Strah je najjače oružje neonacista

Migranti se na ulici javno psuju, preti im se i napadaju ih hladnim oružjem. Jevrejska groblja bivaju oskrnavljena, a na zidovima kuća osvanjuju kukasti krstovi i nacističke parole. Građani-stranci dobijaju anonimne pretnje da će biti vraćeni u zemlju porekla i to sa tačnim datumom. Strah se širi na širem području Nirnberga. Nemci, koji se angažuju protiv takvog delovanja desno radikalnih ekstremista, takođe su izloženi velikom pritisku.

Ispred kuće Mihaela Helmbrehta dežura policija jer je njegova porodica bila na meti desnih ekstremista čak tri dana. Helmbreht se na meti neonacista našao zbog toga što je lider „Alijanse protiv desnog ekstremizma“. On kaže da se neonacisti sve manje kriju i da svaki put kada dođe do njihovog marša, odnosno demonstracija – dođe i do nasilja.

„Ovde u regionu primetili smo da je ta scena zaista postala radikalnija i odlučnija. Imam utisak da se ovde, na Bavarskoj neonacističkoj sceni, njihova dela uzdižu herojski pijedestal“, kaže Helmbreht.

Žrtvama jedino ostaje strah

Uprkos pojačanim naporima na razjašnjavanju nasilnih dela, policija veoma retko uspeva da privede počinioce. Mnoge komšije zatvaraju oči pred nasiljem. Žrtvama u takvim okolnostima jedino ostaje strah. „Naravno da se plašite“, kaže Mihael Helmbreht, „strah je i najjače oružje desnih ekstremista. Taj strah, naš strah, oni ciljano koriste“.

Neonacisti pronalaze i napadaju i novinare koji ih kritikuju. To se dogodilo i Herbertu Fueru iz lista „Nirnberger nahrihten“, koji upozorava: „Samo morate da gledate da ne saznaju gde stanujete.“

Mnogi migranti, koji su do sada zbog desnih ekstremista izbegavali istok Nemačke, ne osećaju se više bezbedno ni na zapadu zemlje. Murat, trgovac povrćem u mestu Wajsenburgu kod Nirnberga se zbog te opasnosti oseća poput „čovek treće klase“. „Ja živim ovde. Odavde sam. Imam ćerku tu i želim da živim. Da mi bude dobro“, kaže Murat. On ne shvata zašto se ne zabrane demonstracije neonacista u njegovom gradu.

Cena demokratije

Gradonačelnik Jirgen Šrepel objašnjava da je i on u nezgodnoj situaciji. „To je cena demokratije. Dok god stranke poput NPD-a ne budu zabranjene, oni se mogu pozvati na njihova prava, u koja spada i pravo na demonstriranje“, kaže Šrepel.

Istražioci u Nemačkoj još uvek skupljaju jasne dokaze koji bi doveli u vezu nasilje neonacista sa desnoekstremnom Nacionalsocijalističkom strankom Njemačke (NPD). Ali, građani ne mogu i ne žele da čekaju zabranu. Tako su se, na primer u Regensburgu, nakon napada na jevrejskog vlasnika jednog kafića, organizovali i ostali vlasnici, i na svojim vratima jasno postavili znak na kojem stoji: „Rasiste ovde ne služimo“.

Autori: Volfgang Dik / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković