopštio je posle kriznog sastanka tokom vikenda u Berlinu meru koja odmah stupa na snagu: porez na dizel i benzin biće smanjen za 17 centi po litru tokom dva meseca. To odgovara iznosu od oko 1,6 milijardi evra. „Time ćemo vrlo brzo poboljšati situaciju za vozače automobila i za preduzeća“, rekao je Merc.
Šta nemački kancelar Merc očekuje od naftne industrije?
Merc je svoju najavu povezao sa jasnom porukom: „U tom kontekstu očekujemo da naftna industrija ovo rasterećenje direktno i bez ograničenja prenese na potrošače. “ Međutim, Nemačka teško može da utiče na cene sirove nafte na svetskom tržištu. Toga je svesna i vlada.
Kancelar je zato unapred ukazao na posledice geopolitike, posebno na neuspele pregovore o prekidu vatre u ratu protiv Irana. Nakon toga su cene nafte preko noći ponovo porasle na više od 100 dolara po barelu. „To pokazuje da je ova kriza, ovaj rat pravi uzrok problema koje imamo u našoj zemlji“, naglasio je Merc.
Nade u prekid vatre u ratu protiv Irana
Istovremeno je ublažio očekivanja o dodatnoj državnoj pomoći: ne mogu se pokriti svi rizici i neizvesnosti svetske politike. „Ono što uzmemo iz našeg budžeta, nedostaje na drugom mestu.“ Zato je smanjenje poreza na gorivo ograničeno na dva meseca. „To iskreno znači da će cene posle toga ponovo porasti“, rekao je Merc. Njegova nada je da će doći do primirja između Irana i SAD i da će cene nafte na svetskom tržištu pasti.
Ministarka rada Berbel Bas (SPD) nezavisno od toga najavila je da želi da pooštri zakone koji sankcionišu formiranje kartela: „To je oštar mač, ili mora da postane oštar, kako bismo i ubuduće imali dovoljno instrumenata u rukama da sprečimo pljačku na benzinskim pumpama.“ Pozadina njenih planova su posebno visoke cene goriva u Nemačkoj u poređenju sa ostatkom Evrope.
Da li dolazi porez na ekstraprofit?
Ministar finansija Lars Klingbajl (SPD) je, za razliku od kancelara Merca, pozdravio to što Komisija Evropske unije (EU) želi da ispita mogućnost takozvanog poreza na ekstraprofit za naftne kompanije. „Princip iza toga je jasan: preterani krizni profiti treba da budu oduzeti i vraćeni potrošačima“, rekao je Klingbajl.
Bavarski premijer i predsednik Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder takođe želi da Nemačku učini manje zavisnom od uvoza energije. Po njegovom mišljenju to podjednako važi za obnovljive izvore energije iz vetra i sunca kao i za fosilna goriva: „Zato bi trebalo pojačati i eksploataciju gasa iz domaćih nalazišta“, rekao je Zeder.
Porez na dohodak trebalo bi da se smanji 2027.
Nemačka vlada se na dvodnevnom sastanku koalicionog odbora takođe dogovorila da od januara 2027. poreski rastereti grupe sa niskim i srednjim prihodima. Takođe bi trebalo sprečiti rast troškova zdravstvenog osiguranja. U narednim nedeljama i mesecima stručnjaci će se u komisijama intenzivno baviti načinom postizanja ovih ciljeva.
I u oblasti penzija bi, prema volji vlade, tokom ove godine trebalo dosta toga da se promeni. Planirano je da se privatna štednja za starost ojača državnim podsticajima i investicijama na tržištu akcija. Kancelar Merc se nada da će brojne reforme imati i pozitivan psihološki efekat: „Na kraju mora da bude tako da se ojača poverenje ljudi u sposobnost naše zemlje da funkcioniše. A tamo gde je ono izgubljeno, treba da se ponovo uspostavi.“