Slučaj Morina: test za odnose Skoplja i Beograda? | Politika | DW | 08.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Slučaj Morina: test za odnose Skoplja i Beograda?

Srbija očekuje od Makedonije da joj izruči Tomora Morinu optuženog za ratne zločine 1999. To očekivanje se temelji na zakonima i potpisanom Sporazumu o ekstradiciji. Ali, to neće biti tako jednostavno.

 

Osnovni krivični sud u Skoplju je saopštio da nisu ispunjeni uslovi za izručenje Tomora Morine Srbiji. On je prošlog meseca uhapšen u prolazu Blace na osnovu Interpolove poternice raspisane po zahtevu Srbije. Morina se tereti za zločine nad civilima na Kosovu počinjene pre 20 godina.

Odluka Krivičnog suda će biti prosleđena Vrhovnom sudu koji može da je potvrdi, poništi ili preinači, a u svakom slučaju će svoju odluku dostaviti ministarstvu pravde.

U to Ministarstvo su sada uprte oči Srbije. „Postupak Morinine ekstradicije treba da bude vođen u skladu sa Sporazumom o ekstradiciji između Srbije i Severne Makedonije potpisan 29. novembra 2011. Ako se ispune uslovi predviđeni tim Dogovorom, Severna Makedonija će biti u obavezi da izruči Srbiji traženo lice“, rekao je za Politiku profesor međunarodnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu, Aleksandar V. Gajić.

„Priznanje Kosova nije prepreka“

Već sada je sigurno da će slučaj Morina dovesti do talasanja na relaciji Skoplje-Beograd. Jer, severnomakedonski vicepremijer Bujar Osmani izjavio je da „nema nikakvih osnova da Morina bude izručen Srbiji, a i kada bi ih bilo, trebalo bi ga izručiti Kosovu, a ne Srbiji“.

Aleksandar V. Gajić smatra da su takve izjave „pravno neutemeljene“ da mogu da se tumače kao „politički pokušaj zataškavanja zločina počinjenih na teritoriji Kosova i Metohije“. Osmani, kako kaže Gajić, „postupa suprotno Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Severne Makedonije i Evropske unije“.

Na pitanje da li je priznanje Kosova relevantno za postupak izručenja Morine, Gajić odgovara da to priznanje ima veliku političku težinu, ali da ne može da bude prepreka izručenju.

Zadovoljstvo Prištine

On podseća i da su zločini za koje se tereti Morina počinjeni na teritoriji Srbije u vreme kada je suverenitet Srbije važio na čitavoj teritoriji Kosova. Osim toga, čak i ako Severna Makedonija smatra da su zločini počinjeni van teritorije Srbije, ona ne može da odbije izručenje, jer isto krivično delo postoji i u njenom zakonodavstvu, pa za njega on može da bude gonjen i u toj zemlji.

Još pre odluke Krivičnog suda u Skoplju, vicepremijer Osmani je sa DW kratko izjavio: „Nađite jedan slučaj da je neka država izručila kosovskog državljanina na osnovu optužbi iz rata 1999!“

Odluka skopskog suda je pozdravljena u Prištini, koja je već bila poručila da bi eventualno izručenje Morine Srbiji moglo da naruši odnose između Kosova i Severne Makedonije.

„Političko mešanje u sudstvo“

U makedonskoj javnosti se povodom te odluke među prvima oglasio poslanik Demokratske stranke Srba u Makedoniji Ivan Stojiljković. „Usred aktuelnih političkih i diplomatskih pritisaka na Srbiju, Makedoniji se ne dozvoljava da bude dobar sused Srbije. To samo potvrđuje činjenicu da Makedonija ima funkciju da bude antipod Srbiji u korist velike Albanije i otvorene bugarizacije“, napisao je on na Fejsbuku.

Reagovao je i bivši poslanik Pavle Bogoevski, rekavši da podržava „pravo Kosova na samoopredeljenje i nezavisnost, što je i zvaničan stav makedonske države. No, kako možemo da očekujemo od drugih da vraćaju naše odbegle kriminalce, ako mi to ne činimo? Ovo je pogrešan način političkog mešanja u sudstvo“.

Morina se od 25. jula nalazi u ekstradicionom pritvoru, gde će ostati do odluke Vrhovnog suda.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android