Srbin sa pogrešnim prebivalištem
21. jul 2018.
Bosnu i Hercegovinu trese predizborna groznica koja prerasta u ozbiljnu političku krizu. Mnogi kandidati za oktobarske opšte izbore veruju da će glasače pridobiti pričama o zaštiti „vitalnih nacionalnih interesa“. U tim interesima, tvrde kritičari, socijalna pravda i ekonomski prosperitet nisu među prioritetima.
U dejtonskoj BiH sa ozakonjenom etničkom diskriminacijom, pojedinačni glasovi razuma gube se u predizbornoj retorici nacionalista koja podseća na najmračnije periode evropske istorije.
Čini se da su u takvim uslovima umereni kandidati građanske orijentacije unapred osuđeni na poraz. Na to upozorava i Svetozar Pudarić koji se kandidovao za srpskog člana Predsedništva BiH. Kako je Centralna izborna komisija (CIK) odbacila njegovu kandidaturu – Sarajlija je pa dolazi iz „pogrešne“ izborne jedinice – žalio se Ustavnom sudu BiH.
„U svojoj apelaciji Ustavnom sudu tražim da sud utvrdi da je odredba Izbornog zakona kojom je propisano da kandidat za srpskog člana Predsedništva BiH mora biti upisan u birački spisak u opštini koja se nalazi na prostoru izborne jedinice Republika Srpska (RS) protivustavna jer uvodi diskriminaciju“, kaže Pudarić za DW. „Prema toj odredbi, Srbin iz Federacije BiH ne može se kandidovati za srpskog člana Predsedništva. I presudom Suda u Strazburu u predmetu 'Pilav protiv BiH' utvrđeno je da takva etno-teritorijalna izborna kombinacija predstavlja diskriminaciju.“
Bunt protiv diskriminacije
Svetozar Pudarić rođen je 1959. godine u Sarajevu, a studije arheologije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U politiku je ušao još 1976. pristupivši Komunističkoj partiji koja se kasnije transformirala u Socijaldemokratsku partiju (SDP). Do početka rata u BiH radio je u Zavodu za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa BiH.
Tokom rata bio je odbornik u Skupštini Sarajeva i član Ratnog predsedništva glavnog grada BiH. Bio je i poslanik u Skupštini Kantona Sarajevo, Parlamentu Federacije BiH, a 2011. godine i potpredsednik ovog entiteta.
„Ja ga znam kao vrlo odgovornog političara, pragmatičnog i temeljnog čoveka“, ocenjuje za DW Rubina Čengić, novinarka Radija Otvorena mreža. „Jedan je od onih koji su se dosledno zalagali za odavanje počasti civilnim žrtvama rata i obeležavanje mesta na kojima su počinjeni ratni zločini. Zalagao se za izgradnju spomenika žrtvama koje su ubijene i bačene u jamu Kazani na padinama Trebevića kod Sarajeva, ali o tome nikada nije govorio kao Srbin, nego Sarajlija.“
Pudarićeva kandidatura je i bunt protiv diskriminacije, smatra predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakob Finci. Finci je Jevrej, a Jevrejima u BiH nije dopušteno da se kandiduju na izborima za Parlament i državno Predsedništvo.
„Nažalost, jasno je da kandidatura Pudarića nije imala šanse da prođe, ali za pripadnike konstitutivnih naroda postoji jedno sretno rešenje. Na primjer, Pudarić bi kao Srbin preseljenjem u RS stekao sva prava da se kandiduje. Međutim, pripadnici nacionalnih manjina nemaju tu 'sreću'“, kaže Finci koji je svojevremeno takođe dobio za pravo pred sudom u Strzburu.
„Mislim da je Pudarić ovom kandidaturom hteo da pokaže koliko je apsurdna situacija u kojoj se nalaze, ne smo pripadnici manjina, nego i konstitutivnih naroda koji ne žive na 'pravom' delu teritorije BiH“, dodaje Finci u razgovoru za DW. „Jasno je da zemlja koja ne poštuje ljudska prava svojih građana ne može biti ni kandidat ni punopravna članica EU.“
„Fašistoidne“ odrednice Ustava
Da je kandidatura Svetozara Pudarića pokušaj ukazivanja na „pogubnu dimenziju“ bh. ustavnog uređenja, smatra i novinar BH radija 1 Amir Sužanj. On u komentaru za DW podsjeća da je BiH jedina zemlja u Evropi koja Ustavom oduzima elementarna prava mnogim kategorijama svojih državljana zbog njihove etničke i nacionalne pripadnosti.
„Od završetka Drugog svetskog rata ne postoji sličan primer da je, recimo Jevrejima i Romima, onemogućeno da se kandiduju i da budu birani na značajne državne funkcije“, kaže Sužanj.
On ističe da su do apsurda dovedena i nastojanja međunarodnih krugova da čuvena presuda 'Sejdić-Finci' bar fiktivno bude provedena. „Institucije u BiH već godinama praktično ne pokazuju nikakvu želju da dokinu te fašistoidne odrednice u najvišem pravnom aktu zemlje jer vladajući krugovi sprečavaju svaki nagoveštaj potresanja njihovog modela vladanja, utemeljenog na ravnoteži straha i nacionalnoj homogenizaciji“, zaključuje Sužanj.
Svetozar Pudarić ostaje privržen socijaldemokratiji podsećajući da su vrednosti ove ideologije ustanovljene na stvarnim potrebama određenog društvenog sloja. „Taj društveni sloj nije nestao, on se samo transformisao. To nije ono radništvo iz vremena borbe za 'tri osmice' iako smo se mi u BiH, nažalost, možda i vratili u to doba. Neko te stavove i potrebe mora politički artikulisati zastupajući ih u organima vlasti.“
On veruje da socijaldemokratija ima budućnost u BiH i da će se ova zemlja osloboditi političkog diskursa koji dominira od devedesetih godina.