„Rusi definitivno pobeđuju u informacionom ratu“ | Politika | DW | 27.08.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

„Rusi definitivno pobeđuju u informacionom ratu“

U arapskom svetu ima mnogo gorčine prema Zapadu i američkom intervencionizmu. Sagovornici DW kažu da Rusija to obilato koristi tokom rata u Ukrajini i da njeni narativi dominiraju arapskim zemljama.

Redakcija na arapskom ruske televizije RT

Redakcija na arapskom ruske televizije RT

„Dragi gospodine Medvedev, svaka ruska pobeda nam daje nadu“, napisali su pripadnici jedne iračke paravojske u otvorenom pismu bivšem ruskom predsedniku prošlog vikenda.

„Rusija je mač osvete koji donosi pravdu svima koji su patili od samozvanih gospodara sveta. Veliki deo sveta čeka bezuslovnu pobedu Rusije“, objavili su Iračani na Saberinu, kanalu Telegrama fokusiranom na vesti i politiku iz Iraka. Ovaj kanal ima četvrt miliona korisnika.

Da neko izvan Rusije priželjkuje rusku pobedu možda zvuči iznenađujuće za većinu Evropljana i Amerikanaca koji su osudili rusku invaziju na Ukrajinu. Međutim, sasvim je moguće da su u očima mnogih ljudi sa Bliskog istoka irački potpisnici poruke u pravu.

Opasna kampanja

Svi znaju za ruske dezinformacije čiji su cilj govornici engleskog jezika, istakla je nedavno u analizi za vašingtonski Institut za bliskoistočnu politiku Nadija Ovajdet, profesorka koja istražuje digitalni aktivizam u arapskom svetu.

„Međutim, većina zapadnjaka ne shvata da postoji jednako opasna – ako ne i opasnija – propagandna kampanja na arapskom jeziku koja trenutno radi na iskrivljavanju percepcije javnosti o ratu Rusije u Ukrajini“, piše ona.

„Rusi definitivno pobeđuju u informacionom ratu“, kaže za DW Mahmud al Kitabi, sirijski izbeglica koji sada živi u Francuskoj. „U Siriji, prorežimski nastrojeni ljudi veruju da SAD ispaljuju rakete na Rusiju, a Rusija se samo brani. Mnogi ljudi u Evropi čak i ne shvataju da se tako nešto dešava. Došlo je do potpunog prekida veze“, kaže on.

Rusija „nije odgovorna“

Nije teško pronaći primere ruske propagande na arapskom, kažu istraživači. Na primer, postoji mnogo lažnih izveštaja o tome kako ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski beži iz zemlje, kako Rusija štiti civile u ratnoj zoni i zašto su SAD i EU zapravo odgovorne za globalnu nestašicu pšenice. Sveobuhvatni narativ je uvek da Rusija nije odgovorna za rat u Ukrajini.

Čini se da neke od ovih poruka potiču od ruskih državnih medija koji rade na arapskom jeziku, kao što je RT (Raša tudej).

RT je registrovan kao „strani agent“ u Sjedinjenim Državama 2017. godine, a u martu ove godine, zemlje članice EU su se složile da suspenduju sve dozvole za lokalno emitovanje RT-a zbog „sistematske manipulacije informacijama i zbog dezinformacija“ koje predstavljaju pretnju stabilnosti EU. Ali RT na arapskom nije zabranjen.

Tačne brojke o popularnosti RT-a kod govornika arapskog jezika teško je proceniti, ali je obično jedan od pet najpopularnijih emitera u regionu, na vrhu je sa  medijskim kućama kao što su Al Džazira, Al Arabija i Skaj njuz Arabija. Redovno prolazi bolje od zapadnih medijskih kuća.

Sve popularniji od početka invazije

Međutim, tokom protekla tri meseca, RT na arapskom je konstantno bio bolji od svih njih, kaže Mustafa Ajad, direktor odeljenja za Afriku, Bliski istok i Aziju u Institutu za strateški dijalog, (ISD), nevladinoj organizaciji sa sedištem u Londonu koja između ostalog nadgleda onlajn ekstremizam.

RT na arapskom često citiraju druge državne agencije, poput Sirijske novinske agencije (SANA) ili kineske agencije CGTN na arapskom, kaže Ajad za DW. Ali daleko važnije od bilo kog medija koji je jasno povezan sa ruskom državom jesu Fejsbuk stranice i druge onlajn platforme, ističe on.

Paljenje američke zastave u Kairu 2012. godine

Paljenje američke zastave u Kairu 2012. godine

„Digitalni proruski ekosistem na arapskom jeziku je mešavina zvaničnih državnih medija i nezvaničnih, brendiranih medijskih organizacija“, objašnjava on.

„Važno je osim državnih agencija posmatrati i uticaj medijskih platformi samo na Fejsbuku koje dele, adaptiraju i prilagođavaju sadržaje RT-a i Sputnjika. To su subjekti koji postoje isključivo na platformama društvenih mreža, obično nisu akreditovane novinske agencije, ali igraju značajnu ulogu u širenju proruskog sadržaja“, dodaje Ajad.

ISD je i ranije pronašao naloge na društvenim mrežama sa stotinama hiljada pratilaca koje vode, kako oni nazivaju, „atraktivne Kremljanke“, Ruskinje koje objavljuju proruske priče na arapskom. Nalozi i slike su lažni, ali, kako je napisao ISD, „muška publika širom Bliskog istoka i severne Afrike to guta“. Većina naloga na koje je ISD ukazao je u međuvremenu suspendovana.

Ove vrste navodno nepovezanih medija i naloga na društvenim mrežama, dobijaju dvostruko više pažnje nego bilo koji zvanični medij, naglasio je Ajad.

Zašto su laži privlačne?

Narativi koje oni nude nailaze na dobar prijem bliskoistočne publike iz više razloga. Najpre, lokalno stanovništvo u zemljama sa autoritarnim vladama često ne veruje svojim medijima koje sponzoriše država i više se oslanjaju na vesti koje se dele putem društvenih mreža.

Istraživanje Instituta za Bliski istok sa sedištem u Vašingtonu sugeriše da su ruski mediji i njihovi zastupnici mnogo aktivniji na društvenim mrežama od američkih ili evropskih medija koji rade na arapskom jeziku. Na primer, RT na arapskom je objavio dva ili tri puta više postova od Al Džazire ili BBC.

Dugotrajna zlovolja prema Zapadu

Postoje i politički i istorijski razlozi. U izveštaju Maršalovog Evropskog centra za bezbednosne studije, analitičari su prošle godine saželi deset glavnih načina na koje Rusija pokušava da utiče na međunarodne poruke o svojoj spoljnoj politici.

Njihovo istraživanje je sprovedeno 2019. godine, ali noviji rad ISD-a ukazuje da se neki od tih načina sada primenjuju na rat u Ukrajini.

Primer je teza da se Rusija „protivi mešanju u unutrašnje poslove jedne zemlje“, kako to navodi izveštaj Centra. To je nešto sa čime se lokalni stanovnici Iraka, čiju su zemlju Amerikanci napali 2003. godine, mogu povezati.

Telegram kanal Saberin, na kojem je ovog vikenda objavljeno otvoreno pismo bivšem ruskom predsedniku, vode proiranske paravojske, koje su i dalje besne zbog ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija u januaru 2020. koje su izvršile Sjedinjene Države u Bagdadu.

Druga popularna tema je da Rusija preferira multipolarni svet u odnosu na svet u kome dominiraju zapadni interesi. Ovo odjekuje državama poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Emirata, koje streme većem uticaju na regionalnom i globalnom nivou, pa se mešaju u sukobe u Siriji i Jemenu, a njihovi lideri imaju jake nacionalističke sklonosti.

Ili, kako navodi jedan proruski Tviter nalog, „ne žele svi da primaju naređenja od Ujka Sema“.

Laž s elementima istine

Iako su ruski spoljnopolitički narativi osmišljeni da izokrenu stvarnost, objašnjava istraživač Maršal centra Dmitrij Gorenburg, „zajednička nit koja povezuje ove narative je da svi oni imaju element istine u svojoj srži“.

„Narativi Kremlja su koristili licemerje i umešanost Zapada u regionalni kolonijalizam, kao i regionalne sukobe, kao sredstvo da se istakne ono što Rusija vidi kao izdajničku i dvoličnu prirodu zapadne podrške Ukrajini“, kaže Ajad.

„U stvari se radi o protestu“, navodi za DW Jaser Abdel Aziz, medijski analitičar iz Kaira. „Postoje veliki delovi arapske javnosti koji veruju da su zapadni mediji pristrasni i da je Zapad, generalno, pristrasan prema Arapima i islamu. Ima mnogo gorčine“, zaključuje on, a Rusija to lukavo koristi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM