Srednja klasa globalizaciji ne veruje | Politika | DW | 19.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Srednja klasa globalizaciji ne veruje

Srednja klasa se smanjila. Bogatstvo se gomila kod onih gore i zbog toga mnogi klize ka siromaštvu. A sada, nakon uspeha populista, i u Davosu se shvatilo: nešto kod globalizacije mora da se menja. Ali šta?

Globalno gledano, u poslednjih 40 godina znatno je porastao broj onih koji ekonomski spadaju u srednju klasu. Razlog za to pre svega je ekonomski polet u zemljama poput Kine, Indije i Brazila.

Ali u industrijskim državama, trend je obrnut. Tako se u SAD u srednji sloj nekada ubrajalo 60 odsto stanovništva, a danas samo 50 procenata, kaže Kristin Lagard, šefica Međunarodnog monetarnog fonda.

Znakovi krize

„Srednja klasa se smanjila, jer se bogatstvo gomila kod onih gore, a mnogi onda klize naniže“, izjavila je Lagardova u Davosu. Po njenim rečima, za krizu srednje klase u industrijskim državama, odgovorni su slab ekonomski rast i velika nejednakost.

I u Evropi je srednja klasa pod pritiskom. Pri tom se ne radi samo o raspodeli prihoda. „Srednja klasa nema više iluzija što se tiče njene budućnosti“, rekao je Pjer Karlo Padoan, italijanski ministar finansija i privrede. „Ona (srednja klasa, prim. ur.) je razočarana jer njena deca imaju slabe izglede na tržištu rada. I razočarana je jer joj socijalni sistemi nude sve manje sigurnosti.“

Zato mnogi ljudi reaguju tako da jasno kažu „ne“ etabliranim stranaka i njihovim rešenjima. „To ’ne’ u međuvremenu dominira političkom scenom“, kaže Padoan. „To je znak krize. Zato moramo ponovo da razmislimo o političkom rukovodstvu i verodostojnim dugoročnim projektima. Samo tako se u srednjoj klasi – ali ne samo tamo – može stvoriti konsenzus o reformama koje su hitno potrebne.“

Nema vizije za Evropu

Ali u Evropi nema čak ni vizije kako bi neko rešenje trebalo da izgleda – za razliku od zagovornika „bregzita“ ili Trampa. „Može se biti za ili protiv, ali oni barem imaju viziju“, smatra Padoan. „Ali mi u Evropi uopšte nemamo viziju – barem ne takvu koja bi odaslala sličnu, jaku poruku.“

I tako svakodnevni zadatak ostaje sprovođenje dugog spiska reformi, na području poreza i finansija, kao i u obrazovanju, kako bi bili spremni za buduće promene, kaže Kristin Lagard. „Ali sve to mora da bude prilagođeno regijama. I verovatno nam je potrebno više raspodele nego što je sada imamo.“

A što će biti od Trampove vizije o Velikoj Americi? To je za sada neizvesno. „Mi uopšte ne znamo koju će on politiku da vodi“, podseća Lagardova. „Ne znamo koji su detalji njegovog plana – ako ga on uopšte ima.“

Želje i stvarnost

Ekonomista sa Harvarda Lery Samers siguran je da srednja klasa neće profitirati od Trampove politike. „Istorija nas uči: klasični populizam uvek šteti onome kome navodno pomaže“, kaže Samers, bivši analitičar Svetske banke i savetnik za privredu dosadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame.

Tako je Tramp doduše prisilio nekoliko američkih firmi da proizvodnju ne premeste u Meksiko i sačuvao u zemlji nekoliko stotina radnih mesta, ali je istovremeno njegovo grubo ponašanje prema Meksiku dovelo i do pada meksičkog pezosa u odnosu na američki dolar za 15 odsto.

mögliche Kandidaten für den Posten des Weltbankchefs

Leri Samers: Klasični populizam uvek šteti onome kome navodno pomaže

„A to Meksiko za ulagače čini još atraktivnijim“, upozorava Samers. „Posledica će biti da će više hiljada, a možda čak i više stotina hiljada radnih mesta iz SAD biti premešteno u Meksiko.“

Politika je zakazala

„Glavni razlog problema srednje i radničke klase nisu, ni globalizacija, niti digitalizacija, već decenijska neefikasnot politike - i to u celom svetu“, uveren je Samers.

„Međunarodna politička zajednica potrošila je mnogo energije kako bi zaštitila patente i autorska prava multinacionalnih koncerna“, kaže Samers. „Da je samo desetinu te energije utrošila za rešavanje pitanja kako sprečiti odliv kapitala u poreske oaze i kako sprečiti firme da zaobilaze pravila, onda bi to bio svet u kome bih rado živio.“

U jednom takvom svetu, dodaje Samers, bilo bi lakše uveriti srednju klasu u prednosti globalizacije.