Rusija, Krim i međunarodno pravo | Politika | DW | 11.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Rusija, Krim i međunarodno pravo

Naoružane trupe kontrolišu Krim. To predstavlja kršenje međunarodnog prava, smatraju političari i stručnjaci sa Zapada. Rusija je međutim uverena da se pridržava zakona. Ali argumenti Moskve nisu uverljivi…

„To što je rusko rukovodstvo preduzelo na Krimu, jasno krši važeće međunarodno pravo“, kaže bivši luksemburški premijer i aktuelni vodeći kandidat konzervativaca za izbore za Evropski parlament Žan-Klod Junker. „To nije u skladu sa obavezama koje je rusko rukovodstvo preuzelo 90-ih godina u Ukrajini i na Krimu“, dodao je Junker u intervjuu nemačkom radiju „Dojčlandfunk“. Nemačka kancelarka očigledno ima slično mišljenje. Ona je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u telefonskom razgovoru prebacila da je reč o „neprihvatljivoj intervenciji na Krimu“, kako je to potvrdio zamenik portparola vlade Georg Štrajter.

Poveljom Ujedinjenih nacija, koja predstavlja temelj međunarodnog prava, državama se zabranjuje pokretanje osvajačkog rata. Rusija je, međutim, uverena da je vojna intervencija međunarodno-pravno opravdana. Putin to obrazlaže time što navodi da je ugrožen život ruskih državljana. Štefan Talmon, profesor međunarodnog prava na univerzitetu u Bonu, smatra da je Putinovo obrazloženje pogrešno. „Međunarodno pravo ne poznaje nikakve dozvole slanja naoružanih trupa u neku drugu zemlju kako bi se tamo zaštitili određeni narodi.“

Nema intervencije bez dozvole UN

Prof. Talmon: Zapad je na Kosovu „polupao mnogo međunarodno-pravnog porculana“, a Rusija se sada ponaša slično

Prof. Talmon: Zapad je na Kosovu „polupao mnogo međunarodno-pravnog porculana“, a Rusija se sada ponaša slično

Teritorijalni integritet i politička nezavisnost neke zemlje su, prema tome, važniji od zaštite stanovništva. Čak i u slučaju najtežih kršenja međunarodnog prava i genocidnih situacija, intervencija u nekoj zemlji nije dozvoljena bez Saveta bezbednosti UN, odnosno bez mandata Ujedinjenih nacija. „Ako već humanitarna intervencija nije priznata, onda to što se događa u Ukrajini pogotovo nije u skladu s međunarodnim pravom“, ocenjuje Talmon za Dojče vele.

Slanje trupa bilo bi u skladu sa Poveljom UN ukoliko bi ukrajinska vlada pozvala Rusiju u pomoć: „I vlada u egzilu može da uputi takav jedan poziv, a bivši predsednik Janukovič trenutno boravi u Rusiji.“ Ali ta varijanta bila bi legitimna samo onda da je nova vlada pučem preuzela vlast u državi, pojašnjava profesor Talmon. Ukrajinski parlament je, međutim, smenio Janukoviča. Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin, je ipak vojnu intervenciju pred Savetom bezbednosti UN opravdao što je Janukovič zamolio Moskvu za „ponovno uspostavljanje reda i zakona“. Međutim, iz Moskve se mogu čuti i drugi glasovi – da su trupe poslate na sopstvenu inicijativu.

Oprečnosti u izjavama ruske vlade

Talmon smatra da je čudno to što ruska vlada vojnu intervenciju smatra opravdanom, bilo da je to sopstvena inicijativa ili potez nakon molbe Janukoviča. „S druge strane, oni ističu da nije reč o vojnoj intervenciji.“ Pored ruskih vojnika, koji su na osnovu važećeg sporazuma s Ukrajinom stacionirani na Krimu, uniformisane trupe bez ruskih obeležja okružuju to poluostrvo. Navodno je to „građanska straža“ koju su formirali stanovnici Krima, koji se zalažu za pripajanje Rusiji.

Iako te trupe nije poslala Rusija, to sa pravne tačke gledišta ne menja ništa, kaže Talmon. „I u tom slučaju radi se o kršenju međunarodnog prava.“ S obzirom na to koliko su profesionalni „naoružani civili“ može se zaključiti da se radi o ruskim trupama, kaže profesor Talmon, ali „čak i da to nije slučaj, međunarodnim pravom se državama zabranjuje naoružavanje i podrška neregularnih naoružanih grupa u drugoj državi.“

Poređenje sa Kiprom i Kosovom

Međunarodno pravo ne poznaje nikakve dozvole slanja naoružanih trupa u neku drugu zemlju kako bi se tamo zaštitili određeni narodi

Međunarodno pravo ne poznaje nikakve dozvole slanja naoružanih trupa u neku drugu zemlju kako bi se tamo zaštitili određeni narodi

Rusko kršenje međunarodnog prava ne bi trebalo da ima posledice po stanje na Krimu, uveren je Talmon: „Problem je što je međunarodno pravo slabo sprovodljivo.“ Dodatne napetosti mogla bi da prouzrokuje činjenica da je referendum o budućnosti poluostrva zakazan za 16.mart, protivustavan, kaže u intervjuu za DW stručnjak za ustavno pravo Oto Luhtenhant: „U ukrajinskom ustavu, u članu 73, jasno stoji da su pitanja o teritorijalnom ustrojstvu Ukrajine rezervisana isključivo za referendume na celoj teritoriji zemlje.“

A to bi opet, smatra stručnjak za međunarodno pravo Talmon, moglo da dovede do toga da bi proglašenje nezavisnosti Krima od Ukrajine bilo međunarodno-pravno ništavno . „Retko koja država bi Krim priznala kao deo Rusije“, kaže on. Slična situacija mogla se videti i prilikom proglašenja nezavisnosti Severnog Kipra, objašnjava Talmon. To područje su u vreme otcepljenja od Kipra 1983. Godine okupirali turski vojnici. Sve do danas taj deo Kipra priznaje jedino Turska.

Paralele sa aktuelnom situacijom na Krimu, Talmon vidi u slučaju NATO intervencije na Kosovu. „Zapad je tada „polupao mnogo međunarodno-pravnog porculana“, a Rusija se sada ponaša slično. I Republiku Kosovo je šest godina nakon nezavisnosti priznalo samo stotinak država. Ali 90 još uvek nije.“ Razlika u situaciji na Krimu je, međutim, u tome što je između vojne intervencije NATO i proglašenja nezavisnosti Kosova proteklo devet godina, tokom kojih je to područje bilo pod upravom Ujedinjenih nacija, ističe Talmon, a sada se na Krimu želi da se takav proces završi u roku od „samo nekoliko dana“, uz pomoć ruskih trupa.

Evropski političar Žan-Klod Junker ima jasno mišljenje o postupcima Rusije: „Moramo da se pobrinemo za to da se ruskoj strani stavi do znanja da tako ne može da se ponaša. To je Hladni rat drugim sredstvima.“

Autori: Kristijan Ignaci / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM