Turski tok: gasovod kao simbol | Politika | DW | 08.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Turski tok: gasovod kao simbol

Šefovi turske i ruske države Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin otvaraju gasovod Turski tok. To je veliki korak ka međusobnom zbližavanju dve države. No iza kulisa nije sve tako harmonično.

Turska privreda i stanovništvo su u velikom porastu – pa tako i potražnja za resursima kaa što je zemni gas. Turska svoj gas dobija pre svega iz Rusije – gasovodom „Plavi tok“ koji vodi kroz Crno more.

Taj gasovod je poslednjih godina značajno proširen. Pretvorio se u „Turski tok“. Dve nove cevi bi zemlju gladnu energije trebalo da snabdevaju sa 15,75 milijardi kubnih metara gasa a kapacitet bi trebalo povećati na 31 milijardu kubnih metara.

Danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i šef Kremlja Vladimir Putin na svečanosti u Istanbulu otvaraju novi gasovod. Veliki deo gasa je predviđen za tursko tržište, a jedan rukavac koji se još gradi trebalo bi da u budućnosti snabdeva gasom i zemlje Evrope, odnosno Evropske unije.

-pročitajte još: Srbija profitira od Turskog toka

Turskoj je važno da iskoristi svoj položaj između Istoka i Zapada i da služi kao esencijalno energetsko čvorište. „Otvaranjem Turskog toka, turski gasovodi će sa svojim pritokama sa Severa i Istoka značajno dobiti na važnosti“, rekao je tako turski ministar energije Fatih Donmez. Jedan službenik turskog ministarstva energije je za DW potvrdio da je važna tema sastanka i saradnja sa evropskim zemljama.

Trasa starog i novog gasovoda

Trasa starog i novog gasovoda

Osovina Moskva-Ankara poprima formu

Bilateralno partnerstvo između Moskve i Ankare postaje sve tešnje. Zapad sa podozrenjem gleda kako Rusija kao protivnik i Turska kao partner u NATO zbijaju redove. Dve regionalne sile sa sve više samopouzdanja vuku konce u svom regionu. Zato ne čudi što je na sastanku u Istanbulu u igri mnogo više nego samo trgovina zemnim gasom. Prema izjavama službenika turskog ministarstva spoljnih poslova i energije, na dnevnom redu sastanka su i mnoge druge teme.

Prema izjavama jednog turskog diplomate koji je želeo da ostane anoniman, tema će biti i situacija u Libiji. Turska vlada je odlučila da pošalje vojnike u Libiju kako bi se mešala u tamošnji građanski rat. Turska je stala na stranu međunarodno priznate vlade premijera Fajisa al Saradža. No, Moskva podržava protivničku stranu, to jest, generala Kalifu Haftara koji pokušava da zauzme glavni grad Tripolis sa svojom Libijskom nacionalnom armijom (LNA).

Libija i Sirija – zastupnici koji se ne trpe

Moskva pažljivo prati šta Turska radi u Libiji. „Ankari je već javljeno da turski vojnici ne bi trebalo da se suprotstavljaju borcima generala Haftara“. Erdogan će potvrditi Putinu da turski vojnici nemaju nikakve ratne aspiracije u Libiji, rečeno je u turskim diplomatskim krugovima.

Prema izjavama službenika turskog ministarstva spoljnih poslova, tema sastanka će biti i situacija na Severu Sirije. Kremlj je jedan od odučujućih aktera ne samo u Severnoj Africi, već i u Siriji. Devetog oktobra, Turska je počela svoju operaciju „Izvor mira“ – vojna operacija kojom se kurdske paravojne formacije YPG potskuju sa turske granice. Krajem oktobra, ruskom šefu države Vladimiru Putinu i predsedniku Erdoganu je u Sočiju uspeo da se slože oko turske vojne operacije i da u najvećoj meri obustave vojna dejstva. Ankara je tada dobila dozvolu da na Severu Sirije uspostavi bezbednosnu zonu.

Idlib traži rešenja

Prema izjavama turskih diplomata, kada je reč o Severnoj Siriji, radi se pre svega o regionu Idliba. Sirijske vladine jedinice koje podržava Moskva izvele su masivne vazdušne napade u regionu koji važi kao poslednje uporište pobunjenika. Poslednjih meseci su stotine hiljada ljuti naterane u bekstvo – oni pritiskaju tursku granicu.

Svečanosti u Turskoj trebalo bi da prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić (arhivski snimak sa Erdoganom iz jula 2017. u Istanbulu)

Svečanosti u Turskoj trebalo bi da prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić (arhivski snimak sa Erdoganom iz jula 2017. u Istanbulu)

Sukob interesa nije samo u tome što Moskva podržava Asadov režim sa kojim je Turska u neprijateljstvu. Tome treba dodati i da su sirijske vladine jedinice opkolile jedan osmatrački punkt turske vojske. U septembru su se Rusija i Turska dogovorile oko plana za deskalaciju.

Rusku vladu vrlo zanima još jedna tema, a to je plan turskog predsednika da sagradi Istanbulski kanal – veštački kanal od 45 kilometara koji će da bude paralelan sa Bosforom i spaja Crno i Mramorno more.

Rusija se drži Ugovora iz Montrea

Moskva strahuje da bi ta gradnja mogla da ugrozi Ugovor iz Montrea iz 1936. godine. U regulativima piše da prolazak trgovačkih brodova kroz Bosforski moreuz ne sme biti sprečavan. Još važnije za Rusiju je to što ratni brodovi kroz taj moreuz smeju da prolaze samo po strogo određenim uslovima. Za Moskvu je potpuno nejasno šta bi Istanbulski kanal u kojem bi se naplaćivala taksa za prolaz značio za Ugovor iz Montrea.

Šef Kremlja Putin je već naglasio da projekat ne sme da ugrozi Sporazum iz Montrea. Prema izjavama turskih diplomata, Putin je Ankari uputio jasan signal da tim kanalom ne bi smeli da prolaze ratni brodovi. „U slučaju gradnje mora se naći nova formula za izbegavanje bezbednosnih problema u regionu“, saopštili su ruski i turski službenici.

Turski tok deluje kao još jedan krupan korak u zbližavanju Ankare i Moskve. Otvaranjem gasovoda, Putin i Erdogan će još jednom da paradiraju svojom slogom. No, razgovori sa turskim složbenicima i diplomatama pokazuju pre svega jedno: iza kulisa ima mnogo spornih tačaka – a često i pozicija koje ne mogu biti više suprotstavljene.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama