Religije za mir u svetu na Bodenskom jezeru | Politika | DW | 19.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Religions for Peace

Religije za mir u svetu na Bodenskom jezeru

U nemačkom gradu Lindau ove sedmice se sastaju predstavnici religijskih zajednica iz 100 zemalja sveta. Simbolika je velika, a očekivanja još veća.

DW.COM

„Religije za mir" (Religions for Peace) ili je globalna mreža religijskih zajednica. „Sve religije sveta su u nekom obliku deo ove mreže koja je nastala 70-ih godina ", objašnjava Ulrih Šnajder, odgovoran za organizaciju desete Svetske skupštine „Religije za mir" koju će u utorak (20.8.) otvoriti nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer.

Sastanke Svetske skupštine koji se održavaju svakih pet godina, neki porede i sa Generalnom skupštinom UN. Ove godine ovaj veliki građanski savez dolazi u mali nemački grad, Lindau, u kojem se već dugi niz godina organizuju Međunarodni susreti nobelovaca.

Volfgang Širer je ekonomista, i predsedavajući „Fondacije za mirovni dijalog svetskih religija i civilnog društva", motor koji stoji iza ovog sastanka.

„Nadamo se da ćemo sa Svetskom skupštinom dati trajni podsticaj, da nismo samo još jedan u nizu takozvanih samita kojih je danas u svetu svakako previše", objašnjava on u razgovoru za DW.

To se poklapa i sa očekivanjima ili nadama politike, ne samo Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu, koji sastanak u Lindau podržava s nekoliko miliona evra. Godinama postoje regije u kojima političke institucije nisu sposobne da reše probleme i samo snage civilnog društva - često verske - pomažu onima kojima je to potrebno: u selima Centralnoafričke Republike, u delovima Iraka ili izbegličkim kampovima u raznim zemljama.

„Verske zajednice su najveće institucije civilnog društva na svetu", kaže Andreas Gergen: „Pored svih pitanja vere, brinemo se o odgovornosti unutar i između društava." Gergen je šef Odeljenja za kulturu i komunikacije u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke. On i njegove kolege će dočekati kolege diplomate iz brojnih zemalja, jer širom sveta politika sve više važnosti pridaje ulozi religija i podseća ih na njihovu odgovornost za mir. Na primer, u Lindau će iza zatvorenih vrata razgovarati delegati iz Severne i Južne Koreje, Mjanmara i Bangladeša, te Sudana i Južnog Sudana.

Lindau

Lindau

U Lindau dolaze istaknute ličnosti kao što su Jose Ramos Horta, političar Istočnog Timora i dobitnik Nobelove nagrade za mir. Zatim Lajla Al Kafađi: Iračka muslimanka, koja je pod vladavinom Sadama Huseina provela deset godina u zatvoru pre nego što je otišla u Kanadu. Njena tema je borba protiv nasilja nad ženama. Ili kardinal Džon Onaijekan: Nigerijac jedan od onih koji uprkos teroru islamista Boko Harama, zagovaraju suživot religija.

Sveukupno će u Lindau biti prisutno više od 900 predstavnika religijskih zajednica iz 100 zemalja. Prema rečima Ulriha Šnajdera, organizatori nisu uspeli da ostvare cilj - da trećina učesnika budu žene.

Učesnici će imati mogućnost da prisustvuju verskim službama različitih religija. U sredu uveče katoličke i protestantske crkve, koje u gradu na Bodenskom jezeru stoje jedna pored druge, pozivaju verske predstavnike i lokalno stanovništvo da obeduju za zajedničkim stolom.

Nemačka se nada da će Lindau i atmosfera u tom gradu podstaći na razgovore. Ne radi se tu samo o zajedničkoj deklaraciji, već i o vrlo konkretnim odlukama. Planirana je globalna inicijativa za zaštitu verskih lokaliteta i zajedničko opredeljenje u području nauke u cilju podizanja svesti o seksualnom nasilju nad ženama u oružanim sukobima.

„Nadamo se da će Lindau postati trajno mesto međureligijskog dijaloga i impuls mira", kaže Šnajder i naglašava važnost religije širom sveta. Preko 80 posto svetske populacije je za sebe izjavilo da je religiozno.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android