Sporazum Srbije i Kosova: Zar je važno ko je kome popustio? | Politika | DW | 29.08.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Sporazum Srbije i Kosova: Zar je važno ko je kome popustio?

Nakon deset dana diplomatske ofanzive, Srbija i Kosovo postigli su dogovor o slobodi kretanja u delu koji se tiče ličnih karata. Kada će stupiti na snagu i šta će to u praksi značiti?

Prelaz Brnjak između Srbije i Kosova

Prelaz Brnjak između Srbije i Kosova

Beograd i Priština dogovorili su se da Srbija ne izdaje dokument o ulazu/izlazu imaocima kosovskih ličnih karata koji putuju kroz Srbiju, a Kosovo neće isti dokument izdavati onima koji imaju srpske lične karte. Najvažnije za zajednicu kosovskih Srba: sporazum predviđa da mogu da putuju slobodno između Kosova i Srbije sa svojim ličnim kartama. Sporazum o preregistraciji nije postignut i nema mnogo prostora da se veruje da će biti postignut.

-pročitajte još: Sever Kosova: Duge cevi i duga neizvesnost

Novi dogovor značiće olakšano putovanje za građane Kosova koji imaju kosovska dokumenta kroz Srbiju. Dosadašnja praksa izdavanja dokumenta o ulazu/izlazu, podrazumevala je da se osobi koja na prelaz dođe sa kosovskom ličnom kartom odštampa papir na kojem su zapravo sve informacije vidljive na kosovskoj ličnoj karti, ali sa srpskim pečatom. Putnik bi tada, uz taj papir i sa kosovskom ličnom kartom, nastavio put kroz Srbiju.

Dosadašnji problemi

Praksa je dovodila do znatnih gužvi na prelazima, a mnogi Albanci na dodatna čekanja gledali su kao na vid poniženja i kada god su to mogli, izbegavali su da putuju kroz Srbiju. Sporazum bi mogao da znači i dobre vesti za kosovske Srbe koji mogu dobiti dodatne garancije za pravo da koriste srpska dokumenta.

Sporazum o preregistraciji nije postignut i nema mnogo prostora da se veruje da će biti postignut

Sporazum o preregistraciji nije postignut i nema mnogo prostora da se veruje da će biti postignut

Odmah po postizanju sporazuma o slobodi kretanja 2011, kosovska strana počela je sa praksom zaplene srpskih ličnih karata koja je posebno bila proširena među zajednicom na jugu. Prema tumačenju kosovske vlade, radilo se o ilegalnim dokumentima o čijem opticaju na Kosovu nisu pregovarali sa Srbijom. Sporazum o slobodi kretanja, za tadašnju šeficu kosovskog pregovaračkog tima Editu Tahiri, odnosio se samo na lične karte građana iz centralne Srbije.

Iako je oduzimanje dokumenata obustavljeno, srpske lične karte građana koji žive na Kosovu, pretežno kosovskih Srba, smatraju se ilegalnim. Tahiri je i decembra 2015. donela odluku o zabrani korišćenja „ličnih karata paralelnih institucija“ i nekoliko dana kosovski Srbi su srpske lične karte mogli da koriste samo na prelazima Jarinje i Brnjak na Severu. Odluka je suspendovana, ali praksa je ostala, većina kosovskih Srba koji nemaju kosovsku ličnu kartu, neće se uputiti ka Merdaru, čak i kada je to kraći put za njihovu destinaciju.

Usmeni sporazum

Novi sporazum mogao bi da predupredi slične pokušaje vlade Kosova u budućnosti i bude još jedan garant onoga što je već u kosovskom Zakonu o državljanstvu – pravo na višestruko državljanstvo. Međutim, još nije potpuno jasno da li je dogovor zaista nov i da li će on legalizovati i srpske lične karte kosovskih Srba.

„Dogovor je usmeni. Pisani je postignut 2011“, rekao je u nedelju Vučić nakon što je vest o postizanju sporazuma saopštio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel u video-poruci.

