Svrstani i nesvrstani | Politika | DW | 01.09.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Zapisi sa Ušća

Svrstani i nesvrstani

Pokret nesvrstanih nam liči na retro radio u ćošku. Svako mu se divi, ali nikome ne pada na pamet da ga uključi. Ipak, elite skrajnutih postjugoslovenskih zemalja bi volele da češće navrati makar neko kao Hajle Selasije.

Oni koji su odrastali u Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih, naučili su, hteli to ili ne, imena afričkih, azijskih i latinoameričkih državnika, jer su se ona vrtela po dnevnicima. Moje omiljeno ime je bilo Sirimavo Bandaranaike, političarka iz Cejlona, zemlje koju je ona preimenovala u Sri Lanku.

Flash-Galerie Mächtige Politikerinnen Sirimavo Bandaranaike (picture-alliance/dpa)

Sirimavo Bandaranaike u Beogradu, 6.9.1961.

Ova žena je 1960. postala prva premijerka u svetskoj istoriji, kada je Angela Merkel bila šestogodišnja istočnonemačka pionirka.

Car Afrike i Azije

Prvi studenti iz afričkih zemalja izazivali su čuđenje. Veze Jugoslavije sa zemljama u razvoju postajale su intenzivnije. Sve to je kroz lupu ironije osamdesetih provukao Elvis J. Kurtović sa hitom Hajle Selasije, car Afrike i Azije. Pesma posvećena danu kada je Jugoslaviju posetio etiopski car bila je sva od urnebesne sarajevske zajebancije.

Zbog njega su raste zarasle u kraste / zbog njega su nene sebi sjekle vene…

Od svih naših prijatelja bio je najveći / vodio svoj narod bogatstvu i sreći

U suštini ova ironija tačno je oslikavala odnos građana nesvrstane Jugoslavije prema „nesvrstanim prijateljima“. Građevinske firme su dobro zarađivale u Iraku ili Libiji, pompezne dočeke Tita i njegove svite u zemljama Trećeg sveta primali smo kao odraz svojevrsne nadmoći – celi svet voli Tita i Jugoslaviju. To je dodatnim ponosom ispunjavalo hipertrofirani ego ljudi koji su malo radili i dobro živeli. Bili smo puni pozitivnih predrasuda o sebi samima, a značajna uloga Jugoslavije u pokretu nesvrstanih služila je kao dodatni argument da živimo u najboljoj zemlji na svetu. Na naše „nesvrstane prijatelje“ gledali smo pomalo odozgo, uz mešavinu simpatije, sažaljenja i čuđenja.

Kina izvozi principe nesvrstanosti

Kako je sve to počelo?.

U ranim pedesetim godinama principi pokreta nesvrstanih su najpre bili kineski izvoz u Indiju. Džou (ranije Ču, prim. ur.) Enlaj premijer i ujedno ministar spoljnih poslova nove, komunističke Kine je 1953. formulisao pet principa na kojima je trebalo zasnovati odnose između Kine i Indije. Po tim principima obe strane će poštovati teritorijalni integritet i suverenitet suseda, obavezuju se na uzajamno nenapadanje i nemešanje u unutrašnje poslove, na poštovanje jednakosti i obostrane koristi. Sve te principe obuhvata peti princip nazvan „miroljubiva koegzistencija“.

China Zhou Enlai und seine Ehefrau (picture-alliance/dpa/L. Jianhua)

Džou (Ču) Enlaj sa suprugom Deng Jingćao

Ti principi su se toliko svideli indijskom premijeru Dževarhalalu Nehruu da ih je nazvao Pančšil i izložio prilikom posete glavnom gradu Šri Lanke, Kolombu 1954.  Potom ih poneo na konferenciju koja se 1954. održavala u Indoneziji. Taj april u Bandungu mnogi smatraju datumom rođenja Pokreta nesvrstanih.

Od Cejlona do Briona

Pet principa koji putuju od Kine, preko Indije i Indonezije, stižu i u Beograd, gde neosporni lider nove, socijalističke Jugoslavije Josip Broz Tito, još od 1948. kuburi sa sovjetskim bojkotom kao posledicom raskida sa Staljinom. Inteligentni Zagorac shvata svoju šansu da iznuđeno približavanje Zapadu kao posledicu odbacivanja Staljinovog diktata zaustavi na razdaljini koja mu garantuje samostalnost te da tu ekvidistancu prema Moskvi i Vašingtonu pretvori u principijelnu spoljnu politiku. Pančšil je Titu ponudio dublji, globalni smisao i azijsko-afričke saveznike u sve vrelijem hladnom ratu. Taj konflikt u kojem su dva ideološki suprotstavljena vojna bloka svet držala u „ravnoteži straha“ nudio je šansu zemljama koje nisu želele da učestvuju u vojno-političkom nadmetanju da se grupišu oko principa „aktivne miroljubive koegzistencije“.

Dva koraka su prethodila ozvaničenju pokreta. Najpre je 1956. Tito na Brionima ugostio egipatskog predsednika Nasera i indijskog predsednika Nehrua. Bila je to godina  eksplozije američke hidrogenske bombe na pacifičkom ostrvu Bikini, tajnog referata Hruščova koji je osudio staljinistički teror. Krajem godine sovjetski tenkovi će pregaziti pobunjenu Mađarsku, a Kastro će se sa grupicom gerilaca iskrcati na Kubi.

U takvom svetu na Brionima je potpisana deklaracija koja bi se mogla nazvati rodnim listom pokreta nesvrstanih.

Beogradski samit

Zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku 1960. Tito je iskoristio kao generalnu probu za dogovoreni prvi samit nesvrstanih u Beogradu. Hladnoratovska jeza mu je išla na ruku. NATO i Varšavski pakt su već milom ili silom okupili svrstane. Ostali su tražili treći put mimo konfrotativne logike. Nesvrstani su prvi put zvanično zasedali u Beogradu od 1. do 6. Septembra 1961.

Beograd se nalickao, u Domu sindikata se okupilo 1000 novinara. U „Metropolu“ na Titovom prijemu – 2000 zvanica. Titov smisao za marketinški nastup očito je dao rezultate. Državnici teško izgovorljivih imena u crnim limuzinama i špaliri naroda sa cvećem.

Šta je od svega toga ostalo? Kada sa Kosančićevog venca silazite prema Brankovom mostu morate naići na obelisk koji je podignut u počast Prvoj konferenciji nesvrstanih.

Moderni pelivani

Po raspadu SFR Jugoslavije zemlje naslednice dobile su posmatrački status. Ali sa ulaskom u EU i NATO njihove stolice, jedna po jedna, ostaju prazne.

Srbija se zbog Kosova i zbog tradicionalnih veza sa Rusijom bavi pelivanskim balansiranjem između transatlanskog bloka i geopolitički osnažene Rusije. Vojna neutralnost i pokušaj sedenja na dve stolice nije isto što i „aktivna miroljubiva koegzistencija“ iz hladnoratovske epohe.

Doduše Vučićevo zaklinjanje u Berlin i neuvođenje sankcija Moskvi pomalo podsećaju na Titov pokušaj da kao umiljato jagnje pomuze i istočno i zapadno vime. Ali Srbija 2018. nije Jugoslavija šezdesetih godina prošlog veka, stešnjena između dva vojna bloka. Ona je ostrvo unutar teritorije Severnoatlanskog pakta. Njen spoljnopolitički cilj je da dobije makar pedalj Kosova kako bi se ostatka nevoljno odrekla i pridružila se Evropskoj uniji.

Neki „nesvrstani prijatelji“ koji su svojevremeno sa kamilama došli u Beograd svrgnuti su i ubijeni. Ravnotežu straha je zamenio multipolarni, haotični svet u kojem širom nesvrstanog područja bukte ratovi, često podstaknuti trapavim američkim intervencijama.

Zato nam nesvrstane zemlje i njihov pokret izgledaju kao retro radio u ćošku koji prekriva fina prašina. Svako mu se obraduje, ali nikome ne pada na pamet da ga uključi.

Kaiser Haile Selassie von Äthiopien und John F. Kennedy 1963 (STAFF/AFP/Getty Images)

1. oktobar 1963. Vašington: U sredini između Džona i Džeki Kenedi je Hajle Selasije, poslednji etiopski car, 225. potomak kralja Solomona i kraljice od Sabe.

Za patuljaste zemlje proistekle iz Jugoslavije važi pravilo da ih zaista važni ljudi iz svetske politike uglavnom zaobilaze. Zli jezici bi rekli da bi u današnjim političkim metropolama od Vardara pa do Triglava uspeh bio kada bi redovno navratio makar neko kao Hajle Selasije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM