Sporna rešenja van kosovskih zakona | Politika | DW | 05.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sporna rešenja van kosovskih zakona

Bez dogovora i u novoj rundi pregovora Beograda i Prištine. Priština odbacuje svaku mogućnost davanja izvršnih ovlašćenja srpskoj zajednici, Beograd insistira na značajnoj ulozi kosovskih Srba na političkoj sceni Kosova.

Između Beograda i Prištine postoji načelna saglasnost oko formiranja zajednice ili asocijacije opština sa većinskim srpskim stanovništvom sa cele teritorije Kosova. Ta zajednica bi trebalo da obuhvati najmanje devet opština, a izvestan napredak je postignut i kada je reč o organima koje bi takva zajednica Srba sa Kosova trebalo da ima. Ipak, otvoreno ostaje pitanja izbora tih organa, kao i njihovih nadležnosti:

„Razgovarali smo o zajednici srpskih opština, koja bi trebalo da se formira u okvirima kosovskog zakona. Ni u kom slučaju u obzir ne dolazi formiranje zajednice koja bi imala izvršnu i zakonodavnu vlast ili bi predstavljala 'Ahtisari plus plan'. Naprotiv, sve će ostati u granicama zakona Kosova i evropskih standarda“, izjavio je premijer Kosova Hašim Tači, po završetku šeste runde dijaloga u Briselu.

Optimizam i posledice

I dok Hašim Tači poručuje da je postignuta „usmena saglasnost“ o rasformiranju paralelnih institucija, kao i da je „optimističniji u pogledu normalizacije odnosa između dveju država“, premijer Srbije Ivica Dacic, kaže da „ne zna da li je optimista“ po pitanju dogovora i dodaje da niko ne bi trebalo da računa na to da će Srbija zbog datuma za početak pregovora učiniti nešto što nije u njenom nacionalnom i državnom interesu:

„Ovo je ozbiljna i težak problem. I razgovori su teški i ozbiljni. Reč je o rešavanju problema koji će, sa jedne strane, otkloniti paralelizam institucija, a sa druge strane, da izrazi svu posebnost i specifičnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. U tom smislu je to nemoguće rešiti samo onim rešenjima koja postoje u kosovskim zakonima jer to ne podrazumeva izvršna ovlašćenja zajednice.“

Srpska strana tako ocenjuje da nadležnosti koje je Priština spremna da dâ kosovskim Srbima „nisu dovoljna da obezbede da srpska zajednica bude značajan faktor na političkoj sceni Kosova“.

Ključna faza se nastavlja

Zvanični Brisel ipak ocenjuje da je ostvaren „dobar progres“, ali i da i Beograd i Prištinu, u narednim danima, očekuje mnogo posla, ali i kompromisa. Istovremeno, poručuje se da i nema puno vremena do ocene napretka u dijalogu, koju bi Ketrin Ešton trebalo da predstavi 16. aprila, a na osnovu koga bi zemlje članice 28. juna trebalo da odluče o datumu za početak pristupnih pregovora Srbije. Zato je za 20. mart predviđena nova runda razgovora, u ovoj, kako je u Briselu zovu „ključnoj fazi“ dijaloga, koja bi trebalo da pruži odgovor na „ključno pitanje“, a to je obostrano prihvatljiv dogovor o nadležnostima i karakteru srpske zajednice na Kosovu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković