Jacenjuk i američki prijatelji

Predsednik sporne prelazne vlade Ukrajine Arsenij Jacenjuk je čovek koga su na toj funkciji želele da vide SAD. Javnost je imala priliku da to sazna direktno od opunomoćenice Stejt departmenta za Evropu, Viktorije Nuland, iz njenog već legendarnog prisluškivanog telefonskog razgovora sa američkim ambasadorom u Ukrajini Džefrijem Pajetom. No, manje je poznato da je Jacenjuk i ko-predsednik fondacije Otvorena Ukrajina (Open Ukraine Foundation).

Jedna od glavnih zadataka te fondacije je unapređenje uloge i ugleda Ukrajine u svetu, a u njene glavne finansijere spadaju vlada SAD, NATO, Američki nacionalni fond za demokratiju (NED), Četam haus (Chatam House), nemačka Maršalova fondacija SAD (GMF) Fondacija Viktora Pinčuka i druge. Otvorena Ukrajina postoji od 2006. godine, i vrlo je bliska sa različitim poljskim organizacijama, pa i njen drugi saosnivač je Zbignjev Džimala, direktor finansijske i industrijske holding-firme Inter Groclin.

Jaka zapadnjačka mreža

Sve su to organizacije sa kojima je Arsenij Jacenjuk godinama održavao tesne odnose pre nego što je postao adut SAD na novoj ukrajinskoj političkoj sceni. Saradnja sa njima podrazumeva „umrežavanje“ u razgranat sistem uticaja angloameričkih faktora i NATO na zbivanja u svetu. Tako, na primer, Četam haus – britanski trust mozgova osnovan 1920. a do 2004. poznat i kao Kraljevski institut za spoljne poslove – organizuje međunarodneestudijske programe, radne grupe, konferencije i seminare.

Na tim manifestacijama se analizira aktuelna politika, a odgovarajuće ekspertize i projekte finansiraju organizacije kao što su fondacija Rokefeler, Fondacija Bila i Melinde Gejts, NATO, EU i drugi. U korporativnom članstvu Četam hausa je više od 70 velikih koncerna, investicionih banaka i oko 260 daljih firmi, kao i oko 2700 donosilaca odluka iz sveta politike, priverede, nauke i medija. Pokroviteljka Četam hausa je kraljica Elizabeta II.

Veliki međunarodni forumi

Osim partnera Otvorene Ukrajine čije su političke pozicije manje ili više poznate, među prijateljima Arsenija Jacenjuka je i Viktor Pinčuk, jedan od najbogatijih Ukrajinaca. Njegovoj holding-kompaniji Iston grup (Eastone Group) pripadaju najveći metalurški koncerni Ukrajine, kao i više televizijskih stanica i izdavačkih kuća. Pinčuk je od 1998. do 2006. i sam bio poslanik ukrajinskog parlamenta, ali se 2006. gotovo sasvim povukao iz političkog života i počeo da istupa kao bogati filantrop.

Osnovao je i organizaciju Evropska strategija na Jalti (Yalta European Strategy) koja jednom godišnje u Jalti okuplja političare visokog ranga. 2013. godine, konferenciju je otvorio tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, a među govornicima su bili švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt, komesar za proširenje EU Štefan File, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, penzionisani američki general Dejvid Petreus, bivši generalni sekretar NATO Havijer Solana i mnogi drugi (na video-blogu konferencije se vidi i kratak odlomak sa žurke na kojoj pred razigranim gostima nastupa Goran Bregović).

Pulen sa pokroviteljima

Zato nije nikakvo čudo što Arsenij Jacenjuk u SAD razgovara i sa predsednikom Barakom Obamom i sa potpredsednikom Džoom Bajdenom, a dočekuju ga i predstavnici Kongresa, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Takve počasti do sada nisu ukazane velikom broju političara. To koliko je Vašingtonu stalo da promoviše Jacenjuka kao novog vođu Ukrajine i čoveka bliskog Zapadu. S druge strane, svi pomenuti faktori su rešeni da pomognu Jacenjukovoj vladi milijardama dolara potrebnih za „neophodne reforme“ koje će Jacenjuk sprovoditi u narednim mesecima. Odnose Zapada sa Jacenjukovom vlašću tako kompletno regulišu SAD.

Nemački „konj za trku“ u borbi za vlast nakon svrgavanja Viktora Janukoviča, Vitalij Kličko, velikom brzinom pada u zaborav. EU je, očigledno oslobođena obaveze da u rešavanju pitanja nove vlasti u Kijevu sprovodi sopstvene inicijative, sada regulisanje problema prepustila - inače potpuno marginalizovanom - Savetu Evrope. To je i manje rizično – pogotovo dva meseca pred izbore za Evropski parlament. Kriza je trenutno svedena na dvoboj Vašingtona i Moskve – „preko leđa“ svih ostalih.

Biografski podaci

Arsenij Jacenjuk je mlad političar. Rođen je 1974, a već 2001. je stupio na svoju prvu političku funkciju – kao ministar privrede Autonomne republike Krim. Pre toga je radio kao savetnik uprave i zamenik šefa banke AT Aval – jedne od najvećih u Ukrajini. Tokom prve dekade 21. veka, naizmenično se bavio bankarstvom i politikom pa je 2003. postao potpredsednik Ukrajinske nacionalne banke a godinu dana kasnije i njen predsednik, da bi 2005. postao ministar privrede Ukrajine. Na predlog tadašnjeg predsednika Viktora Juščenka, Jacenjuk postaje najpre ministar spoljnih poslova a potom predsednik ukrajinskog parlamenta. 2008. on je prvi put izazvao i jednu političku krizu – kada je, zajedno sa predsednikom Juščenkom i tadašnjom premijerkom Julijom Timošenko potpisao pismo upućeno NATO-savezu , u kome se traži da počne proces pristupanja Ukrajine toj organizaciji. Opozicija je na to zatražila njegovu ostavku.

Godine 2010, Jacenjuk je bio jedan od kandidata na predsedničkim izborima, a 2012. je na parlamentarnim izborima njegova stranka „Front za promene“ pristupila udruženju opozicionih partija koje su se kandidovale na listi Otadžbinske stranke. Otadžbinska stranka je 25,5 odsto glasova i postala drugi po snazi poslanički klub u parlamentu. Jacenjuk je imenovan za njegovog predsednika. Na protestima u Kijevu, on je nastupao kao jedan od vođa opozicije, zajedno sa Olegom Tjahnibokom i Vitalijem Kličkom, i tokom krize više puta pregovarao sa predsednikom Janukovičem o njenom smirivanju. Po svrgavanju Janukoviča, 27. februara 2014, parlament je izabrao Jacenjuka za predsednika prelazne vlade.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković