Rusija stavila veto na rezoluciju SB UN

Savet bezbednosti UN održao je danas vanrednu sednicu na kojoj se glasalo o rezoluciji koju je potpisalo 40 zemalja koja osuđuje održavanje referenduma na ukrajinskom poluostrvu Krimu.

Kao što se i očekivalo, Rusija je stavila veto na rezoluciju SB UN o Krimu. Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin, glasao je protiv rezolucije koju su predložile SAD i tako je blokirao. Za rezoluciju je glasalo 13 država, Kina je bila uzdržana.

Rezolucija po "ukusu" Kine

Jedan zapadni diplomata je uoči sednice SB UN rekao da su dva principa kineske diplomatije koje je kineski ambasador stalno ponavljao tokom šest sednica Saveta bezbednosti o ukrajinskoj krizi - nemešanje u unutrašnje stvari i poštovanje teritorijalnog integriteta - biti dovedeni u pitanje nedeljnim referendumom na Krimu.

Na sutrašnjem referendumu će stanovnici Krima odlučivati o tome da li žele da se odvoje od Ukrajine i pripoje Rusiji.

"Jedini cilj ove rezolucije je da se postigne da Kina bude uzdržana i da se na taj način istakne sve veća izolacija Rusije", rekao je drugi diplomata.

Predlog rezolucije napisan je vrlo odmereno tako da bi Peking mogao da ga prihvati. U njoj se ne navodi eksplicitno Rusija niti se traži povlačenje ruskih vojnih pojačanja sa Krima, takođe se ne govori o sankcijama. U predloženoj rezoluciji se navodi da referendum ne može da ima nikakvu važnost i da ne može da predstavlja osnovu za bilo kakvu izmenu statuta Krima.

Traži se od svih zemalja da ne priznaju rezultate referenduma i da ne preduzmu nikakvu akciju koja bi mogla biti protumačena kao priznavanje promene statuta te ukrajinske oblasti. To je formula koja indirektno traži od Rusije da ne pripoji Krim. U predloženom tekstu se takođe ponavlja privrženost Saveta bezbedosti suverentitetu, nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama. Traži se od Moskve i Kijeva da otpočnu direktan politički dijalog i da pokažu uzdržanost. Pozdravlja se izražena volja novih vlasti u Kijevu da poštuju prava svih Ukrajinaca, uključujući pripadnike manjina. To je još jedan ustupak Moskvi koja osuđuje vlasti u Kijevu da diskriminiše stanovništvo koje govori ruski.

Dvoje mrtvih u incidentu u Harkovu

Novi ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov potvrdio je da su dve osobe poginule a da ih je nekoliko povređeno u pucnjavi u Harkovu, na istoku Ukrajine. Avakov je na Fejsbuku napisao i da je oko 30 ljudi uhapšeno, "sa obe strane", posle oružanog okršaja koji se dogodio rano jutros. On je za ovaj incinet rekao da je "provokacija Kremlja".

Ruska agencija Itar-Tas je javila da su pucnji ispaljeni iz prostorija ukrajinske nacionalističke organizacije Desni sektor. Avakov nije međutim potvrdio ovu informaciju i rekao da je istraga o incidentu u toku. Međutim, Itar-tas se takođe pozvao na jutrašnju izjavu šefa policije Harkovskog regiona Anatolija Dimitrijeva da je završena operacija privođenja naoružanih pripadnika Desnog centra zbog upotrebe vatrenog oružja i, kako se navodi, uzimanja talaca.

Iz policijskih izvora u Harkovu ranije je saopšteno da je noćas izbio oružani sukob između radikalnih nacionalista i proruskih aktivista, kao da su poginule dve osobe - jedan prolaznik i jedan proruski borac. Na istoku Ukrajine rastu tenzije. U četvrtak je u Donjecku jedan proukrajinski demonstrant izboden nožem tokom sukoba sa proruskim aktivistima. Donjeck je uporište smenjenog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i nalazi se na nekoliko desetina kilometara od ruske granice.

Keri i Lavrov juče 6 sati razgovarali u Londonu

Vašington i međunarodna zajednica neće priznati rezultat nedeljnog referenduma na Krimu o odvajanju od Ukrajine, izjavio je američki državni sekretar Džon Keri posle šest sati razgovora sa svojim ruskim kolegom u Londonu.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je posle razgovora sa Kerijem da Rusija i SAD "ne dele viziju" o Ukrajini uprkos "korisnim" razgovorima u britanskoj prestonici. Ruski ministar je rekao da će Rusija poštovati ishod nedeljnog referenduma o priključenju ukrajinskog poluostrva Krim Rusiji, koji su zapadne sile unapred proglasile nevažećim.

Keri je izjavio da je tokom razgovora u Londonu izneo nekoliko ideja o tome kako da se poštuje ukrajinski suverenitet a istovremeno odgovori na zabrinutost Rusije, ali da je Lavrov jasno rekao da ruski predsednik Vladimir Putin neće donositi nikakve odluke dok se ne održi referendum. Keri je upozorio da će Rusija biti suočena sa sankcijama ukoliko se održi referendum.

SAD i EU su najavile da bi već od ponedeljka mogle da uvedu sankcije nekim ruskim zvaničnicima i firmama. Keri je rekao da su SAD jako zabrinute zbog velikog raspoređivanja ruskih snaga na Krimu i duž istočne granice sa Rusijom i zatražio da se te snage povuku. Lavrov je novinarima rekao i da Rusija nema nameru da okupira juogistočnu Ukrajinu.

Savet Evrope protiv Rusije

Posle trodnevnog zasedanja, Savet Evrope se sinoć velikom većinom izjasnio za očivanje Ukrajine I time protiv Rusije. Agencija Rojters javlja da je 43 zemalja glasalo za rezoluciju koja ističe teritorijalni integritet Ukrajine, Jermenija i Srbija su bile uzdržane dok je Rusija bila protiv.

Prethodno je u takozvanoj Vencijanskoj komisiji Saveta Evrope iznesen dokument pravnih veštaka kojim je predstojeći referendum na Krimu označen kao nedemokratski. U rezoluciji se zahteva međunarodna istraga nasilja u Ukrajini u kojem je bilo ljudskih žrtava, kao i osnivanje posebne komisije za ispitivanje prava manjina u toj zemlji.

O čemu se odlučuje na referendumu?

Pitanja glase:

1.„Da li ste za ponovno ujedinjenje Krima i Rusije?

2 „Da li ste za ponovno uspostavljanje ustava iz 1992. i status Krima kao dela Ukrajine?“

Pitanja su postavljena na ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku.

Čini se da onaj ko želi da Krim ostane deo Ukrajine može da glasa za ovu drugu opciju. Međutim, ustavom iz 1992. bi Krim dobio pravo na otcepljenje. Nakon što je proruski regionalni parlamnt na Krimu već najavio da želi da se pripoji Rusiji, polustrovo bi bilo pod kontrolom Rusije i u slučaju kada bi se većina odlučila za opciju broj dva.

Prema poslednjem popisu, rađenom pre 13 godina, na Krimu živi oko dva miliona ljudi, od čega 58 odsto čine Rusi, 24 odsto čine Ukrajinci a 12 odsto krimski Tatari. Referendum raspisuju novoformirane, proruske vlasti Krima. Zvanični Kijev ne priznaje ove vlasti, kao što ni one ne priznaju novu vladu Ukrajine.

Autor: ARD, AP, RTR

Odg. urednica: Dijana Roščić