Rusija i Turska kontrolišu energetsku budućnost Balkana | Izbor iz štampe | DW | 09.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

u fokusu

Rusija i Turska kontrolišu energetsku budućnost Balkana

Nemačka štampa izveštava o puštanju u rad gasovoda Turski tok čiji će rukavac ići i do Srbije. Jedan stručnjak navodi da je Srbija otvorena samo za ruski gas, a neki komentatori misle da EU gubi trku na Balkanu.

Borisov, Putin, Erdogan, Vučić

Borisov, Putin, Erdogan, Vučić

„Ruski predsednik Vladimir Putin je još u noći sa utorka na sredu došao u Istanbul, došao je direktno iz Damaska sa sastanka sa sirijskim diktatorom Bašarom al Asadom. U glavnom gradu Sirije, u jednoj ruskoj bazi, njih dvojica su sa smeškom gledala u kameru, dva gospodara rata u pobedničkoj pozi. Putin je još i obišao Damask i obznanio: Sve je normalno.“

Tako dnevnik Zidojče cajtung uvodi u priču o susretu Putina i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, a nastavak glasi: „Nekoliko sati kasnije, eto i rukovanja sa turskim predsednikom u Istanbulu. I tu je Putin mogao da vidi zadovoljstvo kada je zajedno sa Redžepom Tajipom Erdoganom pustio u pogon 'istorijski' – kako je ovaj to rekao – gasovod Turski tok.“

„Turska želi da postane energetsko raskršće. Dugo se pri tome uzdala u evropske partnere, ali poslednji projekat koji su podržavali Evropa i SAD, a koji je trebalo da gas iz Azerbejdžana i Egipta kroz Tursku transportuje u EU, propao je 2013. zbog troškova i tehničkih problema. Umesto toga, sada je tu Turski tok, koji je sagradio Gazprom – za ruski gas. On zasad teče u Tursku; novi gasovod će tamo povećati već postojeću zavisnost od ruskog gasa.“

Jedna druga, skoro već gotova, cev, trebalo bi da potom isporučuje ruski gas preko Bugarske i Srbije – i u Evropu. Srpski predsednik Aleksandar Vučić i bugarski premijer Bojko Borisov su takođe bili pozvani na ceremoniju u Kongresnom centru u Istanbulu. I Bugarska želi da postane energetsko raskršće i zato, kao i Srbija, prihvata zavisnost od Rusije“, piše, između ostalog, minhenski dnevnik, uz opasku da su „na Balkanu Turska i Rusija i rivali koji se nadmeću za uticaj“.

Gasovod komentariše i novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens: „Jedan rukavac vodi za Bugarsku i odatle treba da vodi dalje za Srbiju, Mađarsku i Republiku Srpsku. I Atina i Skoplje pokazuju interesovanje. Izolovano i kratkoročno gledano, povezivanje sa Turskim tokom može biti od prednosti za zemlje regiona. No, Moskva i Ankara time dobijaju pristup delu energetske bezbednosti u krhkom svetu malih država Jugoistočne Evrope.“

„To nisu umirujući izgledi za EU. Njen uticaj se smanjuje i zato što perspektiva članstva u EU nije više kredibilna otkako je Francuska prošle godine stavila veto na pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Ako EU, Berlin i Pariz ne budu igrali aktivniju ulogu, u Jugoistočnoj Evropi će sve više dospevati u pozadinu“, objašnjava Martens.

U istom listu objavljen je poduži tekst više novinara iz kojeg prenosimo: „Putin sa Erdoganom, ukoliko ovaj upravo ne obara neki ruski borbeni avion iznad Sirije, rado posluje, to je ruski predsednik već više puta naglasio. Pa tako i u maju prošle godine, kada je rekao da se sa Turcima naprosto radi lakše nego sa Evropljanima: 'Erdogan je odlučio i učinio to. A ovde je potrebno 27 zemalja da se postigne saglasnost. I mi godinama žvaćemo žvakaće gume i ništa se ne dešava. To je žalosno. Ali EU je naš najvažniji trgovinski partner.'“

„Povećanje uticaja koji sa novim projektom Rusija i Turska dobijaju pred kućnim pragom EU, posebno jasno se pokazuje u Srbiji. Tamo ruski energetski koncern Gazprom može da nastavi sa učvršćivanjem svog vodećeg položaja priključivanjem srpske mreže gasovoda na Turski tok. U Srbiji Turskim tokom rukovodi Gastrans, zajedničko preduzeće Gazproma i državnog gasnog preduzeća Srbijagas. Partneri nastoje da uspostave punu kontrolu tržišta i da se izoluju od konkurencije. To ne važi samo u pogledu prodaje i sprovođenja, već i na planu skladištenja gasa.“

„Jedini srpski podzemni rezervoar gasa pripada većinski Gazpromu Germanija, firmi koja je u vlasništvu Gazprom eksporta. Nov gasovod i isporuke u Srbiji kontroliše gotovo isključivo Gazprom. Na to, pored ostalih, ukazuje i Energetska zajednica sa sedištem u Beču osnovana 2005. U toj organizaciji su se udružili EU sa sedam balkanskih država te Gruzijom i Ukrajinom, kako bi formirali jedinstveno energetsko tržište na kojem važe evropska takmičarska pravila.“

„Dirk Bušle, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice, rekao je za ovaj list da su se u Srbiji između usklađenosti sa evropskim pravom i kontrole na srpskom gasnom tržištu očito odlučili za ovo poslednje: 'Srpsko gasno tržište praktično nije dostupno nijednom drugom ponuđaču osim Srbijagasa i Gazproma.' Srpsko i rusko državno preduzeće ne poštuju 'čak ni najosnovnije odredbe evropskog prava', kaže Bušle. A sa Turskim tokom se, prema njegovim rečima, ta dominacija na tržištu nastavlja“, piše između ostalog Frankfurter algemajne cajtung.

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama