„Sistemska kriza“ evrozone

Glavni ekonomski izazov Evropske unije u ovom trenutku jeste zaustavljanje širenja dužničkih kriza i zaštita ekonomskog oporavka. Trenutna krizna situacija zapravo je kombinacija dužničkih kriza sa jedne, i osetljivog bankarskog sektora sa druge strane.

Do kraja ove nedelje očekuju se rezultati „stres-testa“ koji bi trebalo da ukažu na slabe tačke evropskih banaka, kako bi one mogle same da se rekonstruišu ili budu rekonstruisane.

„Rigorozan ’stres-test’, praćen brzom akcijom tamo gde je ona potrebna, osnovni je element našeg odgovora na krizu i doprinos zaustavljanju trenutnih turbulencija na finansijskom tržištu“, izjavio je komesar za ekonomska pitanja Oli Ren.

Jasni signali bez konkretnih odluka

Međutim, Evropskoj uniji u ovom trenutku potrebno je mnogo više kako bi rešila pitanje onoga što je već okarakterisano kao „sistemska kriza“. Finansijski stručnjaci kažu da je u toku bitka sa vremenom i da je evrozoni potrebno da već u sledećim danima reaguje i isporuči novi plan za spasavanje Grčke, kako bi se izbeglo da tržišna zbivanja izmaknu kontroli, a da se širenje krize ubrza.

Ministri finansija za sada su izašli samo sa parametrima koji bi trebalo da odrede novi program za Grčku, što podrazumeva mere za jačanje održivosti javnog duga Grčke i korake u pravcu smanjivanja troškova servisiranja dugovanja kroz odlaganje potraživanja dugovanja, smanjenje interesnih stopa i učešće privatnog sektora u finansiranju programa. Signali su jasni, ali se konkretne odluke još čekaju.

„To je način na koji funkcioniše EU“, kaže komesar Ren na postojeće kritike i dodaje: „Evrozona se sastoji od 17 članica, Evropske centralne banke i Evropske komisije i ovakve odluke zahtevaju konsenzus .Napravljen je značajan progres i ubrzo ćemo biti u mogućnosti da vam predstavimo i konkretne predloge na osnovu kojih će se doneti konkretne odluke.“

Hitan sastanak lidera EU

Ministar finansija Italije, zemlje koja posle Grčke ima najveću stopu dugovanja u evrozoni, Đulijo Tremonti, ranije je napustio sastanak u Briselu, stavivši time do znanja da i sam ima konkretne poslove kod kuće u cilju usvajanja nacionalnih mera štednje koje bi trebalo da sa planiranih 40 milijardi evra uštede izvrše fiskalnu konsolidaciju u Italiji.

Istovremeno, grčki premijer Jorgos Papandreu upozorava svoje evropske kolege da okončaju podele i da sada nema mesta za neodlučnost i greške, dok predsednik Evrogrupe, Žan Klod Junker poručuje da će do konkretnih mera doći „veoma brzo“.

Iako još nije i zvanično potvrđeno, neka od rešenja za sadašnju ozbiljnu situaciju u evropskoj ekonomiji mogu biti doneta već u petak (15.7.), na hitnom sastanku lidera Evropske unije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković