Svaki deseti prima manje od ″minimalca″ | Evropa | DW | 29.01.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Svaki deseti prima manje od "minimalca"

Prema studiji fondacije Hans Bekler, mnoga preduzeća u Nemačkoj plaćaju svoje zaposlene manje od propisane minimalne sume od 8,5 evra po satu. To je povreda Zakona o minimalnom prihodu.

Deutschland Arbeitsministerin Andrea Nahles Besuch Bäckerei - Thema Mindestlohn

Prodavačice u pekati su često plaćene ispod minimalca

Prema ovom istraživanju (podaci se odnose na 2016. godinu), sumu ispod „minimalca" prima ukupno 2,7 miliona ljudi, odnosno, svaki deseti radnik! Najveći broj preduzeća u kojima vladaju takvi uslovi nema ni radnički savet, ni sindikat – 18,6 odsto zaposlenih u takvim firmama zarađuje manje od 8,5 evra na sat. U firmama u kojima postoji neko ko zastupa prava radnika, ima samo 3,2 odsto takvih zaposlenih.

Rezultati istraživanja fondacije Hans-Bekler se ne poklapaju sa „zvaničnom statistikom" prema kojoj je takvih radnika 2016. godine bilo „samo" 1,1 miliona.

Povećanje broja istraga je dalo rezultate

Najviše radnika plaćenih ispod norme radi u privatnim domaćinstvima (43%), gde je i najteže kontrolisati da li se poslodavaci pridržavaju zakona; slede hoteli i ugostiteljski objekti (38%) i trgovina na malo (20%). Ispod norme su češće plaćene žene nego muškarci, a lošije od ostalih prolaze i radnici sa nižim stepenom obrazovanja.

Nemački savez sindikata je izrazio ogorčenje zbog ovih podataka i činjenice da se zaobilaze zakonske odredbe o minimalnom prihodu. Podaci iz studije bi „trebalo da nateraju odgovorne političare i predstavnike radnika da pocrvene", „posebno one koji se zalažu za izuzetke od pravila koje propisuje zakon", rekao je član predsedništva Saveza Štefen Kercel.

Nemačko ministarstvo finansija je nedavno saopštilo da su preduzeća tokom 2017. godine platila više od 4,2 miliona evra kao kaznu zbog povreda Zakona o minimalnom prihodu. U vezi s time je pokrenuto oko 2500 istraga a u svakom drugom slučaju su plaćane kazne. U 2016. godini, pokrenuto je nešto manje od 1700 istraga, a ukupna visina razrezanih kazni je iznosila 1,5 miliona evra.

Upisuje se lažno radno vreme

Jedan od autora studije, Toralf Puš, navodi i primer jedne pozitivne tendencije: i pored povreda zakona, taj Zakon je doprineo poboljšanju položaja mnogih radnika: u ugostiteljstvu i hotelijerstvu su po uvođenju obaveznog minimalnog prihoda plate povećane za 9,9 odsto a u trgovini na malo - za 11,4 odsto.

Fondacija Hans Bekler prenosi da je zaobilaženje zakona u 2015. i 2016. godini „olakšano time što su kontrole bile nedovoljne". Tek u prvom polugodištu 2017. broj kontrola koje sprovodi Finansijska kontrola za rad na crno (FKS) se povećao za 40% u odnosu na pomenute godine. Zato Fondacija preporučuje da se kontrolnim organima stavi na raspolaganje više osoblja. Osim toga, ona naglašava da je „prekomerno i pogrešno dokumentovano radno vreme" jedan od najčešćih načina da se izigra postojeći Zakon, te da je potrebno preispitati regulative o dokumentovanju radnog vremena.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android