Sarajevo Vučiću ne veruje? | Politika | DW | 05.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Analiza

Sarajevo Vučiću ne veruje?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doputovaće u četvrtak (7.9.) u dvodnevnu posetu Bosni i Hercegovini. Šta od te prve posete Vučića na funkciji predsednika Srbije očekuju u Sarajevu?

Aleksandar Vučić je u više navrata isticao da su njegovi prioriteti dobrosusedska saradnja, posebno Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i unapređenje odnosa između Srba i Bošnjaka. Prema oceni analitičara u Sarajevu, te dve zemlje trenutno imaju stabilne odnose, iako su oni još daleko od uzlazne putanje. Česte razmirice između Bošnjaka i Srba u BiH, Srbiju dovode u poziciju da balansira između Sarajeva i Banjaluke. Istupi pojedinih političkih lidera u BiH, pa i državnika s obe strane Drine, nisu uvek bili u funkciji unapređenja saradnje. Politički analitičar Adnan Huskić podseća da i personalni odnosi između državnika, kao i njihova ideološka ubeđenja, bitno utiču na međususedske odnose i prilike u regionu, što se odrazilo i kroz odnose Bakira Izetbegovića i Tomislava Nikolića.

„Lični odnosi između političara veoma su važni. U etabliranim demokratijama sa relativno stabilnim institucijama i procedurama, takvi odnosi omogućavali su značajne iskorake u politici i odnosima država, neretko i istorijske. Takvi su bili slučajevi u odnosima Adenauer-De Gol, Miteran-Kol ili čak Buš-Bler. U našem slučaju, a pritom mislim na većinu balkanskih država, lični odnosi nose dodatnu težinu, upravo zbog činjenice da se u većini država radi o nekonsolidovanim demokratijama nejakih institucija. To onda omogućava da osobe, koje su stvarni centri moći, kakav je sada slučaj sa Vučićem, sebi mogu da dozvole izlazak iz konvencionalnih institucionalnih okvira. Odnosi između Bakira Izetbegovića i Tomislava Nikolića bili su vrlo asimetrični i nedovoljno razvijeni. Nerazvijeni su bili u institucionalnom smislu, a isto tako i na ličnom nivou. Pored toga, obojica su bili vrlo ograničeni specifičnostima unutrašnje politike država iz kojih dolaze. Dok je Nikolić bio de fakto bez stvarne moći, Izetbegovićevo delovanje ograničeno je činjenicom da je on deo tročlanog Predsedništva, odnosno kolektivnog šefa države“, kaže Huskić.

Neprikosnoveni lider i razjedinjeno Predsedništvo

Sadašnje okolnosti su drugačije, barem kada je reč o Srbiji. Huskić veruje da Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije može više da utiče na unapređenje odnosa između Beograda i Sarajeva nego što je to mogao u vreme dok je bio premijer. „On je centar moći i odlučivanja preneo sa sobom nakon predsedničkih izbora sa pozicije premijera, koju je ranije obavljao, u kancelariju predsednika Srbije. Ukoliko je pitanje poboljšanja odnosa sa BiH u Vučićevom interesu, ili mu taj cilj bude snažno sugerisan spolja, on može da pomogne stvaranju mnogo zdravije atmosfere između dveju država. Pitanje odnosa sa Miloradom Dodikom, koje se uklapa u ranije spomenuto pitanje ličnih odnosa, u tom smislu igra značajnu ulogu. Dodik je imao vrlo srdačan odnos s bivšim predsednikom Srbije Borisom Tadićem, pa ga je čak i snažno podržavao na predsedničkim izborima, gde je Tadićev protivkandidat bio upravo Tomislav Nikolić. To je ozbiljno narušilo Dodikov rejting kod Vučića, što je i dalje slučaj, iako su odnosi u međuvremenu značajno uznapredovali. Mislim da između Dodika i Vučića nema dovoljno poverenja i da oni sarađuju jednostavno zato što to funkcije koje obavljaju to zahtevaju“, ističe Huskić.

Vučić će u Sarajevu, kao „neprikosnoveni“ politički lider Srbije razgovarati sa trojicom članova Predsedništva BiH od kojih „svaki vuče na svoju stranu“. „I tu postoji asimetrija u odnosima, između ostalog i zbog toga što je Vučić u ovom momentu neprikosnoveni politički lider u Srbiji, nezavisno od funkcije koju obavlja. S druge strane je Predsedništvo BiH, kao jedna od institucija u BiH koje počivaju na principu etničke podele vlasti, a koja zahteva širok konsenzus kod donošenja odluka. Ako znamo da su tri člana Predsedništva BiH neretko u potpunom raskoraku po pitanju ključnih stavova, situacija se dodatno komplikuje kada su u pitanju odnosi BiH i dve susedne države, Srbije i Hrvatske. Kao rezultat toga, razgovori na ovom nivou uglavnom su lišeni suštinske debate oko bilateralnih problema među dvema državama, pa će verovatno tako biti i ovoga puta. Ali, iako lišeni suštine, takvi susreti su neophodni. Uspostavljanje prisnih odnosa među političkim liderima korak je ka smanjenju tenzija i stabilizaciji situacije u regionu“, kaže Huskić za DW.

Granice i trgovina, autoput na čekanju

Aleksandar Vučić ranije je izražavao žaljenje što u Sarajevu nije bilo više sluha za njegove poruke. „Mislim da ljudi u Sarajevu nikada nisu imali dovoljno vere u ono što im govorim i poručujem. Smatram da Srbi i Bošnjaci – i to je jedna od najvažnijih stvari –moraju da žive u miru, da je pristojan i civilizovan dijalog uz međusobno poštovanje, jedini način komuniciranja između ta dva naroda“, rekao je Vučić u izjavi koju je uoči njegove zvanične posete Sarajevu prenela BHRT (Bosanskohercegovačka radio-televizija). Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dolazi u BiH na poziv državnog Predsedništva. Član Predsedništva Mladen Ivanić kaže da će najvažnije teme razgovora biti granična pitanja i bolji politički odnosi. „Mislim da ćemo konačno otvoriti tu priču da vidimo gde BiH i Srbija imaju interes za razmjenu teritorija kako bi se ispravile neke nelogičnosti oko granice. Ne očekujem razgovore o auto-putu koji će povezati Sarajevo i Beograd, jer oko toga još nema saglasnosti u BiH, ali očekujem poboljšanje političkih prilika i odnosa između BiH i Srbije“, rekao je Ivanić.

U Sarajevu bi, prema nezvaničnim informacijama, moglo da bude reči i o deklaraciji o zaštiti i očuvanju srpskog naroda koju su nedavno formulirali zvaničnici Srbije i entiteta BiH Republike Srpske. Susretom Vučić-članovi Predsedništva BiH ipak će dominirati otvorena pitanja između dveju zemalja i unapređenje međusobne trgovinske razmene. BHRT prenosi da je Srbija za BiH četvrti spoljnotrgovinski partner i izvozna destinacija, dok je BiH Srbiji po obimu treća izvozna zemlja. Trgovinska razmena između dveju zemalja premašuje milijardu i po evra.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android