Cela Evropa u krizi

Prema poslednjim podacima, budžetski deficit Grčke, u prvom kvartalu ove godine, porastao je za 27,9 odsto i to uprkos vladinim drastičnim merama štednje i privatizacije. Posle prvog paketa pomoći od 110 milijardi evra, koji za sada drži grčki brod na površini, evrozona je u situaciji da mora ubrzano da razmatra novi paket pomoći od dodatnih 120 milijardi evra.

Ministri finansija naglašavaju da su apsolutno posvećeni finansijskoj stabilnosti evrozone i da su spremni da usvoje dodatne mere u cilju odbrane od rizika zaraze. „Po prvi put kažemo da želimo da poboljšamo fleksibilnost i obim evropskog fonda za spašavanje. Po prvi put evrozona kaže da će odlaganje potraživanja dugovanja i smanjenje interesnih stopa biti deo novih odluka. I ne kažem da će se to dogoditi negde u budućnosti, već brzo, što i znači brzo“, rekao je predsednik evrogrupe Žan Klod Junker na prigovor da nema konkretnih mera.

Nepoznato kako će privatnici pomoći

Iako se upozorava na „katastrofalne posledice“ eventualnog bankrota Grčke, ukoliko nova pomoć ne stigne na vreme, ovoga puta dogovor oko novog pojasa za spasavanje izgleda komplikovaniji. Nekoliko zemlja evrozone – pre svega Nemačka, Holandija, Austrija i Finska – insistiraju na učešću privatnog sektora u preuzimanju dela tereta od poreskih obveznika u cilju spašavanja Grčke.

I dok predsednik evrogrupe kaže da će učešća privatnog sektora sigurno biti, za sada ipak još nije postignut dogovor oko toga pod kojim uslovima bi banke i privatni investitori mogli da učestvuju u ovoj „dobrovoljnoj“ pomoći i kupe odnosno produže prispeće grčkih vladinih obveznica, koje se trenutno svrstavaju među najriskantnije u svetu.

Finansijski crni petak za Italiju

Dok se vodi bitka za spasavanje Grčke, pri čemu novi grčki ministar finansija Evangelos Venizelos kaže da „ima patriotsku dužnost da povede pravi rat“, sa druge strane, i Italija je prošle nedelje doživela svoj finansijski crni petak, a pad vrednosti italijanskih akcija nastavio se i ove nedelje. Evropski zvaničnici pokušavaju da odbace mogućnost otvaranja nove finansijske krize u evrozoni, ali i upozoravaju vlasti u Italiji na neophodnost štednje i budžetske konsolidacije:

„Italija mora da donese teške budžetske odluke. Italijanski ministar finansija izneo je veoma ubedljive predloge i nema sumnje da će Italija preduzeti prave odluke. Italija je na dobrom putu“, izjavio je nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

Prema nekim procenama, ukoliko bi Italiju, treću po veličini ekonomiju evrozone, zadesila kriza slična Grčkoj, postojeći mehanizam za spasavanje ne bi ima dovoljno sredstava da joj pomogne. U ovom trenutku u italijanskom parlamentu na razmatranju nalazi se plan štednje težak 40 milijardi evra.

Sistemska kriza u evrozoni

Za sada se ne može sa sigurnošću reći da li je evrozona na dobrom putu ili je u pitanju tek početak domino efekta. Strah od nove finansijske krize u Italiji pogodio je tako i tržišta obveznica drugih evropskih zemalja, na prvom mestu Španije.

Elena Salgado, šefica španske ekonomije, smatra da više u pitanju nisu „zemlje pojedinačno već da se radi o sistemskoj krizi“, dok njen belgijski kolega Didije Rejnders traži da se nađe rešenje za „tržišne tenzije u celoj evrozoni“. Sama najava još jednog, vanrednog, sastanka ministra finansija evrozone do kraja ovog meseca nagoveštava postojanje neizgovorenog – krizne situacije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević