Srpsko-albanski Romeo i Julija | Mozaik | DW | 11.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Srpsko-albanski Romeo i Julija

Prvi put posle nekoliko decenija, 5. aprila je u Srpskom narodnom pozorištu izveden jedan srpsko-albanski pozorišni komad. Predstava „Romeo i Julija“ koju je režirao Miki Manojlović igra se istovremeno na dva jezika.

U predstavi nastupaju vrhunski srpski i albanski glumci. Šekspirova tragedija o mržnji, ljubavi i nadi dobra je paralela za zategnute odnose dva naroda. Na projektu koji su zajednički realizovali Radionica integracije u Beogradu i Kendra multimedija (Multimedijalni centar) iz Prištine, radilo se godinu i po dana. Jeton Veziraj, direktor Kendre multimedije, u intervjuu za DW govori o oredstavi, koja će u maju biti izvedena i u Prištini.

DW: Kako je beogradska publika reagovala na predstavu?

Neziraj: Upravo smo se vratili iz Beograda; predstava je bila zaista dobra, a oduševljenje beogradske publike smo očekivali. U dvorani Narodnog pozorišta, gde se možda prvi put čuo albanski jezik, bila je naravno odabrana publika, pre svega predstavnici medija, diplomate i srpski državni zvaničnici. Bio je tu i albanski ambasador kao i ambasador Kosova u Beogradu. Uopšteno mogu da kažem da su i publika i kritičari vrlo dobro primili predstavu, mada okolnosti nisu bile povoljne za to. Premijera je realizovana u trenutku koji ne bih mogao da nazovem optimalnim, sve iako u albansko-srpskim odnosima u poslednjih 30 godina nije bilo mnogo dobrih momenata.

Uliks Fehmiu

Uliks Fehmiu

Kada ste ranije u Beogradu izvodili predstavu „Let iznad kosovskog pozorišta“, bila je prisutna policijska pratnja, pred pozorištem su bili stražari, a gledalaca nije bilo mnogo. Ovaj put je, izgleda, bilo drukčije?

Naravno da je i ovoga puta bilo dosta policajaca oko pozorišta. Ipak postoji jedna bitna razlika. Predstava je ovaj put izvedena u Srpskom narodnom pozorištu, a radilo se o projektu koji su podržale obe vlade.

Koliko dugo je rađeno na projektu?

Dve organizacije su počele sa radom otprilike pre godinu i po dana. Intenzivno se radilo na pripremi glumaca i nalaženju sredstava neophodnih za izvođenje ovog komada. Rad sa glumcima je trajao tri meseca. Mogu vam reći da je izabrana dobra ekipa glumaca iz Srbije i Kosova. Među albanskim akterima su Alban Ukaj, koji živi u Sarajevu, i Uliks Fehmiu, a sa Kosova - Armend Ismajli, Armend Baloku, Edona Rešitaj, Feriz Beriša, Arta Selimi. To je glumački ansambl koji je tri meseca intenzivno radio sa srpskim režiserom i glumcem Mikijem Manojlovićem – da bi se došlo do prezentacije koja se, uprkos izazovima i barijerama, pokazala neophodnom.

Probe u Beogradu

Probe u Beogradu

Za saradnju je izabrana upravo predstava „Romeo i Julija“, u kojoj je žrtva ljubavi dvoje mladih značila kraj neprijateljstva dve porodice. Kako je taj sadržaj prenet u srpsko-albanski kontekst?

Već i sama činjenica da smo se opredelili za Romea i Juliju, ima svoje značenje i predstavlja i određen politički stav. Želeli smo da u komunikaciji sa publikom prevaziđemo jezičke i kulturne barijere kao i postojeći konflikt. Činjenica je da su ovi glumci – sedmoro sa Kosova i sedmoro iz Srbije, računajući i Uliksa Fehmiua, koji ima srpsko-albansku pozadinu - dugo radili na zajedničkom projektu, u kome se govori o ljubavi, mržnji, neprijateljstvu, ali pre svega o nadi, i ja sam optimista u pogledu njenog postojanja u realnom kontekstu. Smatram da je poruka jasna i bremenita značenjem i da publici kako u Srbiji tako i na Kosovu upućuje jasnu poruku da budućnost treba da bude drukčija, ili bar drukčija od onoga što poručuje ovo Šekspirovo delo, dakle: optimističnija.

Kako se pozorišna predstava u kojoj publika ne razume polovinu onoga što je izgovoreno prati? Šta ste time hteli da postignete?

Miki Manojlović i Jeton Neziraj

Miki Manojlović i Jeton Neziraj

To je bila jedna od najvažnijih stvari. Gledaoci sa kojima sam razgovarao bili su oduševljeni. Ovaj Šekspirov komad je svakome poznat bar u grubim crtama. Ali, u ovoj predstavi jezik više ne predstavlja barijeru, jer se govori albanski, pa se onda prelazi na srpski i obratno, to stapanje jezika, to prevazilaženje jezičke barijere, bilo je fascinantno i za meine lično, ali i za gledaoce. Treba da nam bude jasno da je deo publike na premijeri prvi put čuo albanski sa pozorišne bine. Utisci publike su bili zaista neobični. Baš u tome je potencijal ove predstave – u izvođenju na dva jezika.

To još jednom pokazuje značaj kulture. Može li da se kaže da ona stvara promene i uspostavlja normalnost brže nego politički razgovori i sporazumi?

To je dokazano i ranije, i ovom predstavom. Možda zvuči preambiciozno, ali kultura, i u prvom redu pozorište, otvorili su put političkom dijalogu koji su tokom dve godine vodile vlade u Beogradu i Prištini. U vezi s tim nemam sumnje da smo mi bili prethodnica te saradnje i da smo omogućili da ljudi u Beogradu i Prištini slobodno komuniciraju – da dođe do normalizacije kulturnih i političkih odnosa.

U albanskim i srpskim filmovima je često prisutan jezik mržnje. Koliko je teško ostvarivanje ovakvih projekata?

Anita Mančić i Alban Ukaj

Anita Mančić i Alban Ukaj

Projekti ove vrste su izazov u okruženju koje nije baš naklonjeno takvim inicijativama. Na ovakve projekte se, zbog neprijateljstava u prošlosti, gledalo sa velikom srdžbom. Čak i ljudi koji su učesnici ovakvih projekata meta su različitih etiketiranja i ucena. I pored toga, vreme je pokazalo da oni koji su imali hrabrosti da se angažuju na takvoj vrsti projekata jesu heroji mira, a takvih heroja mira nema mnogo. Oni su sve uporniji i odlučniji u podsticanju takve komunikacije, koja je pre svega ljudska komunikacija. Svaku hvalu zaslužuju ljudi koji su učestvovali u ovom projektu i verovali u njega, pre svega glumcima na kojima je počivao teret prezentacije – oni su i pored nepovoljnih uslova dokazali da su istrajni, da vole svoj poziv, i to će učiniti i na premijeri u Prištini.

Kada će biti premijera?

Premijera u Prištini je 15. maja u Narodnom pozorištu Kosova. Ali, već sada znam da će publika u Prištini biti oduševljena, da će pozitivno primiti činjenicu da će na tamošnjoj pozornici prvi put Uliks Fehmiu – sin Bekima Fehmiua – glumiti na albanskom. Ne sumnjam (ostavimo sada skromnost po strani) da će ovo biti istorijski događaj.

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.