Tači bi kao došao, Vučić bi kao hapsio | Evropa | DW | 20.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Tači bi kao došao, Vučić bi kao hapsio

Saga o (ne)dolasku kosovskog šefa diplomatije u Beograd i to baš pred nastavak pregovora u Briselu. Zgodna prilika da i srpski i kosovski vladajući političari skupe propagandne poene, smatraju sagovornici DW.

Ovako su tekle stvari: do sada potpuno anonimna nevladina organizacija Omladinski odbor za obrazovanje – koju, kako piše Blic, većma finansira britanska ambasada – rešila je da 24. aprila u Beogradu upriliči „regionalnu“ konferenciju i tamo pozvala Hašima Tačija. On je rekao da dolazi u znak „dobre volje i pomirenja“, kako je u petak objasnio u intervjuu za DW na albanskom. Nije prošlo mnogo, a premijer Srbije Aleksandar Vučić i troje ministara obznanili su „da će se Srbija ponašati u skladu sa zakonom“, uglavnom izbegavajući reč „hapšenje“. Ponašanje u skladu sa zakonima Srbije bi u ovom slučaju značilo bacanje Tačija na desetogodišnju robiju – toliko mu je u odsustvu 1997. razrezao Okružni sud u Prištini. Presuda je još na snazi, iako ni Interpol više ne juri Tačija dok putuje belim svetom. Nakon reakcije Beograda, iz prištinske vlade su pomalo reterirali, saopštavajući da će Tači doći tek ako bude imao saglasnost, koju, jasno je, nema. Kako sada stvari stoje, Tači svoj rođendan – u petak puni 47 godina – ipak neće provesti u glavnom gradu Srbije.

Nova igra starih igrača

„Oni koji su se sretali i potpisali Briselski sporazum nisu ni iskreno mislili da ga realizuju“, kaže kosovski politički analitičar Behljulj Bećaj. „Tači ne misli ozbiljno da poseti Beograd, dok Beograd ne misli ozbiljno da hapsi Tačija. Jer da su ozbiljni, ne bi ga na to upozoravali. To je nova igra političkog marketinga starih igrača. Od nje profitiraju samo ti igrači, dok mi ostali trpimo posledice“, navodi Bećaj za DW. On dodaje da bi u Srbiji većina građana bila oduševljena Tačijevim hapšenjem, dok sam Tači – iako zna da većina građana Kosova ne bi podržala posetu Beogradu – skuplja poene kod međunarodne zajednice time što se predstavlja kao čovek koji ruši tabue. Bečki list Prese komentariše: „Ako Beograd zabrani posetu neželjenog gosta ili ga čak uhapsi, opet će Srbija ispasti tvrdoglavo smetalo u teškom procesu normalizacije. Ako ga pusti, biće žestokih protesta u Srbiji.“

Serbischer Ministerpräsident Aleksandar Vucic

Aleksandar Vučić: Srbija će se ponašati u skladu sa zakonom

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, smatra da je reč o farsi i „provokaciji u režiji jedne pomalo fantomske nevladine organizacije i samog Hašima Tačija“, ali da će i jedna i druga strana izvući „propagandne poene“. „Srpska vlast – bez obzira na medijsku manipulaciju kojom se služi – povlači problematične poteze sa stanovišta sopstvenog biračkog tela, a onda je dobrodošlo da bilduje svoj patriotski imidž i tako sprečava pad rejtinga. Junačenje kako ćemo uhapsiti Tačija ako kroči na tlo Srbije (bez Kosova), sjajno dođe da mediji imaju čime da se bave. Tako u drugi plan pada sutrašnja (21.4.) runda pregovora u Briselu i eventualni bolni ustupci Beograda koji u tim pregovorima gubi“, kaže Vukadinović za DW.

Partner ili krvolok?

