Tamo gde EU gubi svoj sjaj | Izbor iz štampe | DW | 13.07.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Tamo gde EU gubi svoj sjaj

Krajnje je vreme da se EU prihvati Zapadnog Balkana, nezavisno od manifestacija kao što je samit u Trstu. U suprotnom bi mogla mnogo više da se bavi tim regionom nego što bi joj bilo drago, piše nemačka štampa.

„Sredinom devedesetih godina, Evropa je već doživela izbegličku krizu. Izbeglice nisu tada dolazile preko Balkana, već sa Balkana. Trenutno ne postoji neposredna opasnost od takvog scenarija, ali politička temperatura na jugoistoku Europe ponovo raste. Od kraja ratova na području bivše Jugoslavije, Balkan nije u fokusu ni javnosti, niti većine političara u Evropskoj uniji. Napretka u regionu, međutim, teško da ima. Naprotiv: ako se na Balkanu danas uopšte može govoriti o političkim promenama, onda se one ne kreću ka demokratiji i pravnoj državi, već ka autoritarizmu i nepotizmu“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Krajnje je vreme da se EU prihvati tog regiona i nezavisno od manifestacija kao što je (važan) samit o Zapadnom Balkanu. U suprotnom postoji opasnost da će morati mnogo više da se bavi Balkanom nego što bi joj bilo drago“.

„Evropska unija pritiska zemlje Zapadnog Balkana da tešnje sarađuju. Na samitu u Trstu, evropski komesar za proširenje Johanes Han podstakao je šest zemalja regiona da formiraju zajednički ekonomski prostor. Ekonomski razvoj i ponovno razbuktavanje konflikata u tom regionu, Evropska unija prati s velikom zabrinutošću – i zbog njegovog značaja kada je reč o izbegličkoj krizi“, piše Zidojče cajtung. „Evropski komesar za proširenje Han ukazuje da je prepreka za razvoj – fragmentacija regiona. Trgovina između regiona i EU u poslednjih deset godina se udvostručila i iznosi 44 milijarde evra godišnje. Trgovina između država Zapadnog Balkana međutim stagnira. ’Očigledno je da tu ima mnogo potencijala i da postoje brojne mogućnosti’, rekao je Han. ’Saradnja, ostaje neophodna kako bi se uklonile napetosti iz prošlosti, pa čak i iz sadašnjosti’, rekao je komesar EU.“

EU mora više da se brine za region

O samitu u Trstu piše i Špigel u svom internet-izdanju, analizirajući između ostalog dosadašnju ulogu Evropske unije u regionu: „EU je izgubila privlačnost. Turska i Saudijska Arabija pse ojačano trude oko muslimana u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Albaniji. Balkanski region je, kako kaže Dušan Reljić iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, ’veoma snažno pogođen’ krizom evra i dužničkom krizom, što EU ne uviđa. Za razliku od država-članica EU, države Zapadnog Balkana nisu dobile nikakvu pomoć. Njihovi dugovi penju se u visine. Istovremeno, italijanske, austrijske, francuske, grčke i nemačke banke kontrolišu 90 odsto bankarskog kapitala u regionu – što nacionalističke tendencije u regionu dodatno pojačava. Valbona Zeneli iz Centra za evropske studije i bezbednost ’DžordžMaršal’ podseća da je nezaposlenost veoma visoka i da zbog toga mnogi ljudi napuštaju balkanske zemlje i odlaze ka severu. ’Ako EU ne bude došla na Zapadni Balkan, mladi ljudi će doći u EU’, upozorio je u Trstu državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Mihael Rot. Jedinstvena poruka iz Trsta je bila: EU mora više da se brine za region. To što su samitu prisustvovali nemačka kancelarka i francuski predsednik trebalo bi da pošalje signal u region Zapadnog Balkana.“

Nije samo BiH bure baruta

Internet-portal Hojte drugog programa javnog nemačkog servisa ZDF takođe piše o situaciji na Balkanu. U tekstu pod naslovom „Nije samo BiH bure baruta“ ocenjuje se da nacionalizam cveta u svim delovima Bosne i Hercegovine. „Umesto pomirenja ponovo raste mržnja. BiH je prethodnih decenija ujedinjavalo pre svega jedno: težnja ka Evropskoj uniji. Tamo gde ta nada sve više nestaje, gde s obzirom na različite krize u EU postaje sve manje verovatno da će BiH u bliskoj budućnosti postati članica EU, drugi ispunjavaju nastali vakuum i iskorišćavaju frustracije ljudi. Dok je ruski predsednik veliki idol brojnih bosanskih Srba, Bošnjaci slave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Rusija podržava srpski deo zemlje, Turska finansira džamije i ulice u bošnjačkim područjima. Ona slovi za najvećeg investitora u osiromašenim delovima zemlje. A tu je još i uticaj zalivskih zemalja odakle dolaze oni koji kupuju kuće i odmarališta i istovremeno se među tradicionalno tolerantnim bosanskim muslimanima zemlje zalažu za strožije poimanje islama. Teško je proceniti koliko je zaista veliki uticaj Rusije, Turske i zalivskih zemalja. Jasno je sledeće: one dodatno podstiču etničke podele – i to ne samo u BiH, već na čitavom prostoru Balkana. Nestabilna BiH je bure baruta koje najviše preti da eksplodira, ali i na Kosovu, u Srbiji, Makedoniji i Albaniji vraća se nacionalistička retorika iz prošlosti. Čini se da se Zapadni Balkan ne može umiriti samo novcem – to pokazuje porast nacionalizma, okretanje religiji. Ljudima je potrebna vizija budućnosti. Tamo gde EU gubi svoj sjaj nastaje opasna praznina: Balkan se ponovo pretvara u bure baruta koje svakog trenutka može da eksplodira“.

Priredila: Zorica Ilić

Pogledajte video 00:52

„Potrebna neka nova dinamika“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Audio i video