1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Balkanske igrice i Balkan kao igračka

22. avgust 2017.

„Srbija je gurnula u tešku krizu prijateljske odnose dveju balkanskih država“, piše štampa na nemačkom o svađi Beograda i Skoplja. Piše se i o borbi svetskih sila za uticaj na Balkanu i BiH, „državi koja to nije“.

https://p.dw.com/p/2icrV
Mazedonien Flüchtlingsdrama Tabanovce
Foto: DW/N. Rujevic

„Povlačenjem svih svojih diplomata iz susedne Makedoniji je Srbija gurnula u tešku krizu zapravo prijateljske odnose dveju balkanskih država“, prenosi u utorak Frankfurter algemajne cajtung pisanje agencije dpa. Predsednik Aleksandar Vučić je, navodi se dalje, pomenuo „veoma ofanzivno obaveštajno delovanje protiv određenih organa i institucija Srbije“, ali nije naveo pojedinosti. Makedonski mediji špekulišu da je iznenadno povlačenje svih diplomata na konsultacije u Beograd reakcija na makedonsku podršku članstvu Kosova u Unesku, dodaje se u kratkoj vesti.

„Ofanzivno obaveštajno delovanje“

„Vučić nije precizirao o čemu se konkretno radi“, piše bečki dnevnik Standard na osnovu izveštaja agencije APA. I ovi mediji, oslanjajući se na pisanje medija iz regiona, prenose da je mogući razlog svađe informacija da bi upravo Makedonija mogla da Generalnoj skupštini UN krajem oktobra predloži prijem Kosova u Unesko.

„U bivšem jugoslovenskom carstvu naroda i narodnosti lako se nalazi zaverenički razlog za svađu“, piše austrijski list Prese o ovoj temi. „Činjenica je da su bilateralni odnosi poremećeni nakon smene vlasti u Skoplju u maju ove godine. Tokom višemesečne borbe za moć između bivšeg makedonskog premijera Nikole Gruevskog i tadašnjeg šefa opozicije Zorana Zaeva se Srbija početkom godine stavila na stranu Gruevskog, šefa nacionalno-populističke stranke VMRO-DPMNE koji je i na meti pravosuđa.“

List podseća na „sramotnu“ epizodu za Beograd kada je „jedan srpski diplomata“ snimljen na „čelu krvavog upada u parlament“ koji su izvele pristalice VMRO krajem aprila.

„Ali izgleda da Srbiji smeta ne samo odlučna težnja novog makedonskog rukovodstva da se priključi NATO već i dobro odnosi s Albanijom i Kosovom te pomirljiv kurs koji Skoplje zauzima prema zajedničkom susedu Bugarskoj. Iako je upravo u eri Gruevskog Skoplje još 2008. priznalo nezavisnost Kosova koju Srbija još uvek odbija, sada Srbiji smeta makedonska podrška pokušaju Prištine da se učlani u Unesko“, zaključuje se u članku.

Balkan kao lopta za igru

„Sledeća evropska kriza mogla bi da izbije na Balkanu“, piše ugledni diseldorfski Handelsblat u članku koji potpisuju trojica novinara. „Dok EU i NATO pokušavaju da jače uz sebe vežu države poput Crne Gore i Srbije, ujugoistočnoj Evropi se vodi borba za primat. Drugi akteri su, pored SAD, pre svih Rusija i Turska, ali i Saudijska Arabija.“

List se osvrće na upozorenje austrijskog šefa diplomatije Sebastijana Kurca koji je rekao da se ojačani uticaj Turske i Saudijske Arabije ne sme „nemo posmatrati“. Kurc je kao primer naveo da žene u Sarajevu i Prištini dobijaju novac kako bi ulicama hodale zabrađene i tako menjale sliku grada. Njegov zahtev je stoga ubrzana integracija u EU, podrška reformama i borbi protiv radikalizacije.

Recep Tayyip Erdogan Besuch im Kosovo
Foto: Reuters

„Balkan je često bio lopta u igri regionalnih sila. Habzburga protiv Osmanlija, Zapada protiv komunističke Rusije, a usred svega toga su vazda bile interne zađevice različitih etnija koje tamo žive“, piše dalje Handelsblat.

List, renomiran pre svega zbog izveštavanja o ekonomskim temama, piše da je Balkan interesantan i zbog ekonomskog potencijala. Tako recimo Turci investiraju u rudnike na Kosovu i pomažu Albaniji da uspostavi nacionalnu aviokompaniju i izgradi novi aerodrom, dok su sa BiH potpisali dublji trgovinski sporazum.

Srbija se naziva tradicionalnim saveznikom i „isturenim položajem“ Rusije u regionu, dok se druge balkanske republike žale na mešanje Moskve. Kao primeri se pominju navodna priprema puča u Podgorici na dan proteklih izbora i tvrdnje iz Skoplja da Rusija pokušava da utiče na politiku i bezbednost u Makedoniji.

„Država koja to nije“

Švajcarski Lucerner cajtung doneo je opširnu analitičnu reportažu o Bosni i Hercegovini, „državi koja to nije“. BiH je opisana kao zemlja koja je poslednja u redu za pristupanje EU – ako do tada uopšte preživi kao celovita država. Reporter Rudolf Gruber koji je obišao Banjaluku i Sarajevo ovako završava svoj tekst:

„Dejtonski mirovni sporazum je stvorio monstruoznu državu sa 14 vlada, 120 ministara i više od 600 poslanika – na 3,5 miliona stanovnika. Javna uprava i plate političara gutaju 60 odsto budžeta. Partije slabo pokazuju interes za sistemske reforme jer njihova moć počiva na statusu kvo. Njima nije važno opšte dobro već zadovoljavanje svoje klijentele. 'Nema identifikacije sa ovom državom', kaže politikolog Miloš Šolaja. 'Evropa bi za nas bila velika šansa, ali EU bi morala da više investira u civilno društvo.'

Bosnien und Herzegowina Bahnverkehr
Foto: DW/N. Velickovic

Brisel u međuvremenu više polaže na pragmatičnost. 'Najpre su od političkih reformi važnije one u ekonomiji i socijalnom sistemu', kaže Lars-Gunar Vigemark, specijalni izaslanik EU u Sarajevu. Privatni sektor bi, navodi on, morao da bude osnažen kako bi stvarao radna mesta, a infrastruktura mora biti poboljšana. Loša putna mreža je, dodaje, kočnica razvoja. Treba promeniti mentalitet koji 'prihvata korupciju kao deo političkog sistema'. EU ne prisiljava nikoga da postane član, kaže Vigemark. 'Mi samo kažemo: Ako hoćete da pristupite, onda morate da preuzmete evropske standarde'

Obični bosanski građani sa tim nemaju problema. Ali ih ima politička kasta u strahu od gubitka moći i sinekura.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android