„Sa aspekta međunarodnog prava, usmeni sporazumi koji bi bili obavezujući su mogući“, objašnjava za DW vanredni profesor sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Miloš Hrnjaz. On dodaje ipak da su takvi sporazumi vrlo retki.

Za novinarku N1 poreklom iz Leposavića, Sanju Sovrlić, neverovatno je da je, nakon sastanaka u Briselu i posete visokih zvaničnika EU i Vašingtona, Borel savremenim načinima komunikacije saopštio da je došlo do dogovora.

„Izgleda da se srpski predsednik i kosovski premijer bolje razumeju tako nego kada sede jedan preko puta drugog. Zaista je neverovatno da se tema koja je izazivala toliko tenzija na relaciji Beograd Priština dogovori usmeno i da jedina garancija Evropske unije bude nekoliko tvitova, uključujući i onaj sa video-porukom, šefa evropske diplomatije“, kaže ona za DW.

Na Kosovu se sve vrti oko simbola

Jedno od tumačenja moglo bi biti i da je usmenim sporazumom ovog vikenda dogovoreno kako će se sprovesti ono što je dogovoreno 2011, čemu u prilog govori i Vučićeva konstatacija da je ispravljeno nešto iz sporazuma od 2011. kao i da to može sutra da se promeni.

Ipak, obaveza Kosova da poštuje pravo kosovskih Srba da koriste i svoje srpske lične karte bila bi značajan iskorak u smeru poštovanja prava zajednica. Takođe, bilo bi to u skladu sa zahtevom specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara.

„Budimo realistični. Ti ljudi na Kosovu imaju dvojno državljanstvo. Oni su državljani Kosova i Srbije. U tom smislu, njihovo pravo mora biti zaštićeno s obe strane“, rekao je Eskobar u intervjuu za N1.

Gabrijel Eskobar: Budimo realistični, ti ljudi na Kosovu imaju dvojno državljanstvo

Gabrijel Eskobar: Budimo realistični, ti ljudi na Kosovu imaju dvojno državljanstvo

Međutim, čak i za srpsku javnost na Kosovu, ti potencijalni aspekti sporazuma padaju u senku onoga što se naširoko posmatra kao popuštanje Vučića pred zahtevima Kurtija, trijumfa principa reciprociteta i izdaje srpskih nacionalnih interesa.

„Najnoviji dogovor o slobodi kretanja pokazao je koliko se sve po pitanju Kosova vrti oko simbola“, kaže Sovrlić. „Javnost u Srbiji iznova saznaje, a onda vrlo brzo zaboravi, da na Kosovu funkcioniše drugi ustavno pravni poredak, bez obzira na to da li ga neko priznaje ili ne. Najava reciprociteta ponovo je nametnula temu slobode kretanja i ubrzala proces pregovora. Građani Kosova dobili su priliku da prema Srbiji putuju bez dodatnog dokumenta što ranije nije bio slučaj, ali je i Srbija u ovom procesu nametnula temu srpskih dokumenata koja izdaju policijske uprave izmeštene sa Kosova, prema kojima se Kosovo diskriminatorski odnosilo poslednjih godina“, kaže da DW Sovrlić.

Izgradnja poverenja

Umesto dokumenta o ulazu/izlazu, Srbija će od sada istaknuti obaveštenje o tome da kosovske lične karte prihvataju samo iz praktičnih razloga i da to ne predstavlja priznanje Kosova. Čin je „de fakto priznanje Kosovo“ zaključak je mnogih i u kosovskoj javnosti.

„Dogovor bi mogao da bude predstavljen kao izgradnja poverenja i nešto što može u budućnosti uticati na život građana, bez obzira na različito gledanje statusa Kosova. Međutim i na Kosovu i u centralnoj Srbiji se neguje duh populističkog načina komunikacije. Zbog toga je javnosti koja se stalno podgreva za konflikt i antagonizuje prema Albancima/Srbima, teško saopštiti da je sasvim u redu, bez obzira na različite realnosti i političke stavove prema nekom pitanju, da se ljudi slobodno kreću sa onim dokumentima koja poseduju“, zaključuje novinarka Sanja Sovrlić.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.