U centrali Evropske unije u utorak (21. april) pod budnim okom visoke predstavnice za spoljnu politiku Federike Mogerini sastaće se premijeri Vučić i Isa Mustafa da razmotre „napredak u primeni do sada postignutih dogovora“ i „razmene mišljenja o daljem toku normalizacije“, kako to birokratski formulišu u Briselu. Najznačajniji trenutak u „normalizaciji“ se bez sumnje odigrao pre tačno dve godine i kada su tadašnji premijeri Dačić i Tači potpisali famozni sporazum. Trenutak je ovekovečen fotografijom sa početka ovog članka na kojoj se njih dvojica i baronesa Ketrin Ešton diskretno osmehuju. Zato analitičar Bećaj primećuje: „Ako je Tači čovek kojeg treba uhapsiti, onda je logično pitanje: kako je bilo moguće da zvaničnici Beograda potpisuju sporazum sa takvim čovekom?“

U pitanju je perverzija, kaže Vukadinović i dodaje: „Ali to ne smeta akterima srpske političke scene i njihovim medijskim trabantima, nego se po potrebi dele uloge. Jednom je Tači regionalni partner sa kojim je bolno razgovarati, ali se mora, u interesu naroda i budućnosti naše dece. Onda se opet aktuelizuje presuda i slika Tačija kao 'zmije', ratnog zločinca i krvoloka. To samo govori koliko je atmosfera na Balkanu nenormalna i nezrela, posebno u srpsko-albanskim odnosima.“ Bećaj dodaje da takva retorika i odnosi najviših predstavnika „sprečavaju da i građani imaju normalne kontakte i zajednički život, bez obzira na različite interese, poglede, ideologije i nacionalnu pripadnost“.

Ni Brisel nije nevin

Vukadinović smatra da apsurdnosti situacije u velikoj meri doprinosi i međunarodna zajednica, posebno insistiranjem na sve dubljim sporazumima koji, prema njegovom mišljenju, idu na štetu Srbije. Naš sagovornik je ubeđen da će kad-tad na sto biti stavljen i zahtev za eksplicitnim priznanjem nezavisnosti Kosova: „Pitanje priznanja nije adaktirano, već samo malo gurnuto u stranu jer se ide na konkretne gestove, što realpolitičke, što simbolične. Oni sadrže implicitno priznanje nezavisnosti i pretpostavka zapadnih posmatrača je da će, nakon gutanja sve većih žaba, na kraju i samo priznanje nezavisnosti biti puka formalnost. Ta strategija se do sada pokazala ispravnom jer su beogradske vlasti – i prethodne, a pogotovo sadašnje – stalno ponavljale mantru da nikada neće priznati Kosovo, a onda su raznim vrstama medijskog spinovanja i prikrivanja informacija uspevale da zabašure suštinu drugih stvari koje su prihvatili, potpisali i primenili. Srednjoročno i dugoročno to vodi prihvatanju formalnog priznanja nezavisnosti mada nisam siguran da je čak i aktuelna vlast, ma koliko kooperativna bila, spremna da proguta toliku žabu.“

Sa druge strane, Evropska unije je monumentalno omanula i na samom Kosovu. Misija Euleksa – najveća i najskuplja civilna misija EU u njenoj istoriji – ne samo da nije uspela da uspostavi vladavinu prava već je i sama predmet za sada stidljivih istraga zbog korupcije. Dok je tako, Tači može biti siguran da na Kosovu niko neće češljati njegovu ratničku biografiju zbog moguće upletenosti u ratne zločine. A itekako ima razloga da se sumnja, kaže Behljulj Bećaj – i to ne samo kada je u pitanju Tači, nego i svi koji su učestvovali u ratu. „Zatajila je osnovna poluga nove kosovske države. Ovde pravosuđe i vladavina zakona ne stanuju. To je osnovni katalizator razornih sumnji – i one će trajati sve dok pravosuđe ne bude profunkcionisalo.“ Ovih dana je u pitanje dovedeno i formiranje Specijalnog suda koji treba da istraži zločine OVK, jer u prištinskom parlamentu izgleda nema neophodne dvotrećinske većine za njegovo formiranje.

Reklama