1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Mitrovica uoči sastanka na Ohridu: skepsa u srpskoj zajednici
Mitrovica uoči sastanka na Ohridu: skepsa u srpskoj zajednici Foto: Depo Photos/ABACA/picture allliance/dpa

Srbija-Kosovo: padaju očekivanja uoči sastanka na Ohridu

17. mart 2023.

Kako se bliži dan sastanka na Ohridu, tako opada i optimizam međunarodnih predstavnika. Skeptična je i srpska zajednica na Kosovu.

https://p.dw.com/p/4OozH

Zajednica srpskih opština (ZSO), čije je formiranje dogovoreno i ratifikovano u Skupštini Kosova 2013, sada je, čini se, ključ evropskog predloga sporazuma. To je u suštini odgovor međunarodne zajednice na realnost u kojoj postizanje sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma sada nije moguće i zato nasleđe Briselskog dijaloga treba spasavati.

Na sastanku na Ohridu u subotu 18. marta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti trebalo bi da se, uz posredovanje EU, dogovore oko redosleda sprovođenja tačaka baznog sporazuma koji su strane prihvatile na sastanku u Briselu 27. februara. Pritom je tzv. implementacioni aneks, koji je sastavni deo sporazuma, pravi kamen spoticanja.

-pročitajte još: „Kurti sada treba da preskoči svoju senku“

„Sudeći po atmosferi koja je kreirana u medijima i po aktivnostima visokih međunarodnih predstavnika koji se bave problemom odnosa Kosova i Srbije, logično bi bilo očekivati da će u Ohridu zaista doći do nekog napretka – ali napretka na nivou pristajanja na taj aneks puta implementacije. I to bi bilo to. A da li ćemo i kakve rezultate od toga kasnije videti – ostaje neizvesno“, kaže za DW Goran Avramović, urednik Radija Kim iz Čaglavice.

Vučić i Kurti u Briselu 27. februara
Vučić i Kurti u Briselu 27. februaraFoto: Johanna Geron/REUTERS

Ima li alata za sprovođenje dogovorenog?

Optimizam međunarodnih predstavnika da će se na Ohridu postići dogovor o implementacionom aneksu opada kako se dan pregovora bliži. Oko formiranja ZSO, skeptična je i srpska zajednica na Kosovu. Videla je slične diplomatske ofanzive i ranije, kao i njihov neuspeh.

„Moram da podsetim da je još 2016. tadašnji potpredsednik SAD Džo Bajden, prilikom posete Prištini, tražio od tadašnjih vlasti u Prištini da ZSO bude formirana – pa ona ipak nije bila formirana. Tako da već imamo primere odbijanja sprovođenja ZSO, čak i kada na tome insistira Amerika“, kaže Avramović.

-pročitajte još: Srbija se „faktički“ pomirila sa postojanjem Kosova

Pa čak i da do dogovora o implementaciji dođe, to nije garancija da će se izaći iz začaranog kruga upravljanja krizama, smatra Avramović: „Bojim se da ćemo vrlo brzo nakon tog dogovora ponovo dospeti u nekakav ćorsokak. Da li je međunarodna zajednica ovoga puta spremila ozbiljne alate kojima će tretirati te situacije i koji mogu da preduprede eskalaciju – to nam još nije jasno.“

Bajden u Prištini 2016. sa tadašnjim premijerom Kosova Isom Mustafom
Bajden u Prištini 2016. sa tadašnjim premijerom Kosova Isom MustafomFoto: Getty Images/AFP/A. Nimani

Brojne visoke diplomate jesu govorile o nagradama i kaznama za (ne)konstruktivnu stranu u dijalogu, ali ti instrumenti još nisu viđeni na delu

„Odbijanje sprovođenja ZSO bi moglo da dovede do prevremenih izbora, ali da bi do njih došlo, mora da dođe, ili do ozbiljne unutrašnje političke krize na Kosovu – koju moram da priznam kada su u pitanju politički faktori kosovskih Albanaca ne vidim – ili da narod bude jako nezadovoljan činjenicom da trpe nekakve sankcija zbog odluka svojih političkih lidera“, navodi Avramović i dodaje da bi npr. uskraćivanje najavljene vizne liberalizacije mogao da bude znak glasačima da traže promenu vlade.

Srpska lista ipak na izborima?

U isto vreme, došlo je i do spuštanja očekivanja međunarodne zajednice. Tako je posrednik EU Miroslav Lajčak najavio da na Ohridu ne očekuje dogovor o ZSO, a američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer kaže da se nada da će ishod sastanka biti odluka Srpske liste da izađe na lokalne izbore u aprilu.

U vreme kad su prošle godine podneli ostavke, politički predstavnici iz Srpske liste uslovili su povratak u institucije, kao i učešće na lokalnim izborima, formiranjem ZSO. Za prve izbore, zakazane za decembar prošle godine, nisu se kandidovali, a pokušaji Centralne izborne komisije da glasanje organizuje uprkos protivljenju Srpske liste, doveli su do nasilnih incidenata i podizanja barikada.

Zbog nestabilne bezbednosne situacije izbori su zatim odloženi za april, ali je otada malo šta urađeno kako bi se obezbedila normalna atmosfera za održavanje izbora. Rok za prijavu kandidata za izbore je 23. mart. Prethodni je bio 18. mart, ali je pomeren za kasnije, verovatno upravo zato da bi se stvorio prostor da sastanak na Ohridu nešto promeni.

Zvečan, 5. novembra 2022: Srbi skidaju uniforme i napuštaju Kosovsku policiju
Zvečan, 5. novembra 2022: Srbi skidaju uniforme i napuštaju Kosovsku policijuFoto: Bojan Slavkovic/AP Photo/picture alliance

Pitanje optike

Ukoliko Sprska lista ostane pri odluči da izbore bojkotuje, izlaznost će biti rekordno niska. Kosovo, međutim, nema donju granicu izlaznosti ispod koje bi se izbori smatrali neuspešnim, tako da će se svaki rezultat smatrati legitimnim.

S druge strane, učešće Srpske liste na izborima jedini je garant da se proces glasanja može sprovoditi kao i prethodnih godina – u srpskim školama. Naime, od novembra 2022. kada su Srbi napustili institucije, na severu Kosova nema institucionalnih kapaciteta za organizaciju izbora. Oko 150 redovnih policajaca albanske nacionalnosti razmešteno je u četiri opštine na severu, kao i više stotina pripadnika Specijalne policije koji su trajno na severu od aprila 2022. Nedovoljno je dakle redovnih policijskih snaga za obezbeđivanje izbora, a upitna bi bila „optika izbora“ ako bi ih obezbeđivale specijalne jedinice.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.