1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Evropo, probudi se!

Riegert Bernd Kommentarbild App
Bernd Rigert
17. januar 2017.

U Briselu s pravom zgroženi izjavama „ratnika“ iz Bele kuće, smatra Bernd Rigert. Ali stanje šoka mora da prođe. Ne sme se više očekivati da onaj predizborni Tramp to sve baš i nije tako ozbiljno mislio.

https://p.dw.com/p/2Vua7
USA Ohio West Chester - Donald Trump Profil
Foto: Getty Images/AFP/B. Smialowski

Aha! Britanci dakle žele da napuste Evropsku uniju zato što ih prisiljava da prihvate previše izbeglica! To tvrdi Donald Tramp u intervjuu za nemački list „Bild“ i britanski „Tajms“. U Evropi je to podiglo veliku prašinu. Procene Donalda Trampa su besmislica. Velika Britanija je prihvatila veoma mali broj izbeglica iz Sirije ili neke druge zemlje, a na to je niko i nije prisiljavao. U kampanji oko „bregzita“ radilo se o doseljenicima iz EU.

Budući predsednik SAD priča gluposti. On izmišlja da je Evropska unija stvorena kako bi „pretekla“ SAD u trgovini. Čoveku koji će uskoro biti najmoćniji na svetu trebalo bi pokloniti udžbenik iz istorije – što se mene tiče može i u Tviter-verziji, kako bi mogao da je pročita i shvati. Tramp smatra da je Evropska unija propala i da će mnoge države da je napuste. I da je „bregzit“ odličan „primer“ za njih. Evropska unija je „instrument“ Nemačke, kritikuje izabrani predsjednik. Instrument za šta? Za ugnjetavanje Britanaca i Grka? Ili instrument s kojim bi se „pogurao“ proces evropskog ujedinjenja – i istočnoevropskih država koje su se, nakon raspada sovjetskog bloka, našle na vetrometini?

Britanci i Tramp – čudan par

Istovremeno, budući najmoćniji čovek sveta onako usput najavljuje i trgovinski rat protiv nemačkih automobilskih firmi koje, kako kaže, krše međunarodna pravila, a kojih se SAD pridržavaju. Biznismen Tramp trebalo bi da pita svoje kolege u američkim firmama šta bi oni mislili kada bi morali da plaćaju carine na izvoz svojih proizvoda u Nemačku, Evropsku uniju ili Meksiko. Samozaljubljeni Donald Tramp, sam sebi se dopada u ulozi rušitelja. Sve što je bilo – to je loše, važne su samo njegove nejasne ideje. A to ko bi trebalo da zauzme mesto EU, vernog saveznika SAD – to Tramp ne kaže. Možda bi to trebalo da bude čitav niz malih i najmanjih nacionalnih država koje bi onda „Trampova Amerika“ mogla mnogo jednostavnije da „zaspe“ odredbama o ograničavanju trgovine i carinama.

Riegert Bernd Kommentarbild App
Bernd Rigert, DW

Odvratno je i to kako se ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson okreće onako kako vetar duva i kako se baca oko vrata izabranom predsedniku. Džonson je u predizbornoj kampanji Mister Trampa nazvao nesposobnim i ludim, a sada je on odjednom „veliki ujak“ koji bi trebalo da posrnuloj zemlji pomogne da se iskobelja iz vrtloga zvanog „bregzit“. Moguć je i posebni trgovinski sporazum Britanaca s Amerikancima, ali tek nakon „bregzita“, dakle za dve godine.

Istočna Evropa mora da drhti

Kao dokaz nesposobnosti Evropske unije, Tramp navodi to što su Irci, zbog ekoloških propisa, sprečili proširenje njegovih terena za golf. Ma nemoj? Razočarani poslovni čovek sklapa sliku o svetu u čijem je apsolutnom centru – upravo on. I to bi sada trebalo da bude temelj spoljne politike jedne supersile? Kod generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga već zvone zvona na uzbunu. Tramp smatra da je Severnoatlantski savez nepotreban, zastareo i istovremeno važan. On flertuje sa ruskim autokratom Vladimirom Putinom i za sklapanje dila o razoružanju nudi mu ukidanje ekonomskih sankcija koje su uvedene zbog kršenja međunarodnog prava.

Istočnoevropske članice NATO s pravom se plaše ruskih „malih zelenih“ – dakle ruskih boraca koji prodiru na tlo susednih zemalja (bez zvaničnih oznaka, prim.red). Vladimir Putin je pametan – tu je Tramp izuzetno u pravu. I Putin će vrlo brzo da „testira“ koliko daleko može da ide.

Briselom se širi strah da bi Tramp i Putin mogli da sednu za sto kao „pravi muškarci“, pa da onda, na grbači Evropljana, odluče o novoj podeli sveta. Putin bi, recimo, mogao da dobije Baltik, Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, a Tramp bi za uzvrat mogao da „upravlja“ u ostatku Evrope. Da li je to možda taj mogući dil o kome je uvek govorio i samoprozvani kolovođa Tramp? Baltičke zemlje i Poljaci imaju ozbiljne razloge za sumnju u to da li bi predsednik Tramp zaista „priskočio“ u odbranu tih zemalja, ukoliko bi se Rusija počela da se ponaša agresivno. Bez uverljive američke spremnosti da, kao najvažnija sila NATO podrži njen opstanak – Evropa je izgubljena.

Zgražavanje nije dovoljno

Mnogi ministri spoljnih poslova u Briselu s pravom su bili zgroženi izjavama „ratnika“ iz Bele kuće. Jedino što bi oni sada morali brzo i jedinstveno da na to odgovore. Oni, međutim, previše zabijaju glavu u pesak. Evropa i Evropska unija to sebi ne smeju da dozvole. I bez Britanaca je Stari kontinent, što se tiče broja stanovnika, veći od SAD. A što se tiče privrede, podjednako je snažan. Stanje šoka mora da prođe. Ne sme se više očekivati da onaj predizborni Tramp to sve baš i nije tako ozbiljno mislio i da će da sledi neki razumniji kurs. Evropa pod hitno da organizuje svoju sopstvenu odbranu.

Ne sme se očekivati da će novi američki ministri da koriguju „Trampov svet“. Ne, Tramp je Tramp. U predizbornoj kampanji je rekao da će biti najbolji predsednik koga je Bog ikada stvorio. To on zaista misli. A sada je to vreme stiglo. Američku demokratiju on gradi na temeljima Božije milosti. Evropo, probudi se!