„Nema alternative reformi islama“ | Politika | DW | 19.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Nema alternative reformi islama“

Diplomirani psiholog iz Berlina, Ahmad Mansour želi da pomogne mladim muslimanima u Nemačkoj, kako bi se oslobodili konzervativnog i radikalnog tumačenja svoje religije. Zagovara reformu islama.

DW: Gospodine Mansour, nedavno ste se u jednom eseju objavljenom u nedeljniku Špigel obratili muslimanima u Nemačkoj zahtevajući reforme islama. Šta se tim hteli da postignete?

Ahmad Mansour: To je jedan proces kojem je potrebno dosta vremena. Pri tome mladima moramo da pokažemo islam, koji nema ništa sa radikalizmom. Islam mora biti oslobođen straha od predstava o 'Bogu koji kažnjava'. Pored toga, moramo se osloboditi tabuiziranja seksualnosti i našu religiju ne shvatiti samo patrijarhalno, kao naši očevi, već moramo dozvoliti da se kažu sumnje i da se postavljaju pitanja, kako bi se od verske dogme došlo do različitih, individualnih interpretacija.

To su ambiciozni ciljevi. Ali ko treba da pokrene inicijativu? Uticajan reformista ili čak 'islamski Martin Luter se uzaludno traži. Glavnu reč imaju tvrdolinijaši kao što je propovednik u Kataru Jusef Al-Karadavi.

To je zaista najvažnije pitanje. Al-Karadavi je prepreka, kao i mnogi drugi imami, koji islam vide kao monopol i svoje sopstveno razumevanje islama kao ono pravo. Time na kraju rade upravo ono što na drugi način radi "Islamska država", pa i Al Kaida, koristeći islam kao politički instrument. To ne sme biti tako!

Mi ne živimo u Jordanu, Saudijskoj Arabiji ili Gazi, gde su možda zabranjena kritička pitanja. Živimo u Nemačkoj, u jednom demokratskom sistemu. Kada bi smo mlade muslimane uspeli da oslobodimo te 'pedagogije straha', onda bi smo do njih možda mogli da dopremo.

Ahmad Mansour Islam Experte Interview

Ahmad Mansour

Rekli ste, mi ne živimo u arapskom svetu. Ali, mi živimo u doba interneta. Da li se ti negativni uticaji o kojima govorite u jednom globalizovanom svetu mogu ublažiti?

Ne može se naravno izbeći da različita mišljenja, među kojima su i radikalna, ne vidimo na stranicama Fesjbuka. Ali mladi moraju da budu u poziciji da vide i alternative. Ako nauče da postavljaju kritička pitanja, onda na njih neće uticati isključivo takvi video snimci na internetu.

Saudijskoj Arabiji, Kataru i drugim zemljama se često prebacuje da sa mnogo novca podržavaju politički konzervativne islamske organizacije. Da li to na osnovu Vaših zapažanja utiče na mlade muslimane u Nemačkoj?

Mladi od tog novca nemaju ništa jer im se kroz njega u Evropi predstavlja islam koji katarski i saudijski šeici smatraju dobrim. Ne uče o alternativama. Ali, u Nemačkoj svakako postoje mogućnosti da se stvore alternative. Ovde na primer postoji novac koji bi smo mogli da investiramo u preventivni rad, kako bi neutralizovali takve uticaje.

Kako i sa kojim partnerima bi se to moglo postići?

Naše partnere moramo sortirati ispočetka. Većina muslimanskih udruženja koje imamo ovde u Nemačkoj se uvek iznova izjašnjava protiv radikalizma i za to dobijaju podršku. Moje mišljenje je da ta ista udruženja olakšavaju i širenje radikalizma, jer određene sadržaje ne dovode u pitanje. Ona održavaju kontakte u inostranstvu i najčešće nisu u stanju da postavljaju kritična pitanja.

Ako mi kao većinski deo društva naše partnere dobro izaberemo onda ćemo naći ljude koji zaista žele da reformišu islam i stvore demokratske strukture. Pitam se takođe, zašto se borimo protiv Islamske Države, a ni jednu reč ne izgovaramo o Muslimanskom bratstvu. Muslimansko bratstvo je mnogo aktivnije u Nemačkoj.

Mislite da se ovde Muslimansko bratstvo potcenjuje?

Nažalost da, definitivno. Zbog neznanja. Ali i zbog toga što se sada u prvom redu želi suzbijanje salafista.

Poziva na reformu islama ima i u arapskom svetu i Evropi i to već godinama. Svi dosadašnji pokušaji su propali...

Ne radi se o propadanju i ne propadanju. Jednostavno ne postoji nikakva alternativa, nego da reformišemo našu religiju. U protivnom ćemo i dalje morati da gledamo kako se sve veći broj mladih radikalizuje i odbija vrednosti ovog društva.

Ali, do sada je bilo više demonstracija muslimana protiv IS-a, čak i ovde u Nemačkoj...

Da, ali ovog leta smo ponovo doživeli jedan rat u Gazi. Tada je stotine hiljada ljudi izašlo na ulice kako bi protestovalo protiv Izraela. To je sasvim u redu - i ja sam bio protiv tog rata! Pitam se međutim, gde su te stotine hiljada kada se radi o Islamskoj Državi? Gde je ta strast? Osećam dvostruki moral, jer kroz IS je stradalo mnogo više ljudi nego kroz izraelske napade. Drugo pitanje glasi: kome pomaže da ponovo sluša rečenice kao što je na primer: 'To sa islamom nema veze.' To nas ni centimetar ne vodi dalje. Izbegavanjem rasprave stvaramo bazu za dalju radikalizaciju.

Smatrate li da islamska udruženja treba da reaguju?

Da. Ljudi koji žive spiritualno, sa IS-om nemaju nikakve veze. Ali ljudi koji određene sadržaje vide kao deo svoje religije, pospešuju radikalizaciju. To su sadržaji koje sam već naveo, na primer predstava o 'Bogu koji kažnjava', tačnije rečeno sa tim povezani strah.

S obzirom na to, ne treba se čuditi kada mladi misle: Bog će me svakako kazniti i zato je možda bolje da odem u Irak i umrem kao paćenik. Ili na primer neki kažu: Ne želim više biti žrtva - sada hoću da se borim za "Islamsku državu" i priključim toj borbi. Ako želimo ići dublje, moramo biti u situaciji takve poruke da dovodimo u pitanje. Naša religija na taj način neće biti uništena, već će postati mnogo jača!

Za ovakve teze ne dobijate samo pohvale?

Dobijam zaista mnogo i-mejlova, koji su ružni, ali me to ne zastrašuje.

Neki muslimani kritikuju da Vi slično kao i Hamed Abdel-Samad - svesno igrate ulogu prosvetljenog muslimana i kritičara islama, na način na koji to priželjkuje većina nemačkog stanovništva.

Ne. Ja želim da čujem više kritičkih glasova, ali ja nisam Hamed Abdel-Samad. Ja sam musliman i radim sa mladima. To je moj svakodnevni posao, moja strast i to ću raditi i dalje. Moj cilj je da se govori o problemu, a ne da postanem poznat. I nije mi uopšte važno da kažem da je islam loš ili da se ne može reformisati. I ja sam musliman. Mladima želim da pokažem islam sa kojim mogu da žive u Evropi, zajedno sa drugim kulturama i religijama, a da se pri tome ne radikalizuju.

*Ahmad Mansour je rođen 1976 u Izraelu. Diplomirani je psiholog, angažovan na projektima sa mladim muslimanima. Probleme koje tematizuje u tim projektima su: islamizam, radikalizacija i ravnopravnost muškarca i žene. Sredinom septembra mu je u Berlinu dodeljena nagrada "Moses-Mendelssohn".

Reklama