Srbija-Kosovo: Šta je od dogovorenog urađeno? | Politika | DW | 19.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija-Kosovo: Šta je od dogovorenog urađeno?

Godinu dana nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, EU poručuje da je zadovoljna postignutim, Beograd da je „gotovo potpuno“ ispunio svoje obaveze, dok Priština poziva Srbiju se „više angažuje“ u primeni dogovorenog.

Godinu dana pošto su premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači u ime Srbije i Kosova stavili svoj potpis na „ prvi sporazum o glavnim principima normalizacijie odnosa“, a EU poručila da je „implementacija prioritet“, sa manje ili više optimizma ocenjuje se da je dogovoreno delimično i ispunjeno. Brisel je, sa svoje strane, zvanično, zadovoljan postignutim, Beograd smatra da je „gotovo stoprocentno“ ispunio svoj deo obaveza, dok Priština naglašava da je „urađeno dosta“, ali da „Srbija mora više da se angažuje“ na implementaciji dogovorenog. Iako su od samog početka primene sporazuma, Beograd i Priština razmenjivali optužbe na račun međusobne „neangažovanosti i odugovlačenja“, a upućeni upozoravali na „tešku implementaciju“ koja dolazi sa „samom teritorijom“, u junu prošle godine prvo je došlo do razmene oficira za vezu, a u septembru je parafiran i dogovor o energetici i telekomunikacijama, čiji je istina najteži, imovinski deo, ostao da bude predmet budućih razgovora.

U novembru je održavanjem opštinskih izbora na Kosovu, uključujući i opštine sa većinskim srpskim stanovništvom sa severa, ispunjena još jedna od 15 tačaka Aprilskog sporazuma. Priština je naglašavala da je „položila evropski test“ održavanjem izbora na celoj svojoj teritoriji, uz učešće svih zajednica, dok je za Beograd izbor legitimnih srpskih predstavnika značio osnovu za formiranje Zajednice srpskih opština. Međutim Zajednica srpskih opština, čije je formiranje predviđeno prvom tačkom sporazuma, još nije zaživela. Za to se, kažu u Beogradu, sada čeka da Priština ispuni svoj deo dogovorenih obaveza

Komplikovana implementacija dolazi sa samom teritorijom

Sporazum od 19. aprila nazvan je i „istorijskim dogovorom“, „prekretnicom u odnosima Srbije i Kosova“, ali i „zamahom na putu evrointegracija“. Između ostalog, na osnovu postignutog u normalizaciji odnosa, Beograd je dobio početak pregovora za članstvo u EU, a Priština pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Pred kraj prošle godine, Beograd i Priština finalizovali su dogovor o integrisanju svih onih koji žele da budu deo kosovske policije, a šefica evropske diplomatije je preporučujući početak pristupnih pregovora sa Srbijom izjavila da je „impresionirana napretkom i predanošću“ obe strane:

„Kada pogledate spisak postignutog iz Aprilskog dogovora on je zaista impresivan. Negde smo čak otišli mnogo dalje i brže nego što sam to očekivala. Sada radimo na poslednjim detaljima koji se odnose na pravosuđe“, poručila je Ešton zemljama članicama Unije.

U ovom trenutku, Beograd i Priština se i dalje nalaze pred finalizacijom jedne od „najkrupnijih tema“ u dosadašnjem dijalogu kojom se sever integriše u jedinstveni pravosudni sistem Kosova. Očekuje se da će nova vlada koja se formira u Beogradu i Priština ozvaničiti ovaj dogovor na sledećem sastanku u Briselu.

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine je proces koji će trajati

U EU često ponavljaju da je prevashodni cilj dijaloga Beograda i Prištine bolji svakodnevni život običnih građana. I dok građani Kosova kažu da je još rano za ocenu kako i koliko je Briselski dogovor promenio njihov život, naglašavajući da je podeljenost društva i dalje vidna, evropski stav je da je da su prepereke i problemi očekivani, ali da je pokrenuto nešto što se nije pomeralo 15 godina:

„Održavanje izbora na celoj teritoriji Kosova, pod kosovskim zakonskim okvirom, bila je velika promena koja je stavila dve zajednice, koje su igrale „svaka pred svojim golom“ na „isti teren““, smatra savetnik specijalog evropskog predstavnika na Kosovu, Aleksandro Rota i dodaje:

„Posle novembarskih izbora na Kosovu srpske zajednice na severu dobile su legitimno izabrane lidere koje priznaju sve strane. Iako deo saradnje i dalje ide preko nas, postoji i pojačana kooperacija lokalnih zajednica sa ministarstvima i administracijom u Prištini, što je novost.“

"Nema promena preko noći"

Pogledajte video 04:02
Trenutno na programu
04:02 min

Euleks više nije rado viđen gost (VIDEO)

Da je dijalog i normalizacija odnosa Beograda i Prištine proces od koga se ne očekuju „promene preko noći“, ali i da je „lično impresioniran“ postignutim kaže direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj diplomatskoj službi, Fernando Djentelini. On ocenjuje da normalizacija u oblastima kao što su sloboda kretanja, imovinski katastri ili izlazak na izbore osnova za pomirenje među zajednicama na Kosovu:

„Sporazum nije samo potpis i njegova primena. Sporazum zahteva konstantnu energiju i rad. Mislim da su svi u ovom procesu spremni na to. Evropska perspekitva jeste važna, ali oni ( Beograd i Priština) su želeli da životi njihovih ljudi budu normalni i da se reše problemi na terenu. To je pokrenulo sve“, kaže Djentelini.

Svojevremeno, šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton najavila je mogućnost da posle Briselskog sporazuma, koji je vodi i kao „prvi sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine“, na red dođe i „drugi sporazum“. U ovom trenutku u Briselu kažu da je realno očekivati da do novembra 2014. godine, kada ističe mandat visoke predstavnice, dođe bar do pune primene dogovorenog i potpisanog 19. aprila prošle godine.

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Redakcija: Jakov Leon

Audio i video

Reklama