Srbija i Kosovo - nedovršene države | Politika | DW | 12.06.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Podijumska diskusija

Srbija i Kosovo - nedovršene države

20 godina nakon završetka rata na Kosovu, sukob još uvek živi u glavama mnogih u ovom delu Evrope. To je tako i jer je puno onih kojima to odgovara, čulo se na tribini u Fondacije Hajnrih Bel u Berlinu.

Sonja Biserko, Ridiger Rosig (DW), Veton Suroi i Sabine Šter

Sonja Biserko, Ridiger Rosig (DW), Veton Suroi i Sabine Šter

Valter Kaufman, šef odseka za jugoistočnu Evropu Fondacije Hajnrih Bel, u pozdravnom govoru se odmah izvinio za naziv berlinske tribine pod nazivom „Srbija i Kosovo – dve nedovršene države 20 godina posle rata". „Znam da je izraz ‚nedovršene države' pomalo provokativan ali hteli smo da povučemo vezu između zastoja u pregovoru između Srbije i Kosova i državnih struktura u ovim zemljama", rekao je Kaufman.

DW preuzeo ulogu političara

Bodo Veber iz berlinskog trusta mozova Democratisation Policy Center, koorganizatora tribine, smatra da se pojam „nedovršene države" nepravedno povezuje samo s Kosovom.

 „Kosovo zaista nema kontrolu nad celokupnim područjem ali ako pogledamo i Srbiju onako kako se ona definiše, onda ni ona nema potpunu kontrolu nad svojom teritorijom", rekao je Bodo Veber.

No na tribini na kojoj su učestvovali Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sabine Šter iz nemačkog ministarstva spoljnih poslova zadužena za jugoistok Evrope te pisaci izdavač Veton Suroi s Kosova, više se govorilo o nepotpunosti država Srbije i Kosova u smislu nesposobnosti političkih elita koje upravljaju međusobnim odnosima.

Na početku tribine je prikazan kratki video o DW projektu #generation99 u kojem mladi iz Srbije i Kosova rođeni 1999. govore u pomirenju i svojim iskustvima o ratu na Kosovu. „Dojče vele  je preuzeo ono što je zapravo zadatak političara: stvaranje atmosfere pomirenja među mladima", primetio je Suroi.

Nema rešenja preko noći

Veći deo tribine učesnici su proveli objašnjavajući fenomen ideje o razmeni teritorije između Srbije i Kosova koja je pregovore o budućnosti odnosa između Beograda i Prištine i implementacije Briselskog sporazuma, bacila nekoliko godina unatrag.

„Mi smo bili šokirani kada smo nakon godina pregovora i kretanja u jednom smeru odednom čuli za ovu ideju", rekla je Šter. Iako je ovaj projekt, kako je rekla, izgleda konačno odbačen na Zapadnobalkanskom samitu održanom u Berlinu krajem aprila, rešenje za budućnost odnosa nije na vidiku. Ipak, Šter se nada da će na nastavku berlinskog samita u Parizu početkom jula napokon biti rešeno pitanje kosovskih carina što bi pregovore moglo pomaći  s mrtve tačke. No i ona upozorava da nema „zlatnog ključa" koji bi učinio čuda preko noći.

 „Toga nema. Radi se o tome da se rade mali koraci koji na kraju mogu dovesti do cilja. Nerealno je očekivati promene preko noći", zaključila je Šter.

Briselski sporazum pun mana

Blagi optimizam oko nove forme pregovora i aktivnog uključivanja Nemačke i Francuske deli i Sonja Biserko.

„Mislim da će se u ovom formatu učesnici u pregovorima mnogo više oslanjati na principe i vrednosti Evropske unije što će obavezati obe strane u dijalogu na određeni, civilniji način ponašanja", rekla je Biserko za DW.

Suroi smatra da su pregovori o budućnosti Kosova koji su iznedrili Briselski sporazum od samog početka vođeni na pogrešnim principima.

„Briselski sporazum je pun grešaka koje je teško zaobići i zato imamo ovakvu situaciju", zaključio je Suroi ukazujući i na nekompatibilnost Kosovskog ustava s Briselskim sporazumom.

Nesposobnost elita

No pesimizam je prisutan kada se govori o takozvanim političkim elitama na Balkanu. Suroi govori o „intelektualnoj lenjosti" političara Srbije i Kosova kada je reč o pronalaženju rešenja za pomirenje i o „konstantnoj atmosferi rata" koja „nije nestala ni nakon 20 godina".

Biserko smatra da političke elite Balkana doprinose devastaciji političkog i društvenog prostora jer se radi o ljudima koji „nemaju hrabrosti da naprave iskorak" u odnosu na vrednosti koje zastupa Evropska unija „kojoj se zvanično teži".

„Na neki način političke ekipe su blokirale te procese zato što su manje-više neuspešne u svim reformama i demokratizacijom za koju se zapravo ne može reći ni da je počela jer se još uvek bavimo temama kao što je konsolidacija država", rekla je Biserko.

Ona kaže i da su „građani zreliji od elita" ali da su zatvoreni kanali koji bi iznedrili nekakvu političku alternativu. „Jedini ko tu može spolja da pomogne pomoći je Evropska unija", zaključila je Biserko.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM